roj

ŽIVOT PČELA

SAMIR OMEROVIĆ-ŽIVOT PČELA BRDSKOPLANINSKIH PODRUČJA BiH (FEBRUAR-APRIL)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više SAMIR OMEROVIĆ ŽIVOT PČELA BRDSKOPLANINSKIH PODRUČJA BiH (FEBRUAR-APRIL) ŽIVOT PČELA BRDSKOPLANINSKIH PODRUČJA BiH (FEBRUAR-APRIL)“ Obzirom na česte upite mlađih kolega , šta i kako raditi tokom februara mjeseca a shodno svim mojim mnogobrojnim objavama , probaću da u ovom postu opišem svoja zapažanja i svoju pčelarsku praksu koja se prije svega odnosi na iskustva u brdskoplaninskim područjima iznad 800 mnv u kojima pčelarim . To je pojas šuma Bukve i jele sa ili bez smrče , padinski položaj okrenut jugu i jugoistoku iznad kojeg se uzdiže jedna od najvećih planina Vranica 2107 mnv . Kao temelj objašnjenja šta i kako a obzirom na praktični smisao objave vezaću se na objašnjenja razvoja pčela i uporednog cvjetanja medonosnog bilja kao glavnog pokretača sveukupnog života pčelinjih društava . A neću ni pominjati sta smo to trebali uraditi još u avgustu prošle godine pa sve do sad , uradili smo što smo uradili , sad trebamo raditi dalje, podržavati , sanirati posljedice , unapređivati itd … Piše  Samir Omerović Za pčele kontinentalnih područja , brdsko-planinskih regiona BiH, februar mjesec ujedno predstavlja kraj prve polovine pčelinjeg zimskog perioda ( ne kalendarskog) , kada se iz dana u dan sve više i više počinje buditi instinkt obnove pčelinjeg društva. Pčele uglavnom obave prve velike pročisne izlete u drugoj polovini januara, a već se tokom februara pojavljuju i prve biljke šumske-proljetnice ( nerijetko su tu Erica carnea – crnjuša, Galanthus nivalis – visibaba, Leucojum vernum – drijemovac, Crocus neapolitanus – šafran, Corylus avellana – lijeska, Cornus mas – drijen, Viscum album – imela, Helleborus odorus – kukurijek, Primula vulgaris – jagorčevina, Eranthis hyemalis – ozimica, …) koje na osunčanim i kamenitijim položajima počinju stidljivo otvarati cvjetove i obezbjeđivati prve količine prijeko potrebnog polena i nektara za pčelinja društva. Karakteristično za sve rane proljetnice , rane medonosne biljne vrste jeste da su uglavnom zastupljene na nezaklonjenim položajima svijetlih i toplijih pojasa hrastovo grabovih i bukovih šuma kontinentalnog područja i naročito svih njihovih degradacionih oblika, uz rubove šuma, šumskim čistinama i slično gdje im okolna vegetacija visočijeg drveća pruža adekvatnu zaštitu od mrazeva. U takvim uslovima koristeći sunčevu inslocaiju i dobre uslove zemljišta ove biljke vrlo rano počinju sa cvjetanjem i obezbjeđuju pčelama prvu prijeko potrebnu pčelinju pašu. Idući iz dana u dan u februaru mjesecu dani su sve duži, sunce visočije a sve češći su naleti toplijih južnih strujanja zraka koji nadvladavaju hladne struje sjevera. Sunce je svakim danom visočije i pod oštrijim uglom obasjava naš pčelinjak pri čemu se i toplotni i svjetlosni efekti na pčelinjak značajno pojačajavaju. Kada su pčelinjaci još smješteni na toplijim osunčanim ekspozicijama bez zasjena prirodnog ili vještačkog porijekla, pčele značajno iskoriste podnevni dio dana u korištenju prve februarske-polenske paše.Pozicija pčelinjaka u odnosu na osunčanost u zimskom periodu je od vitalnog značaja za razvoj pčelinjih društava i iskorišćenje rane februarske polenske paše. Naime februar mjesec je vrlo kolebljiv po temperaturama pa čak i kad imamo toplija južna strujanja zraka ili lijep i sunčan dan koji stvara povoljnu temperaturu za cvjetanje prvih biljaka proljetnica vrlo je bitno gdje se pčelinjak nalazi.  