Rojenje

goran mirjanić-Upotreba veštačke proteinske hrane

W.Wright Drugačiji pristup prevenciji rojenja!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam W.Wright- Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Drugačiji pristup prevenciji rojenja! Preveo i obradio Lazar Rajčić- In memoriam 1961- 2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu. Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi. Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada.  POZDRAV IZ KANADE-VAŠ LAZAR RAJČIĆ Different Twist on Swarm Prevention Part I of Two Partshttp://www.beesource.com/point-of-view/walt-wright/a-different-twist-on-swarm-prevention-part-i-oftwo-parts/ PREVEO LAZAR RAJČIĆ Drugačiji pristup u pogledu prevencije rojenja I deoNagonTežnja pčela ka rojenju je osnovni nagon reprodukcije koji je evoluirao u kompleksan rojevi mehanizamspecifičan za ovu vrstu insekata. U biti poseduje neodoljivu snagu seksualne želje kakva postoji kodsisara. Eksperimentalnim putem  je dokazano da seksualni nagon jejači od svih drugih nagona jer je u službi samoodržanja vrste.Celokupno pčelinje  društvo je usmereno ka jutilizaciji reprodukcionog nagona rojenja. Cela pričapočinje sa odabirom budućeg staništa. Eksperimentalno je utvrđeno da pčele izvidnice biraju staništa čijaveličina je nešto manja od jednog bušela (mera kojom se u Americi mere žitarice i iznosi oko 35 litarahttps://en.wikipedia.org/wiki/Bushel ), ukoliko imaju izbora. Ta zapremina je dovoljno velika da u njustane dovoljna količina zimskih zaliha hrane i dovoljno mala da dovodi do zakrčenosti prostora u vreme prolećnog razvoja. Rani roj koji nastaje kao posledica zakrčenosti prostora u takvim prirodnim šupljinamaima najbolje šanse za održanjem. Ovo je zaista jedan veliki primer dalekosežnog odlučivanja od strane pčela izvidnica.“Plan igre“ rojenjaU Tenesiju to je jedan veliki kompromis u kome valja uskladiti različita biološka vremena za tri različitevrste pčela koje su zastupljene na tom područiju. Trutovi i matice obezbeđuju opstanak pčelinje vrste.Radilice su neophodne kako za formiranje rojeva tako i za održavanje društva nakon odlaska roja ilirojeva. Veliki broj pčela radilica je potreban za formiranje roja kako se ne bi podelom ugrozilo matično društvo.Većini iskusnih pčelara ovo su krajnje poznate činjenice.Pčelinje društvo odgaja nove radilice vrlo uspešno. Od trenutka kada se izlegu, pčele prolaze kroz serijuposlova i dužnosti (počevši od čišćenja ćelija, preko hranjenja legla, ventilacije, spremanja hrane, čuvanjastaništa pa do skupljanja polena i nektara).  Redosled ovih dužnosti nije slučajan i upravo je on neophodanda bi se sa uspehom odgajio svaki novi ciklus pčela. Njihov fiziološki razvoj odgovara svakom novomstadijumu kroz koje pčele prolaze radeći na različitim poslovima u košnici ili van nje. Drugim rečimanjihovo telo se prolagođava svakom novom poslu u tom tačno utvrđenom nizu od časa kad se pčelaizlegne dok ne postane izletnica. Brojčani odnos između različitih generacija pčela nije nimalojednostavan i povezan je sa konzumiranjem hrane i povećavanjem slobodnog prostora na saću koji setime ostvaruje. Broj slobodnih ćelija se povećava na račun ćelija u kojima su bili smešteni med i perga.Toopet dovodi do povećavanja obima poslova za postojeće pčele. Znači da razvoj pčelinje zajednice nijelinearnog već skokovitog karaktera .Društvo kreće sa uzgojem trutova