Rusija

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Ruska pčelarska bajka!-MOJE PREDAVANJE U RUSIJI – SANKT PETERSBURG 2017. Ruska pčelarska bajka! Ovaj tekst sa starog sajta iz decembra 2017 se izgubio prilikom prebacivanja na novi sajt.Svako gostovanje nasih pcelara u inostranstvu je vredno paznje a reportaza je veoma zanimljiva te stoga objavljujemo ponovo ovaj tekst(urednik sajta). Tekst i fotografije S.Tatomirov Dobivsi poziv od mog prijatelja Almera Ahmetovica da odrzim predavanje u Rusiji,prvoga decembra 2017god. sam doputovao u Sank-Petersburg!Na aerodromu Pulkovo u Sankt-Petersburgu koji ima skoro 5 miliona stanovnika, dočekao me je moj prijatelj Almer Ahmetović. Od aerodroma do stana mog prijatelja ima 48 km, a i aerodrom kao i njegova zgrada nalaze se u gradu. Samim time možemo videti koliko je veliki ovaj grad.U subotu krenuli smo u razgledanje grada i koji se nalazi na ušću reke Neve u finski zaliv (deo Baltičkog mora). Reka Neva protiče kroz ceo grad sa mnogim svojim pritokama i bukvalno ga okružuje. Ceo grad ispresecan je mnogobrojnim kanalima, manjim rečicama, a i samom Nevom. Sam grad Sankt-Petersburg (bivši Lenjingrad-Grad  Heroj u drugom Svetskom ratu) koji je bio Carska prestonica Rusije, je zaista prelep i u njemu se nalaze mnogobrojne znamenitosti. Na prvom mestu, tu je svetski poznat muzej Ermitaž. Obišli smo ga u kasnim popodnevnim satima i nema reči koje bi opisale takvu lepotu koja se nalazi u njemu.Druga znamenitost velika u gradu je Crkva muzej „Spas na krovi“. Ove dve znamenitosti ako ne obiđete, kao da niste ni bili u Sankt-Petersburgu. I naravno dođe i nedelja, 3. Decembar 2017. kada se skupismo u jednom prelepom restoranu na Graždanskom prospektu u kome se održalo moje predavanje. Predavanje je bilo u jednoj sali ovoga restorana i bilo je prisutno skoro 50 zainteresovanih slušalaca. Pored pčelara poreklom iz cele bivše SFRJ, tu su bili i vrsni pčelari iz Rusije, kao i jedna grupa polaznika kursa za pčelarstvo.Samo predavanje je trajalo nekih 2.5 časa, a druženje i razmena iskustava posle predavanja nekih 5-6 časova još.Predavanje je počelo ovim slide-om:Tema predavanja je bila: „Moj način rada na profesionalnom pčelinjaku“Trudio sam se da moja prezentacija ne bude ni preduga, ali da opet slušaocima prenesem sve najbitnije informacije kako ja ovde radim na svome pčelinjaku.Preneo sam im mnoge informacije o celukupnoj tehnologiji rada na mome pčelinjaku od kojih su za njih mnoge bile nove; ali sam zato isto tako i od njih čuo pregršt za mene novih stvari. O mnogom stvarima smo pričali i upoređivali kakvo je stanje u pčelarstvu Srbije-Rusije. Konstantovali smo da je med u Rusiji jeftiniji, što se vidi iz priloženih slika (prosečna cena za 1kg cvetnog meda iznosi oko 271 Rubalja tj. 3,93 eura u prodavnici kada nije na akciji). Na sledećim fotografijama videćemo prirodni cvetni med na akciji koji je dosta jeftiniji.U razgovoru sa ruskim pčelarima, saznao sam da je kod njih u prodavnicama apsolutno čist prirodni med bez ikakvih primesa i da nema falsifikovanog meda za razliku od nas, gde je to izuzetno veliki problem. Vidimo i sami na slici da je med kristalisan. U Lenjingradskoj oblasti, najviše se proizvodi poliflorni med – severni (od raznih biljaka koje cvetaju), šumski med (najviše od bora), med od vrbe, borovnice itd…Pčelari u ovoj oblasti imaju velikih problema u zadnje tri godine koje su bile izuzetno kišovite i imali su vrlo male prinose meda (što je vrlo slično sa prilikama u Srbiji). Svi znamo da smo u zadnje četiri godine, samo u 2015. godini imali solidan prinos bagremovog meda. Prosečan prinos meda u normalnim godinama kreće se od 11-27 kg meda po košnici u jednoj godini. Znači zavisi da li je pčelar profesionalac ili hobista.Da navedem još jednu zanimljivost koju sam čuo u razgovoru nakon predavanja sa kolegama iz Rusije je ta da su kod njih najviše zastupljene Dadan Blat(DB-Košnice), zatim duple DB-košnice i Ruta košnice čija je dimenzija 435×230 mm (to je vrsta ruske košnice). Još jedan problem koji imaju pčelari u Rusiji i vrlo sličan je sa prilikama kod nas, je taj da do 5. Decembra još nisu dobili nikakve subvencije za košnice od države i u vrlo teškoj situaciji se nalaze jer je godina bila loša – kišovita, a samim tim meda nije bilo. Na predavanju sam upoznao tri mlada pčelara iz Moskve sa kojima sam razmenio jako lepa iskustva da bismo zatim nastavili druženje sutradan u gradu. Sledi naša zajednička slika:U Lenjingradskoj oblasti po popisu iz 2014. godine, pčelari su imali negde oko 33.500 pčelinjih društava. Kao što sam i rekao, Sankt-Petersburg se nalazi na obali finskog zaliva, puno je plavnih područja i svugde gde god se okrenete u blizini vam je voda, tako da je to izuzetno velika i zanimljiva specifičnost pčelarenja u ovoj oblasti. Zadnjih dana boravka u Sankt-Petersburgu, proveo sam u razgledanju ovog prelepog grada, kupovini suvenira, vožnji metroom (Sankt-Petersburg ima 5 metro linija).I tako u utorak 5. Decembra ja izađoh iz mog lepog hotela Beloe Derevo i uputih se do aerodroma Pulkovo.U 19:10 h, po lokalnom vremenu, ja poleteh put Moskve sa novim avionom Boeing-om 737-800.U Moskvi sam sačekao moj avion Air Srbije A-319 „Novak Đoković“ i doleteh kući u Beograd gde su me čekali moji najmiliji.Bila je ovo jedna zaista prelepa „avantura“ koja je objedinila dve stvari: pčelarstvo i svet putovanja. Po sletanju u Rusiju dočekao me sneg. On me je i ispratio. Bez toga, ovo ne bi bila prava Ruska Pčelarska Bajka! Kontakt tatomirovs@gmail.com Tel  +381 60 0 781 138 Saša Tatomirov Autor teksta Profesionalno se bavi pčelarstvom  u Novom Miloševu, srcu Banata.Od samog početka pčelarenja pčelari sa košnicom Rodna Voja (RV) i trenutno ima 300 pčelinjih društava i 1000 oplodnjaka za proizvodnju matica.Prvenstveno se bavi proizvodnjom matica, a na drugom mu je proizvodnja suncokretovog meda.Predsednik je lokalnog udruženja pčelara Nektar Novo Miloševo od 2014. godine.   Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i