Ukoliko je pčelinjak smješten na toplijim ekspozicijama (prisojne strane ekspozicija S, SE, E i SW) i ako su leta košnica okrenuta jugu, u i oko pčelinjaka vladaće povoljni temperaturni efekti koji će dozvoliti pčelama izlazak i korištenje pčelinje paše. Suprotno uslovi temperature na pčelinjacima hladnijih ekspozicija biće lošiji do te mjere da će pčele ili vrlo malo izlaziti i koristiti ranu polensku pašu ili neće nikako izlaziti. Ovo je vrlo bitna činjenica koja se prilikom osnivanja pčelinjaka mora obavezno uzeti u obzir. Ukoliko se pčelinjak nalazi ne samo na hladnijim ekspozicijama slabije osunčanosti već i na toplijim ekspozicijama ali u zasjeni bilo kakvog prirodnog ili vještačkog objekta značajno će manje biti u uslovima povoljne temperature i osunčanosti da iskoristi pčelinju polensku pašu. Temperatura zraka na osunčanim pčelinjacima može i po nekoliko Cº biti visočija od temperature zasjenjenih pčelinjaka. Tih nekoliko stepeni u i onako minimalnim temeparaturama koje vladaju u februaru mjesecu i obezbjeđuju cvjetanje prvih proljetnica značajno utiče na vrijeme provedeno u korištenju polenske paše od strane pčela . Taj vremenski raspon u toku dana korištenja rane polenske paše je vrlo bitan za sveukupni razvoj pčelinjih društava. Pčelinja društva na pčelinjku koji je na toplijim ekspozicijama, nezasjenjen, značajan dio dana iskoriste na skupljanju polena i nektara sa prvih biljaka proljetnica. ( Pri tome morate imati u vidu činjenicu da rana polenska pčelinja paša uglavnom u najvećem dijelu pčelama obezbjeđuje polen i vrlo skromne količine nektara ). To je tako i to ne možete izmjeniti , izuzev slučaja kada se pčelinjaci nalaze u području gdje imamo veliku zastupljenost Erica carnea – zimocvijeta i uz povoljne uslove mogu sakupiti i lijepe količine nektara . Ova biljka je blagodat za pčelinja društva u neposrednoj blizini gdje je već ima tokom ranog proljetnog aspekta i pruža velike mogućnosti dobrog razvoja pčelinjih društava . Erica carnea – crnjuša je zimzeleni grm do 50-tak cm visine uspravnih ili puzavih stabljika i lakhko lomljivih grana. Ima vrlo dobro razvijen korijenov sistem i odlično veže zemljište. Jednodoma je entomofilna i izrazito kalcifilna vrsta. Razmnožava se dobro sjemenom ali i vegetivnim putem. Jedna je od najranijih vrsta po cvjetanju naših krajeva, nerijetko u nešto toplijim periodima nekih zima počinje sa cvjetanjem već krajem januara mjeseca. Najviše je rsprostranjena u bazifilnim šumama crnog i bijelog bora, bora krivulja i često u crnograbovim šumama unutar pojasa hrastovih šuma. Izrazita je kalcifilna vrsta ali se sem na krečnjaku i dolomitu javlja i na serpentinu, gdje prekriva velike površine. Što se tiče visinskog dijapazona rasprostranjenja ide i do 2000 m.n.v. Prema našim autorima (Šimić.,Momirovski.,Ćerimagić., i Sitarić.,) u povoljnim uslovima toplote i vlažnosti zemljišta može da izluči značajnu količinu nektara ( skala 1 do 4) u grupi 3 i polena 1 grupa (skali od 1 do 3).Obzirom da počinje vrlo rano da cvjeta već početkom februara mjeseca i da je široko rasprostranjena u brdsko-planinskim područjima BiH

Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine

L.Rajčić MATIČNJACI TIHE SMENE ILI ROJEVNI MATIČNJACI

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Bee Culture – July, 2005 by Walt Wright Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Matičnjaci tihe smene ili rojevni matičnjaci Preveo i obradio Lazar Rajčić-IN MEMORIAM 1961-2020 Volt Rajt (Walt Wright) je rođen u Bartonsvilu (Burtonsville) država Merilend (Maryland), gde je proveo i svoje detinjsvo. Bartonsvil je mestašce na periferiji Baltimora i nalazi se na istoj geografskoj širini, ali na drugoj strani Apalačkih planina, kao pčelinjaci na kojima su svojevremeno pčelarili Dadan i Langstrot. On sada živi na periferiji glavnog grada Sjedinjenih Američkih Država Vašingtonu DC a pčelinjak mu je u Tenesiju. Po obrazovanju elektoničar koji je svoju karijeru započeo u američkoj vojsci na održavanju radarskih sistema a kasnije se početkom šezdesetih prebacio u NASA tim gde je radio na razvoju raketnih sistema Saturn V i Šatl programu.Pčelarstvom se krenuo baviti početkom devedesetih iz hobija nakon u svojim pedesetim godinama. Na neki način je iskoristio svoje tehničko obrazovanje i usresredio se na rešavanje suštinskog problema u pčelarstvu rojenju. Njegovi pogledi na pčelarske tehnike se često kose sa dobro utvrđenim normama koje su etablirane u pčelarskoj literaturi.Tokom vikenda koliko mi je slobodno vreme dozvoljavalo sam iščitao par tekstova koje je Volt Rajt objavio u Američkom pčelarskom žurnalu (American Bee Jurnal) i Pčelarskom svetu (Bee Culture). Engleski jezik kojim se ovaj Amerikanac služi nije lak za prevođenje. Ja ću pokušati da prevedem par tekstova o pčelarskoj tehnici koju on primenjuje na svom pčelinjaku. Usled velike zauzetosti na poslu to će uzeti malo više vremena ali bolje ikada nego nikada.  LAZAR RAJČIĆ U literaturi nema puno detaljnih uputstava za tačnu determinaciju između matičnjaka tihe smene i rojevih matičnjaka. Ovaj tekst će opisati neka zapažanja koja bi trebala pomoći u tome. Genetska različitost društava ima veliku prednost kada je opstanak u pitanju ali genetska različitost znači i to da sva društva ne rade nijednu stvar na isti način. Najbolje što  možemo napraviti je da opišemo kako većina društava sprovodi tihu smenu. To je ono o čemu želim da pišem i što nećete naći u postojećoj popularnoj pčelarskoj literaturi. Na samom početku u ovom uvodu želeo bih naglasiti da je rojenje- zamena matice na regularnoj osnovi. Tiha smena je rezervna varijanta koja nije tako dobro kontrolisana. Mi gledamo na tihu smenu kao slabu sponu u procesu opsatanka pčelinje vrste u celini.Svi detalji će biti pojašnjeni u par sledećih rečenica.Većina društava nema matičnjake (MT) tokom zimskog perioda (Volt u ovom slučaju koristi jedan neobičan tehnički izraz strukture za uzgoj matica). Svi postojeći matičnjaci se ruše tokom jeseni i vosak od kojih su oni bili izgrađeni se čuva u blizini gnezda. Društvo kasnije iskoristi taj vosak tokom razvojnog perioda krajem zime. Na jednoj strani od tog voska se grade trutovske ćelije a na drugoj matičnjaci (MT). Ukoliko je neki matičnjak ostavljen tokom zime on je najverovatnije bio pozicioniran u nekom zaturenom delu plodišta.Prvi matičnjaci koji budu građeni su namenjeni tihoj smeni. Matica u zimskom periodu nije aktivna neko vreme i kad dođe početak razvojnog perioda nju pčele prozovu da krene sa polaganjem jaja u velikom broju. Ona tad treba da oslabi a  matičnjaci su unapred pripremljeni sa ciljem mesta uzgoja i zamene. U ovoj diskusiji ove rane matičnjake nazvaćemo sigurnosnim čaurama. Moja preferenca je da ih zovem osnovicama ali jedan poznati pčelarski stručnjak me je oštro iskritikovao zbog toga što sam napravio razliku između čaure i osnovice. On je tvrdio da matičnjaci su ili čaure ili osnovice. Njemu nije bilo važno to što čaure imaju bočne zidove. Kompromisno ove osnovice mi ćemo nadalje zvati sigurnosnim čaurama.Pre nego što krenemo sa opisom ovih matičnjaka mi ćemo opisati proces tihe smene.Kada budete razumeli proces imaćete bolju ideju o lokaciji ovih matičnjaka.Društvo koje odluči da njihova matica ne ispunjava sve neophodne kriterijume za obavljanje svih svojih dužnosti brzo i neodložno kreće sa tihom smenom. Nakon izgradnje matičnjaka stara matica je završila sa svojom ulogom. Društvo se neće dalje mnogo mešati u sam tok događanja ukoliko stara matica ne odluči da se reši konkurencije, tada je društvo pokušava razdvojiti od matičnjaka tihe smene. Ako ona nastavi i ne odustane od svoje namere, pčelama ne preostaje ništa drugo nego da je se reše. Pčele bi uvek radije htele da stara matica nastavi sa polaganjem jaja sve dok se njena ćerka ne vrati sa svadbenog leta sparena i sama krene sa polaganjem jaja. U literaturi se to naziva efektivna tiha smena ali takvi slučajevi su retki. U većini slučajeva se javlja prekid legla prouzrokovan tihom smenom. Ukoliko se  stara matica  ne ponaša neprijateljski prema svojim naslednicama do vremena kada se izleže i oplodi nova matica, taj prekid je kratak. Ali često ti periodi prekida legla se rastegnu i do jednog meseca. Ne izgleda da stara matica vidi veliku opasnost u tihoj smeni ali često bivaju eliminisane jako ranom tokom ovog procesa.Ukoliko je prekid legla relativno kratak usporenje u razvoju populacije je neprimetno. Nova matica polaže jaja većom brzinom od stare u nastojanju da je sustigne na neki način. Ukoliko je prekid duži i kad je plodište prazno tad pred njom stoji veliki posao. Ponekad mlada matica je u ogromnoj žurbi i ne stigne da postavi jaje tačno u položaj kakav treba da bude na dnu ćelije, već su jaja poređana u svim mogućim položajima.U literaturu obično piše da su matičnjaci tihe smene postavljeni u centru gnezda. Ta tvrdnja nije podkrepljena činjenicama mada ima takvih slučajeva ali ne prdstavljaju neku normu. Pčele se bore za svoj opstanak podosta vremena. Da izbegnu ranu eliminaciju stare matice, sigurnosne čaure su obično locirane van uobičajenih puteva po kojima matica hodi unutar plodišta. Sigurnosne čaure i matičnjaci tihe smene ukoliko su neophodne, su locirane na ivičnim oblastima legla. Jedno od omiljenih mesta je iznad rama sa polenom koji se nalazi tik van gnezda. Ram sa polenom se po prilici stvari nalazi u zoni koju pčele greju a matica ga ne posećuje tokom njenih kružnih putanja  dok polaže jaja, jer nema na njemu šta da radi.Mi smo ih