nakon drugog ili trećeg ciklusa. Kako trutovi zahtevaju neko vreme da postanu polno zreli neophodno je da zajednica krene sa uzgajanjem trutova na vreme- pre sezone parenja.Tokom razvojnog perioda postojeća matica mora polagati jaja u velikom broju i to nakon višemesečnepauze. Ukoliko pčele iz bilo kog razloga posumnjaju da ona nije sposobna da polaže dovoljan broj jajaone će pokrenuti proces tihe smene.Kada su u društvu prisutni polno zreli trutovi, ili su na vidiku, i kad košnica postaje pretesna za sve pčelepostignuta su dva od tri preduslova za rojenje. Zalihe hrane su treći važan element ove slagalice. Nektar ipolen moraju biti dostupni da bi se donela na nivou društva odluka o rojenju. Kada su svi predusloviispunjeni donosi se odluka o rojenju i kreće se sa gradnjom matičnjaka. Gradnja matičnjaka je takotempirana da ukoliko se desi da prva matica strada prilikom svadbenog leta tu su spremne rezervne maticeiz kasnijih matičnjaka.Roj prvenac napušta košnicu pre pojave prve nove matice. Vremenski prozor za dovođenje u stanje starematice da ponovo leti je relativno kratko. Ona mora da položi jaja u pripremljene matičnjake a isto vremetreba da se priremi za let i to sve za nešto više od 16 dana.Plan igre rojenja se da sumirati u par reči: odgajiti što god više pčela je moguće. Cilj je duplirati matično društvo. Matica i pčele treba zajednički da odrade taj posao.Druga pitanjaVećinu gore pomenutih činjenica su dobro poznate većini pčelara ali postoji par obzervacija koje valjanapomenuti u kontekstu rojenja a odnose se na uzroke i posledice rojenja. Pregled liste ovih obzervacijaje prikazan u II delu. Ove obzervacije su napravljene na stotinama košnica u kojima su bile pčelerazličitog porekla odnosno rasa. Većina tih društava su divlji rojevi koji su sakupljeni tokom vremena sa raznih strana i usled takvog porekla predstavljaju širok genetski spektar pčelinje populacije u Tenesiju.1) Dobra matica može da položi dovoljan broj jaja i da rotira cikluse u leglu koje zauzima dva i po LRnastavka. Ukoliko je ona ograničena na manju zapreminu plodišta, od gore pomenutog, u odnosu na njenemaksimalne sposobnosi ona će

Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine

L.Rajčić MATIČNJACI TIHE SMENE ILI ROJEVNI MATIČNJACI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Bee Culture – July, 2005 by Walt Wright Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Preveo i obradio Lazar Rajčić-IN MEMORIAM 1961-2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu.Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija nakon u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi.Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada.  LAZAR RAJČIĆ U literaturi nema puno detaljnih uputstava za tačnu determinaciju između matičnjaka tihe smene i rojevih matičnjaka. Ovaj tekst će opisati neka zapažanja koja bi trebala pomoći u tome. Genetska različitost društava ima veliku prednost kada je opstanak u pitanju ali genetska različitost znači i to da sva društva ne rade nijednu stvar na isti način. Najbolje što  možemo napraviti je da opišemo kako većina društava sprovodi tihu smenu. To je ono o čemu želim da pišem i što nećete naći u postojećoj popularnoj pčelarskoj literaturi. Na samom početku u ovom uvodu želeo bih naglasiti da je rojenje- zamena matice na regularnoj osnovi. Tiha smena je rezervna varijanta koja nije tako dobro