H.Zlatic Rojenje i borba protiv Varoe

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Rojenje i borba protiv Varoe! Rojenje i borba protiv Varoe! Dođu tako godine kada je rojevi nagon izražen ili jako izražen. U ovakvim godinama malo pomažu tehnike rada,dodavanje satnih,proširenje prostora i dr. Onako potanko proljetos se provlačila priča kako su u regionu zabilježeni značajniji gubici pčelinjih zajednica.S’razlogom ili zbog vremenskih (ne) prilika ova godina je u znaku rojevog nagona. Svi,znamo da je prirodni roj priča za sebe,on ima takvu strukturu pčele da lakše može opstati i preživjeti u prirodi,brže gradi saće i ima veću sakupljačku energiju. Ali,ja ne želim da pišem o prirodnom roju,ja želim da skrenem pažnju na Varrou i borbu protiv nje kao i posledice koje Varroa može proizvesti ako je prisutna u većem broju u košnici. Varoe na prirodnom roju Svi znamo da u preporuci kod tretmana gotovo svih preparata najveću učintkovitost imamo onda kada pčelinja zajednica nema zatvorenog legla. Go-prirodan roj, je izuzetno pogodan za tretiranje bilo kojim dozvoljenim sredstvom u pčelarstvu u borbi protiv nametnika Varroe. Efikasnost gotovo svih preparata kada zajednica nema poklopljeno leglo je čak i do 99%  i ako uzmemo ovaj podatak u obzir onda možemo računati da sa jednim tretmanom možemo bez većih problema riješiti se velikog postotka Varroe. Sa,tim jednim tretmanom možemo osigurati da nam dugoživeće pčele ne uđu u zimu oštećene i sa nedostatkom Vitalogenina. Neistretiramo li go, prirodan roj, na vrijeme,onda možemo zaista biti u velikom problemu. Snaga mladog roja i želja za opstankom istog je enormno veća od običnog vještački razrojenog. Matica tjerana hormonalnim nagonom u borbi za opstanakom polaže više jajašca kako bi zajednica u zimu ušla sa većim brojem pčele koje mogu iznijeti zimu i sve nedaće koje ih zimi zadesiti mogu. Prirodni roj nakon sparivanja metice manje proizvodi trutova a i ako je matica sparena ako se radi o prvjencu situacija je slična. Zaostaloj Varrozi na pčeli stvara se mogućnost bržeg razvoja u radiličkom leglu,samim tim što se Varroa razmnožava u radiličkom leglu podkraj sedmog mjeseca i biva nam oštećena dugoživeća pčela od parazita Varoe.Stoga nam se ne bi smjelo desiti da prespavamo i go roj ne istretiramo na vrijeme. Prekid legla nakog prirodnog izrojavanja Nakon što se izroji prvjenac i sa njim izleti stara matica iz košnice u istoj košnici dolazi do prekida zalijeganja jajašca. U periodu dok se mlada matica izleže i spari izleći će se (ispiliti) sve pčele radilice. Tako da će se ponovo stvoriti mogućnost tretiranja pčelinje zajednice u kojoj nema poklopljenog legla. Pčelar treba da prati kada se sve pčele izlegu (ispile) i da odmah primijeni tretman protiv Varroe. Ako tretman ne odradimo na vrijeme, onda ćemo ponovo imati slučaj burnog razvoja legla sa mladom maticom bez mnogo trutovskog legla i oštećenja dugoživeće pčele. Zapamtimo ovo dobro!! Nema preparata za tretman Varroe da ne nanosi štetu pčelama pa i leglu a na pojedine preparate jako su osjetljive i matice. Ukoliko pčelar ne bi iskoristio pogodnost da odstrani Varrou kada je samo na pčeli, predstoji mu posle mukotrpan i upitan posao u borbi sa nametnikom Varroa.  Samim tim, utrošak sredstava u borbi protiv Varroe postaje dosta veći sa upitnim dejstvom na Varrou u zatvorenom(poklopljenom leglu). Često su sredstva u borbi sa Varrozom jako skupa kao i utrošeno vrijeme pčelara u češćim tretmanima pčela. Češći tretmani protiv Varroe su neophodni ukoliko smo u košnici prilikom tretmana imali poklopljeno leglo,a samim tim češćim tretmanima, mogu se povećati i rezidue u medu i drugim pčelinjim proizvodima poput meda, voska,propolisa i dr.Još da napomenem da je samo Mravlja kiselina sredstvo koje je efikasno u borbi protiv Varroe onda kad u košnici imamo zatvoreno leglo,a naši pčelari ne samo da su slabo upoznati sa Mravljom kiselinom nego malo ko ima i opremu za tretiranje sa njom. Oni pčelari koji nemaju prirodnog rojenja,trebaju napraviti prekid legla u pčelinjim zajednicama ili blokatorima za maticu  i ograničiti maticu a posle odgovarajućom metodom odstraniti Varrou iz preostalog legla u pčelinjoj zajednici. Biološki način borbe protiv Varroe ramom građevnjakom treba isto primjenjivati ako imamo uslove za to.Varroa je pošast koja direktno ili indirektno nanosi najveće štete pčelarstvu,virusima i zimskim gubitcima. Interakcije između Varooze i drugih bolesti Između Varroa grinje i drugih bolesti postoje razne interakcije. Razlikujemo direktne i indirektne interakcije. Primjer direktne interakcije je prenos virusnih bolesti Varroa grinjom. Primjer indirektne interakcije je utjecaj na smanjenje imuniteta pčele pri čemu lakše dolazi i do drugih raznih bolesti. Varroa je prenosnik raznih virusa mada su isti postojali i prije Varooe međutim bez znatnih infekcijskih posljedica na zdravlje pčele ili su se simptomi istih vrlo teško zapažali.Razlog tome, se zasnivao u načinu širenja virusa te na njihovoj ograničenoj reprodukcijskoj moći. Pojavom Varroa grinje ta se ravnoteža promijenila na štetu pčela. Varroa je za neke viruse odlučujući faktor. Ispostavilo se da je Varroa idealna prijenosnica virusnih zaraza. Za neke Viruse se zna da se isti razmnožavaju u grinjama. Viruse ne zatičemo na svim zajednicama. To što ih ne zatičemo na svim zajednicama ne znači da su te zajednice imune na njih. Virusi se ne šire samo unutar jedne pčelinje zajednice! Varoom virusi se također šire sa jedne na drugu zajednicu naprimjer preletom invadiranih pčela. Pčelinje zajednice invadirane velikom populacijom Varroe prežive lakše nego pčelinje zajednice sa usporedivom populacijom Varroe ali uz to i sa virusnom infekcijom. Zajednice sa Varoom i virusima podlegnu nakon jedne sezone,dok zajednice invadirane samo Varozom prežive jednu do dvije godine duže Virus zakržljalog krilca pčelar može najprije uočiti Najpoznatiji virus kojim su invadirane pčelinje zajednice je virus zakržljalog krilca(VZK Deformed Wing Virus=DWV). Posljedice invadiranosti na pčele su očite. Ako su pčele invadirane tokom faze kukuljice onda zapažamo vidljive simptome na pčeli (zakržljalo krilce ili kratak abdomen-zadak). Infekcije sa tim virusom se ne smiju zanemariti. Ako se sprovodi tretman suzbijanja varooe,onda se smanjuje infekcija sa DWV Virusom. Da bi se pravovremeno suzbila infekcija ovim virusom,mora se obavezno provesti tretman suzbijanja Varooe prije nastanka dugoživeće zimske pčele. Ukoliko se tretman ne sprovede na vrijeme,onda je posljedica toga prezimljavanje

Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica!