kontrolisana. Mi gledamo na tihu smenu kao slabu sponu u procesu opsatanka pčelinje vrste u celini.Svi detalji će biti pojašnjeni u par sledećih rečenica.Većina društava nema matičnjake (MT) tokom zimskog perioda (Volt u ovom slučaju koristi jedan neobičan tehnički izraz strukture za uzgoj matica). Svi postojeći matičnjaci se ruše tokom jeseni i vosak od kojih su oni bili izgrađeni se čuva u blizini gnezda. Društvo kasnije iskoristi taj vosak tokom razvojnog perioda krajem zime. Na jednoj strani od tog voska se grade trutovske ćelije a na drugoj matičnjaci (MT). Ukoliko je neki matičnjak ostavljen tokom zime on je najverovatnije bio pozicioniran u nekom zaturenom delu plodišta.Prvi matičnjaci koji budu građeni su namenjeni tihoj smeni. Matica u zimskom periodu nije aktivna neko vreme i kad dođe početak razvojnog perioda nju pčele prozovu da krene sa polaganjem jaja u velikom broju. Ona tad treba da oslabi a  matičnjaci su unapred pripremljeni sa ciljem mesta uzgoja i zamene. U ovoj diskusiji ove rane matičnjake nazvaćemo sigurnosnim čaurama. Moja preferenca je da ih zovem osnovicama ali jedan poznati pčelarski stručnjak me je oštro iskritikovao zbog toga što sam napravio razliku između čaure i osnovice. On je tvrdio da matičnjaci su ili čaure ili osnovice. Njemu nije bilo važno to što čaure imaju bočne zidove. Kompromisno ove osnovice mi ćemo nadalje zvati sigurnosnim čaurama.Pre nego što krenemo sa opisom ovih matičnjaka mi ćemo opisati proces tihe smene.Kada budete razumeli proces imaćete bolju ideju o lokaciji ovih matičnjaka.Društvo koje odluči da njihova matica ne ispunjava sve neophodne kriterijume za obavljanje svih svojih dužnosti brzo i neodložno kreće sa tihom smenom. Nakon izgradnje matičnjaka stara matica je završila sa svojom ulogom. Društvo se neće dalje mnogo mešati u sam tok događanja ukoliko stara matica ne odluči da se reši konkurencije, tada je društvo pokušava razdvojiti od matičnjaka tihe smene. Ako ona nastavi i ne odustane od svoje namere, pčelama ne preostaje ništa drugo nego da je se reše. Pčele bi uvek radije htele da stara matica nastavi sa polaganjem jaja sve dok se njena ćerka ne vrati sa svadbenog leta sparena i sama krene sa polaganjem jaja. U literaturi se to naziva efektivna tiha smena ali takvi slučajevi su retki. U većini slučajeva se javlja prekid legla prouzrokovan tihom smenom. Ukoliko se  stara matica  ne ponaša neprijateljski prema svojim naslednicama do vremena kada se izleže i oplodi nova matica, taj prekid je kratak. Ali često ti periodi prekida legla se rastegnu i do jednog meseca. Ne izgleda da stara matica vidi veliku opasnost u tihoj smeni ali često bivaju eliminisane jako ranom tokom ovog procesa.Ukoliko je prekid legla relativno kratak usporenje u razvoju populacije je neprimetno. Nova matica polaže jaja većom brzinom od stare u nastojanju da je sustigne na neki način. Ukoliko je prekid duži i kad je plodište prazno tad pred njom stoji veliki posao. Ponekad mlada matica je u ogromnoj žurbi i ne stigne da postavi jaje tačno u položaj kakav treba da bude na dnu ćelije, već su jaja poređana u svim mogućim položajima.U literaturu obično piše da su matičnjaci tihe smene postavljeni u centru gnezda. Ta tvrdnja nije podkrepljena činjenicama mada ima takvih slučajeva ali ne prdstavljaju neku normu. Pčele se bore za svoj opstanak podosta vremena. Da izbegnu ranu eliminaciju stare matice, sigurnosne čaure su obično locirane van uobičajenih puteva po kojima matica hodi unutar plodišta. Sigurnosne čaure i matičnjaci tihe smene ukoliko su neophodne, su locirane na ivičnim oblastima legla. Jedno od omiljenih mesta je iznad rama sa polenom koji se nalazi tik van gnezda. Ram sa polenom se po prilici stvari nalazi u zoni koju pčele greju a matica ga ne posećuje tokom njenih kružnih putanja  dok polaže jaja, jer nema na njemu šta da radi.Mi smo ih

H.Zlatic Rojenje i borba protiv Varoe

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Rojenje i borba protiv Varoe! Rojenje i borba protiv Varoe! Dođu tako godine kada je rojevi nagon izražen ili jako izražen. U ovakvim godinama malo pomažu tehnike rada,dodavanje satnih,proširenje prostora i dr. Onako potanko proljetos se provlačila priča kako su u regionu zabilježeni značajniji gubici pčelinjih zajednica.S’razlogom ili zbog vremenskih (ne) prilika ova godina je u znaku rojevog nagona. Svi,znamo da je prirodni roj priča za sebe,on ima takvu strukturu pčele da lakše može opstati i preživjeti u prirodi,brže gradi saće i ima veću sakupljačku energiju. Ali,ja ne želim da pišem o prirodnom roju,ja želim da skrenem pažnju na Varrou i borbu protiv nje kao i posledice koje Varroa može proizvesti ako je prisutna u većem broju u košnici. Varoe na prirodnom roju Svi znamo da u preporuci kod tretmana gotovo svih preparata najveću učintkovitost imamo onda kada pčelinja zajednica nema zatvorenog legla. Go-prirodan roj, je izuzetno pogodan za tretiranje bilo kojim dozvoljenim sredstvom u pčelarstvu u borbi protiv nametnika Varroe. Efikasnost gotovo svih preparata kada zajednica nema poklopljeno leglo je čak i do 99%  i ako uzmemo ovaj podatak u obzir onda možemo računati da sa jednim tretmanom možemo bez većih problema riješiti se velikog postotka Varroe. Sa,tim jednim tretmanom možemo osigurati da nam dugoživeće pčele ne uđu u zimu oštećene i sa nedostatkom Vitalogenina. Neistretiramo li go, prirodan roj, na vrijeme,onda možemo zaista biti u velikom problemu. Snaga mladog roja i želja za opstankom istog je enormno veća od običnog vještački razrojenog. Matica tjerana hormonalnim nagonom u borbi za opstanakom polaže više jajašca kako bi zajednica u zimu ušla sa većim brojem pčele koje mogu iznijeti zimu i sve nedaće koje ih zimi zadesiti mogu. Prirodni roj nakon sparivanja metice manje proizvodi trutova a i ako je matica sparena ako se radi o prvjencu situacija je slična. Zaostaloj Varrozi na pčeli stvara se mogućnost bržeg razvoja u radiličkom leglu,samim tim što se Varroa razmnožava u radiličkom leglu podkraj sedmog mjeseca i biva nam oštećena dugoživeća pčela od parazita Varoe.Stoga nam se ne bi smjelo desiti da prespavamo i go roj ne istretiramo na vrijeme. Prekid legla nakog prirodnog izrojavanja Nakon što se izroji prvjenac i sa njim izleti stara matica iz košnice u istoj košnici dolazi do prekida zalijeganja jajašca. U periodu dok se mlada matica izleže i spari izleći će se (ispiliti) sve pčele radilice. Tako da će se ponovo stvoriti mogućnost tretiranja pčelinje zajednice u kojoj nema poklopljenog legla. Pčelar treba da prati kada se sve pčele izlegu (ispile) i da odmah primijeni tretman protiv Varroe. Ako tretman ne odradimo na vrijeme, onda ćemo ponovo imati slučaj burnog razvoja legla sa mladom maticom bez mnogo trutovskog legla i oštećenja dugoživeće pčele. Zapamtimo ovo dobro!! Nema preparata za tretman Varroe da ne nanosi štetu pčelama pa i leglu a na pojedine preparate jako su osjetljive i matice. Ukoliko pčelar ne bi iskoristio pogodnost da odstrani Varrou kada je samo na pčeli, predstoji mu posle mukotrpan i upitan posao u borbi sa nametnikom Varroa.  