S.Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Ja sam pre dve godine napravio ovu reklamu za ovajsajt (medpcelarskimagazin) i smislio ovaj slogan i ona je postala dosta popularna . Slobi Jefticu su na njegovoj Facebook grupi,trazili da napise adekvatan tekst uz ovu sliku (reklamu) i evo! Sloba je opet napisao fenomenalan tekst! (D.Radanovic-urednik sajta)   Uvid u stanje pčela bez pregleda košnica! Želeli ste da ovu sliku prati tekst.Ja se nadam da je ovaj najprikladniji i ako možda ima svojih nedostataka i grešaka tu smo da ispravimo oduzmemo-dodamo! Pise Slobodan Jevtic Konstatacije stanja pčela bez pregleda košnica-Kao odgovor na kuckanje po košnici čuje se kratko i snažno zujanje,to je znak je da pčele dobro zimuju.– Na kuckanje po košnici, pčele dugo zuje (30-tak sekundi) nedostaje im hrana, ako zuje duže…nemaju maticu.– Na kuckanje pčele dugo zuje i čuju se na više mesta u kosnici, znak je da se pčelinje klube podelilo u potrazi za hranom.– Ako u toku zime prislonimo uvo na prednju stranu košnice i čujemo duboko isprekidano zujanje, znak je da je matica počela sa polaganjem jaja. – Donošenje cvetnog praha, izbacivanje sitnih mrvica saća i izbacivanje mrtvih pcela, znak je dobrog razvoja društva u kome je prisutna matica.– Izbacivanje pčelinjeg legla, znak je da pčelinje drustvo gladuje, da je doslo do prehlade legla, ili pojave bolesti.– Ako ose nesmetano ulaze i izlaze iz košnice, (proleće-jesen) znak je da je pčelinje drustvo slabo.– Ako u jutarnjim i večernjim satima, sva društva miruju a jedno ili nekoliko su aktivna, prisutna je grabež. Ako pčele iz kosnice izleću naniže, to je znak da je ta košnica pljačkana. Ako poleću visoko, to je košnica koja pljačka.– U rano prolece pčele puze po zemlji, nastupila je majska bolest.– Brzo izletanje pčela iz košnice, padanje ispred leta pri povratku, sa kratkim zadržavanjem, znak je da je počela obilnija paša.– Brujanje u košnici u sumrak i miris meda na pčelinjaku, znak je da je tog dana bila obilna paša.– Stražarice na letu ne dozvoljavaju ulaz pčelama koje se vraćaju sa paše (čak i pčelama sa tovarima polena) znak je da su pčele zatrovane na paši.– Pčele se vraćaju vlažne, dezorijentisane, naduvene, loša koordinacija pokreta, znak je da su pčele zatrovane.– Masovno izbacivanje mrtvih i polumrtvih pčela iz košnice, znak je da je trovanje unutar košnice.– Ako se primete trutovi na poletaljci u ranom proleću ili kasnoj jeseni, znak je da je matica losa, ili je društvo sa laznim maticama kao i sa maticom trutušom.– Pri podizanju poklopne daske, posle dimljenja, pčele snažno bruje, jure po satonosama sa podignutim zadtkom, znak je da u košnici nema matice.– Pčele ne donose polenov prah, ili donose vrlo male tovare na nogicama, društvo ima problem sa maticom.– Društvo jako a slabo opšti sa okolinom u odnosu na ostala društva, znak je da se društvo sprema za rojenje.– Pčele grickaju leto sa leve i desne strane a leto nije preusko, znak je da ce se društvo rojiti za 15-20 dana.– Pčele grickaju donju i gornju ivicu leta, znak je da se pčele spremaju za tihu smenu matice.– Pevanje matice “ti-ti-ti” koje se cuje posebno noću, znak je da ce pčele sutradan napustiti košnicu, krenuće u rojenje.-Pčele sa crnim zadtkom bez dlačica, trepere krilima, obolele su od paralize – crne kuge.– Mrtve pčele sa skupljenim krilima i nogicama i sa uvučenom rilicom…prirodna smrt.– Prednje noge i krila skupljena, zadnje noge raširene, rilica ispružena…smrt od gladi(pored mrtvih pčela koje su uvučene u ćelije saća).– Matica na zemlji ispred košnice sa par pčela, znak je da je matica obolela od melanoze.– Pušteni roj peva (pišti), znak je da je u roju nesparena matica.Postoji jos dosta pokazatelja, na osnovu kojih možemo zaključiti šta se dešava sa društvom u košnici.– Pčele blokiraju trutove na letu ili u krajevima košnica, znak da je unos nektra u košnicu smanjen a pčele se spremaju za nastupajuću zimu.– Pčele se masovno vraćaju u košnicu a ne izlaze iz nje, siguran znak da će uskoro kiša.– Pčele lete u velikom broju ispred i u blizini košnice (igraju se), znak da se mlade pčele orjentišu i to se obično dešava pred promenu vremena.– Ispred košnice veća gomila mrtvih pčela, znak da je došlo do trovanja istih.– Ako pčele donose manje količine polenovog praha(boje slonove kosti), to je znak da posećuju bagrem (bagrem luči nektar).– Ako pčele vuku zaperke, to je znak da su rastojanja između pojedinih delova košnice veća nego što treba.– Kada pčele povezuju (zapunjavaju) propolisom pojedine delove u košnici, to je znak da su rastojanja između tih delova košnice manja nego što treba.– Kada se kod nekog društva pčele zadržavaju na letu a pčele iz drugih društava užurbano rade, to je znak da nemaju dovoljno prostora za sladištenje nektra.– Ako je na letu nesvakadašnja situacija pčele se jure, uklupčavaju i prilikom dodira pod prstima osećamo lepljivu masu, siguran znak da je nastupila grabež. Zapažanja u proleće osmatranjem leta ujutru oko 9-10 sati ,1).Ako ima rose na poletaljci znači da društvo ima dobar razvoj2). Ako su izbačeni kristali šećera znači da pčele čiste ćelije od kristalisanog meda, sirupa ili pogače.3)Ako ima izbačenih delića polena, znaci da pčele čiste ćelije od pokvarenog polena .4)Ako na poletaljci ima izbačene mrvljene pčele crne i bele kuglice, znači da je rovčica u košnici.5)Ako na poletaljci ima izbačene krupnije mrvice voska i tamne kuglice , znači da je miš u košnici.6)Ako ima izbačenog trutovskog legla , znači da nema hrane .7)Ako ima izbačenih žutih ili tamnožutih larvi, to je znak bolesti .8)Ako ima izbačenih larvi, lutki i poklopaca legla, to je posledica noćnog mraza .9)Ako na letu vidimo mlade pčele deformisanih krila, znači da je društvo napadnuto varoom . Drage kolege početnici, ja bih sa ovim završio Neka vam je srećno početno pčelarenje! Košnica je alat – vi ste pčelar i ispecite zanat! Hvala Slobo za ovaj tekst! Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa

Pogledajte video50,000 Honey Bees in a School!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više video 50,000 Honey Bees in a School! Demopolis Cim sam video ovaj video na Fb(M.Dragicevic ga je serovao),pozeleo sam da ga stavim na sajt.Pogledajte video!👇 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici) https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/ Ili posaljite poruku preko sajta ovde na „kontakt“ stranici ! Ili direktno na mail: medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! ☺️🐝 Youtube Autor teksta Youtube Mi smo najčitanij pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

R.Kostadinovic Pcelarska 2018god. u Sumadiji

R.Kostadinovic Pcelarska 2018god. u Sumadiji

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Rade Kostadinović Osvrt na pčelarstvo u Šumadiji(Srbija) 2018 godine PČELARSKA 2018. U ŠUMADIJI – BAGREM JE NAŠA NAJVEĆA NADA -Pise R.Kostadinovic (Tekst je prvobitno objavljen u casopisu Spos-a“Pcelar“ u nesto kracoj verziji) Uobičajeno je da početak cvetanja bagrema u Srbiji na nižim nadmorskim visinama do 300 m je početkom maja meseca. Na lokacijama od 300 do 500 m krajem prve dekade maja, a preko 500 m u drugoj polovini tog meseca. A on ne samo što mnogo porani ove godine, već zbog nadprosečno visokih dnevnih temperatura u toku celog perioda njegovog cvetanja, skrati u mnogome svoje trajanje. Ove godine nadprosečno topao april, sa dnevnim temperaturama u toku skoro celog meseca čak za desetak stepeni višim od prosečnih, mnogo toga je promenio. Jabuka je cvetala između 15. i 20. aprila, zavisno od lokacije, a bagrem samo oko nedelju dana kasnije, a poznato je da taj period je najčešće oko dvadeset dana. Od 1888. godine kako se meri temperatura, 23. aprila 2018. godine sa preko +30 ⁰C bio je najtopliji aprilski dan u Srbiji, što je itekako uticalo na ubrzani razvoj bagremovog cveta. Tada su već na pojedinim lokacijama pčele donosile nektar sa ovih biljaka, što je isuviše rano (za oko 2 sedmice), jer su pčelinja društva još uvek bila u punom razvoju, uz obilje voćno-maslačkove paše, kojoj je ove godine vreme bilo veoma naklonjeno. (Toma Jovanović sa Rudnika reče mi „za 40. godina ne pamtim bolji razvoj u aprilu od ove godine, samo da potraja razvoj i temperatura u bagremu beše povoljnija, bila bi ovo rekordna godina. A Dragan Jevtić kaže „april je najvažniji kod nas za razvoj, ali treba imati kapacitet da se spremno dočeka taj mesec“). Pčelari su bili prosto zatečeni Da li da sele svoja pčelinja društva na uljanu repicu, koja je odlična razvojna paša uz obilje polena, a i nektara, ili da forsiraju razvoj na stacionaru? Ko je odselio, solidno je prošao, ali je već bio u cajtnotu za bagrem. Na stacionaru mnogi su pojačavali srednje razvijena društva ramovima zrelog legla zbog kratkog vremena prolećnog razvoja. Ne zaboravimo da je mart bio sa puno snega i mraza, pa pčele nisu celog meseca imale izlete, što je doprinelo uz rano cvetanje bagrema, da za ovu pašu su nam ove godine nedostajale 2 generacije pčela. Kako-tako dočekasmo bagrem 2018. godine. A on ne samo što mnogo porani, već zbog nadprosečno visokih dnevnih temperatura u toku celog perioda njegovog cvetanja, skrati u mnogome svoje trajanje, pa od onih uobičajenih 12-14 dana na većini lokacija pčele ga koristiše svega 7-8 dana ili još kraće. Ko je imao jaka društva i terene ispresecane sa manjim vodotokovima dosta bolje je prošao, jer je bagrem duže i trajao, a ko je imao jednolične terene prošao je dosta lošije. Kod mene, na obroncima Gledićkih planina, na oko 320 m n. v. bagrem je procvetao 30. aprila (najčešće posle 10. maja), i trajao desetak dana. Neka pčelinja drustva su mi donela po 2 puna polumedišta 12-to ramnih DB košnica, mali broj i po tri, ali trećina samo po jedno polumedište. Samo najslabija nisu punila medišta, ali su se odlično razvila u ovoj paši. Vaga je na vrhuncu cvetanja pokazivala dnevni unos oko 6 kg, što je ispod višegodišnjih proseka. Tome su doprineli: nedovoljno razvijena društva, niske noćne temperature što je bitan uslov medenja, kao i nadprosečno visoke dnevne temperature što je takođe nepovoljno. Staro je pravilo „bagrem za jaka društva služi za medobranje, a za slaba razvoj“. Po završetku ove paše prosečno sam izvrcao 21 kg bagremovog meda, po izimljenom društvu, jako dobrog kvaliteta, što je iznad mog višegodišnjeg proseka. Od 63 zazimljena društva imao sam krajem marta samo 1 bezmatak. Kolege takođe su imali minimalne zimske gubitke. Izvrcao sam oko 1.250 kg bagrema, od čega sam oko 1 tone, uobičajeno, dao na veliko. Po prvi put sam poslao bagremov med na takmičenje i od 40 uzoraka sa raznih lokacija Srbije, moj med je proglašen kao 4. za šta sam dobio meni veoma drage nagrade. Verovatno i u buduće, ću slati med na ocenjivanje. Ko nije imao izgrađenog medišnog saća prošao je dosta lošije (po prof. Lebedevu gubi se oko 50% u prinosu), što je praksa i ove godine kod nas pokazala. „Skupo“ je izgrađivati saće na burnoj paši, kakva je bagremova. Na nižim nadmorskim visinama, pčelari su imali manje prinose, jer je bagrem još ranije procvetao, a i nadprosečne dnevne teperature koje su prelazile +30 ⁰C su ga „prosto spržile“ na tim terenima. Plodišta su na kraju bagrema bila teška „ko tuč“, jer čim bi se neka pčela izlegla brzo su ćelije nektarom popunjene, pa ove godine nije bilo prirodnog rojenja, što je takođe veoma važno, a uticalo je i na ukupne prinose. Sredinom maja meseca iz većine pčelinjih društava uzeo sam po 1 Paketni roj od 1,2kg pčela za tržište, osim onih najslabijih, tj. 50 ovih rojeva, ranijih godina više, što je itekako prihod od pčela, obzirom da do sledeće livadske paše ima skoro 30 dana. Ostale paše u Sumadiji Posle uspešne bagremove paše, redovno je veća radna aktivnost pčelinjih društava na sledećim pašama. A zbog većeg priliva nektara i u plodišno saće i njegove blokade, dolazi do smanjenja legla, a time i manjeg razmožavanja varoe i te godine nje bude manje. Zato se uvek trudimo da ovu pašu spremno dočekamo i iz ovih razloga. Već na samom početku juna, divlja kupina, livada, a najviše šuma, kod mene su dobro medile, pa su u medištima već tada sakupile prosečno po 7- 8 kg ovog meda. A onda nastupi neoubičajeno, dvomesečni izrazito kišni period, pčele danima nisu napuštale košnice i med iz medišta dosta potrošiše. Vreme se stabilizovalo tek početkom avgusta, kada sam skinuo medišta iz kojih sam prosečno izvrcao oko 3 kg jako tamnog, veoma gustog, najvećim delom šumskog meda. Ovaj med, iako je njega bilo svega oko 180 kg, prodajem na malo uz odlučnu cenu. Sakupljam i propolis, do sada preko 1 kg, koji