Samim tim, utrošak sredstava u borbi protiv Varroe postaje dosta veći sa upitnim dejstvom na Varrou u zatvorenom(poklopljenom leglu). Često su sredstva u borbi sa Varrozom jako skupa kao i utrošeno vrijeme pčelara u češćim tretmanima pčela. Češći tretmani protiv Varroe su neophodni ukoliko smo u košnici prilikom tretmana imali poklopljeno leglo,a samim tim češćim tretmanima, mogu se povećati i rezidue u medu i drugim pčelinjim proizvodima poput meda, voska,propolisa i dr.Još da napomenem da je samo Mravlja kiselina sredstvo koje je efikasno u borbi protiv Varroe onda kad u košnici imamo zatvoreno leglo,a naši pčelari ne samo da su slabo upoznati sa Mravljom kiselinom nego malo ko ima i opremu za tretiranje sa njom. Oni pčelari koji nemaju prirodnog rojenja,trebaju napraviti prekid legla u pčelinjim zajednicama ili blokatorima za maticu  i ograničiti maticu a posle odgovarajućom metodom odstraniti Varrou iz preostalog legla u pčelinjoj zajednici. Biološki način borbe protiv Varroe ramom građevnjakom treba isto primjenjivati ako imamo uslove za to.Varroa je pošast koja direktno ili indirektno nanosi najveće štete pčelarstvu,virusima i zimskim gubitcima. Interakcije između Varooze i drugih bolesti Između Varroa grinje i drugih bolesti postoje razne interakcije. Razlikujemo direktne i indirektne interakcije. Primjer direktne interakcije je prenos virusnih bolesti Varroa grinjom. Primjer indirektne interakcije je utjecaj na smanjenje imuniteta pčele pri čemu lakše dolazi i do drugih raznih bolesti. Varroa je prenosnik raznih virusa mada su isti postojali i prije Varooe međutim bez znatnih infekcijskih posljedica na zdravlje pčele ili su se simptomi istih vrlo teško zapažali.Razlog tome, se zasnivao u načinu širenja virusa te na njihovoj ograničenoj reprodukcijskoj moći. Pojavom Varroa grinje ta se ravnoteža promijenila na štetu pčela. Varroa je za neke viruse odlučujući faktor. Ispostavilo se da je Varroa idealna prijenosnica virusnih zaraza. Za neke Viruse se zna da se isti razmnožavaju u grinjama. Viruse ne zatičemo na svim zajednicama. To što ih ne zatičemo na svim zajednicama ne znači da su te zajednice imune na njih. Virusi se ne šire samo unutar jedne pčelinje zajednice! Varoom virusi se također šire sa jedne na drugu zajednicu naprimjer preletom invadiranih pčela. Pčelinje zajednice invadirane velikom populacijom Varroe prežive lakše nego pčelinje zajednice sa usporedivom populacijom Varroe ali uz to i sa virusnom infekcijom. Zajednice sa Varoom i virusima podlegnu nakon jedne sezone,dok zajednice invadirane samo Varozom prežive jednu do dvije godine duže Virus zakržljalog krilca pčelar može najprije uočiti Najpoznatiji virus kojim su invadirane pčelinje zajednice je virus zakržljalog krilca(VZK Deformed Wing Virus=DWV). Posljedice invadiranosti na pčele su očite. Ako su pčele invadirane tokom faze kukuljice onda zapažamo vidljive simptome na pčeli (zakržljalo krilce ili kratak abdomen-zadak). Infekcije sa tim virusom se ne smiju zanemariti. Ako se sprovodi tretman suzbijanja varooe,onda se smanjuje infekcija sa DWV Virusom. Da bi se pravovremeno suzbila infekcija ovim virusom,mora se obavezno provesti tretman suzbijanja Varooe prije nastanka dugoživeće zimske pčele. Ukoliko se tretman ne sprovede na vrijeme,onda je posljedica toga prezimljavanje

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Roj-Najlepsa priča o rojenju koju ćete ikad pročitati! Article My Modern MetAutor Marco Chin’s(autor ove prelepe ilustracije) Svi vi koji ste se pozitivno izrazili o mom pisanju doveli ste do toga da me sada hvata trema kad hocu nesto da napisem! Pise David DinicTe ovaj cita ujutru uz kaficu, te onaj pre spavanja za lepsi san, a ja uopste nisam imao tu nameru. Hteo sam samo da razjasnimo neke stvari, da uskladimo terminologiju, a sad moram da budem opezan, citaju ljudi. Srecom pa je sezona rojenja, te nije tesko pisati o necem tako velicanstvenom! Ima priroda svojih bisera, svojih lepota, prelepih jezera, visokih vodopada, pecina koje ostavljaju bez daha, ptica koje ljudi nazivaju -rajskim-, ali je rojenje pcela sigurno jedan od najlepsih dogadjaja koji postoje na ovoj nasoj planeti. Sam dogadjaj i nije impresivan, traje kratko, ali onaj ko razume zivot pcelinje zajednice, odnose koji vladaju u njemu, skup cinilaca koji je doveo do rojenja, ne moze a da ne ostane zadivljen. Rojenje pcela prevazilazi ljudske moralne okvire, iznad je zakona razmnozavanja mnogih zivotinjskih vrsta, oplemenjuje coveka na jedan neiskvaren praiskonski nacin. Sve u pcelinjoj zajednici mora da funkcionise besprekorno, svaka pcela mora da da svoj puni doprinos, matica mora da bude snazna i zdrava, svi moraju da rade ka jednom cilju i kad taj cilj ostvare, kad zajednickim trudom zajednica dostigne svoj maksimum, kada svi poslovi u kosnici budu zavrseni, leglo odhranjeno, hrana zatvorena i konzervirana za dugi period i kada bi trebalo da zavlada blagostanje i radost zivljenja, kada bi ljudskim merilima gledano trebalo da se posvetimo -sami sebi-, one sve napustaju i odlaze u neizvesnost. Zrtvuju hiljade sati rada, milione letova, ostavljaju pune magacine koji bi im omogucili siguran opstanak i odlaze da produze vrstu. Nesebicno. Zato su velicanstvene!Da bi me razumeli i oni koji ce svoj prvi roj uhvatiti ovih dana i smestiti u neku pozajmljenu kosnicu, moramo da se vratimo u mesec januar, tamo negde na snegom pokrivenu planinu. Dok napolju duva hladan vetar i pravi smetove, u jednoj staroj, iskrivljenoj, gromom opaljenoj i poluizgoreloj bukvi, matica zaleze svoje prvo jaje. To prvo jaje dovesce do roja od 25000 pcela koga cete -skinuti- sa grane. U bukvi ima jos jako malo hrane, vetar ubacuje sneg kroz rupu, a pcele, stisnute jedna uz drugu, greju to prvo malo leglo i mastaju o mirisu dzanarike. Hoce li je docekati? Dok svakog dana matica zaleze po neko jaje vise nego predhodnog, kroz rupu na bukvi pocinje da ulazi malo topliji vazduh. Po neka pcela se odluci da vidi o cemu se radi, odluci se i druga, klube se malo opusti, pcele dovlace blize i poslednje zalihe hrane. Nakon nekoliko dana miris procvetale leske daje prvu nadu u novi zivot. Svez polen. Matica ohrabrena ovim pocinje da zanosi jos vise, pcele, rizikujuci zivot odlaze do najblize leske. Radjaju se nove pcele. Zimske polako umiru . . . Od nekoliko stotina zalezenih jaja, leglo pocinje da se siri. Pcele izlaze svakodnevno na sat-dva, svaki put donoseci lepe vesti. Visibaba, dren i po neki maslacak salju svoje pozdrave matici. Ona odgovara prelazeci na