H.Zlatic Moj nacin pcelarenja 2deo

H.Zlatic Moj nacin pcelarenja 2deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Hamid Zlatić Moj način pčelarenja- 2 deo   Loša iskustva ili pčelareva zabluda. Zimovanje pčela na više Lr tijela ili nastavaka. Mnogi su u prethodnim mojim tekstovima očekivali da napišem nešto baš o košnici,na koliko Lr tijela je najbolje zazimljavati pčelinje zajednice. Pise H.Zlatic Broj nastavaka na košnici nije taj koji će utjecati na kvalitetno izimljavanje zajednica,čak što više pčele će u jednom Lr tijelu bolje zimovati nego na dva ili tri Lr tijela ukoliko se nije dovoljno na vrijeme vodilo računa o pravilnom rasporedu hrane unutar košnice. Ista je situacija i sa manipulisanjem unutar košnice sa leglom i maticom tako da zimsko pčelinje klube zahvati dva Lr tijela i to tako da sa gornjim dijelom bude u kontaktu sa hranom dok bi svojim donjim dijelom kao i sredinom omogućilo matici nesmetan prolaz kroz gusto sabijeno klube u gornji nastavak. Mnogi pčelari su počinjali sa rojem da pčelare,a sam roj nije uspio izgraditi više od 10 okvira saća pa samim tim pčelar je prisiljen da takvu zajednicu zazimi na jednom Lr tijelu.  To i jeste najbolji način uzimljavanja za pčelare početnike pa mogao bih reći i za one koji imaju dovoljno prostora za odlaganje višak Lr tijela ili samog saća. Da se razumijemo,ja pčele zazimljavam na jednom,dva,ili dva i pol Lr tijela i to zazimljavanje jako dobro funkcioniše ali tu postoje i određeni problemi.Smrtni prostor jedan je od većih problema kod uzimljavanja pčelinjih zajednica na više Lr tijela.  Šta je smrtni prostor?Smrtni prostor je rastojanje između donje letvice okvira gornjeg tijela,i gornje letvice donjeg tijela okvira takozvane satonoše. Često pčele kod pretrpanog gornjeg tijela sa medom ne očiste matici prostor za zalijeganja a zbog tople jeseni matica zaliježe u donjem Lr tijelu. Međutim kada dođe do naglog zahlađenja pčele se povuku u donje Lr tijelo kako bi zaštitile zaostalo leglo i maticu i iste izgube kontakt sa hranom.  Zato je pčelarima početnicima dobro zazimljavati pčele na jednom Lr tijelu sa dubokim mednim vijencima sve dotle dok ne ovladajau tehnikom rada i manipulacijom sa okvirima na način da pčelinje klupko zauzme donje ali i gornje Lr tijelo. Perfektan pčelar ne postoji tako da uvijek poneka zajednica i ako pčelar sve odradi kako treba ostane u donjem Lr tijelu. Što znači da je sigurnije zazimiti pčele na jednom Lr tijelu ukoliko nismo dobri poznavaoci pojedinih caka za uzimljavanje na više Lr tijela. O ovome ću pisati posebno kod priprema za zimovanje. Pčelinje pogače Na nagovor jednog mog kolege prije nekih 10-tak godina pred novu godinu dao sam svim pčelinjim zajednicama pčelinje pogače,naravno kupljene. I ako svjestan da pčele ne trpe otvorenu hranu te da čim su sa njom u kontaktu odmah je počinju prinositi u unutrašnjost pčelinjeg klupka,nasio sam na jeftinu foru i imao sam posle problema sa svim pčelinjim zajednicama na pčelinjaku. Nakon dodavanja pčelinje pogače došlo je do naglog zahlađenja,pčele su uveliko trošile otvorenu pogaču a nisu mogle vani na pročistni let.  Nakon prvog pročistnog izleta pčela imao sam šta i da vidim sve košnice bile su uflekane pčelinjim izmetom a kod pojedinih zajednica i unutrašnjost je bila uflekana. Isti mi se takav slučaj desio u Februaru kad je minus držao jako dugo. U Februaru mi se desila i veća tragedija gdje je se par pčelinjih pogača otopilo unutar košnice i pogušilo pčele. Nisam zagovornik dodavanja pogače pčelama dok pčele ne mogu svakodnevno ili u par dana općiti sa prirodom i tako se riješiti izmeta koji se mnogo brže gomila u crijevu pčele koristeći otvorenu hranu. Kada je hrana zatvorena voštanim poklopcem pčele ćeliju otvore po potrebi,isti med dobije vlažnost kako bi ga pčele mogle lakše konzumirati,tako da one takav med troše postepeno u odnosu na ono kad im mi damo 1-2 kg otvorene pogače na jedan put. Prvi pregled pčelinjih zajednica i pomoć koju pčelar treba pružiti zajednicama kojima je pomoć potrebna. Mnogi pisci knjiga i pčelarske literature kao i pojedini predavači napravili su čitavu nauku oko tih prvih proljetnih pregleda.Mnogi su da bi bili auhtentični tim pregledima dali i odgovarajuće nazive kao na primjer:prvi proljećni pregled,drugi proljećni pregled, prvi osnovni proljećni pregled i dr.Pčelarstvo se mora pojednostaviti, kako bi olakšali sebi, da se vremenom ne bi razočarali pa čak nedaj bože i napustili ovo plemenito zanimanje ili hobi. Pregledi pčelinjih zajednica trebaju biti planski sa ciljem.Ako planiramo pregled pčelinjih zajednica trebali bi znati šta nam je cilj tog pregleda. Pregledi trebaju biti detaljni,brz a posledica tih pregleda treba biti odklanjanje nedostataka i usmjeravanje pčelinje zajednice onome čemu pčelar teži,proizvodnji meda,cvijetnog praha,matične mliječi,propolisa,apitoxina,matica,rojeva i dr. U ranom proljeću kada su dnevne temperature još uvijek niske,pčele ne treba držati dugo otvorene,rane proljetne preglede ne treba odgađati nego ih treba obaviti odmah čim temperatura i vremenski uslovi dozvole pregled pčelinjih zajednica. Zašto ne treba odgađati prvi pregled? Razlog je jednostavan: prvo u proljeće što može zafaliti pčelama je hrana,drugo su saniranja zajednica koje su obezmatičile,treće saniranje matica trutuša,četvrto je saniranje zajednica sa lažnim maticama. Nedostatak hrane Može se desiti da neke pčelinje zajednice u Martu ostanu potpuno ili sa minimalnim zalihama hrane. Pčelar na vrijeme treba da dopuni hranu,hrana se može dopuniti na način da se gladnoj zajednici doda ram ili više ramova meda od neke druge zajednice,dodavanje šećerne otopine ili sirupa u srazmeru 1:1 ili 3:2 u korist šećera, mnogi će reći kako su noći početkom proljeća hladne i kako pčele slabije prenose šećernu otopinu. Tačno je to,da će pčele slabo ili gotovo nikako prenositi šećernu otopinu kada su noći hladne zato bi pčelar morao imati par ram hranilica kako bi toplu šećernu otopinu sa ram hranilicom mogao smjestiti odmah do pčelinjeg gnijezda gdje je toplo ta ram hranilica je u direktnom kontaktu sa pčelama. Pčele preko satonoša gdje je toplo jako brzo i organizovano dolaze do ram hranilice i prenose šećernu otopinu tamo gdje im to najbolje odgovara.   Ram hranilica je odlična za ovakve situacije iz razloga što su pčele u direktnom kontaktu sa njom dok je hranilica