susedni sat i zalezuci sve vise i vise jajasca. Svaku celiju pcele prvo ciste i poliraju, svaku larvu neguju i hrane, svaku kap nektara brizljivo sakupljaju, svako zrno polena planski odlazu. I tako million-miliona puta. I tako nepekidno. I danju i nocu. Kada procveta dzanarika, matica vise nema obzira prema pcelama. Zaleze neverovatan broj jajasca dnevno. Pcele joj odgovaraju donoseci prve kapi nektara koje su -visak- i odlazu ga iznad legla, potiskujuci maticu da polaze jajasca sve nize i nize prema otvoru na bukvi. Legla vec ima mnogo, ali stare, zimske pcele su iscrpljene, prezivele su sve strahote dugih zimskih noci i svakoga dana se sve manje njih vraca u bukvu. Cini se da nesto nije u redu, da neko nesto pogresno radi, pcela je sve manje, a obilje cvetova zove na zurku.Trenutak nesigurnosti prolazi, mnogo novih pcela se iznenada pojavljuje u bukvi, a umesto da matica na njihovo mesto zaleze jajasca, pcele je zbog obilja koje vlada preduhitre i njihove celije pune svezim nektarom. Mlade pcele zele da pomognu matici i u svakoj preostaloj supljini bukve izgradjuju novo sace koje matica krisom zalegne, ali pcele su neumoljive i polako zatvaraju med zauvek onemogucavajuci matici da povrati svoje prvenstvo. I tako danima. Cisti, poliraj, strazari, gradi, leti, donosi, preradjuj, prenosi, hrani, neguj . . .  Zasto? U cemu je smisao svega ovoga? Dokle ovako?Situacija u bukvi polako izmice kontroli. Meda je sve vise, matica jedva da ima gde da polozi po neko jajasce, pcela ima previse, guzva je, a hiljade novih pcela ceka da se izlegne svakoga trenutka. Matica nailazi na jednu pomalo cudnu celiju, lici na zvoncic. Ranije nije bilo tako primamljivo, ali sada, nemajuci mnogo izbora polaze jajasce u nju. Ima takvih nekoliko, skroz na dnu saca, gotovo na samom izlazu. Zalegnuce i njih, za svaki slucaj. Nesto je ne hrane dobro ovih dana, smrsala je malo.Odjednom, cela ta guzva se utisa, sredi.  Citava supljina u bukvi je puna meda, sace je svuda izgradjeno, leglo je odhranjeno, zatvoreno. Nesto se ceka! Nesto se dogovara! Neke pcele pokusavaju da progrizu rupu, da je prosire, neke jedu med iako nisu gladne, neke ne skidaju vostana ogledalca sa sebe. Cuje se neko neuobicajeno brujanje, nesto cega ranije nije bilo. Neko cudno raspolozenje obuzima zajednicu. Tajna se polako otkriva odabranima. Sutra, u podne, odlazimo na put. Gde? Jos ne znamo. Zasto? Mnogo nas je ovde, a jos ima puno njih koje treba da se izlegu. Ali to do sada nismo radile? Nismo, ali sada hocemo. Zasto? Idemo da probamo da zivimo ispocetka, nema vise ovde sta da se radi, a nas zovu -radilice-, znas! Mogu li i ja sa vama, svidja mi se nekako ta ideja?  Naravno, samo prati maticu kada sutra krene napolje.Sutra, tacno po dogovoru, na vrhuncu svoje slave i snage, u izobilju i bogatstvu, onda kada

z horvat

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na  stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“  i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci  i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih  stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i  dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio  dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice  zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma  brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji  vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016