Roj u zamrzivacu!Harvesting Honey from a Fridge (Video)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Youtube video Roj u frižideru BUSH BEE MAN JE YOUTUBE KANAL I PRATI AVANTURE MARKA  U PČELARSTVU. MARK JE NAJISTAKNUTIJI FARMER IZ JUŽNOG AUSTRALIJSKOG REGIONA RIVERLANDA. MARK IMA ODLIČAN SMISAO ZA HUMOR I NE SAMO DA ĆE VAS NASMEJATI, VEĆ ĆE VAM POKAZATI MNOGO KORISNIH STVARI!NA KANALU IMA PREKO 50 ZANIMLJIVIH VIDEO SNIMAKA! Harvesting Honey from a Fridge – Episode 50: „Fridge Honey“ Pogledajte video Youtube kanal The Bush Bee Man https://www.thebushbeecompany.com/     B.B.MAN Autor teksta B.B.MAN youtube canal Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

D.Dinic Rojenje(Najlepsa prica o roju koju cete ikad procitati)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Roj-Najlepsa priča o rojenju koju ćete ikad pročitati! Article My Modern MetAutor Marco Chin’s(autor ove prelepe ilustracije) Svi vi koji ste se pozitivno izrazili o mom pisanju doveli ste do toga da me sada hvata trema kad hocu nesto da napisem! Pise David DinicTe ovaj cita ujutru uz kaficu, te onaj pre spavanja za lepsi san, a ja uopste nisam imao tu nameru. Hteo sam samo da razjasnimo neke stvari, da uskladimo terminologiju, a sad moram da budem opezan, citaju ljudi. Srecom pa je sezona rojenja, te nije tesko pisati o necem tako velicanstvenom! Ima priroda svojih bisera, svojih lepota, prelepih jezera, visokih vodopada, pecina koje ostavljaju bez daha, ptica koje ljudi nazivaju -rajskim-, ali je rojenje pcela sigurno jedan od najlepsih dogadjaja koji postoje na ovoj nasoj planeti. Sam dogadjaj i nije impresivan, traje kratko, ali onaj ko razume zivot pcelinje zajednice, odnose koji vladaju u njemu, skup cinilaca koji je doveo do rojenja, ne moze a da ne ostane zadivljen. Rojenje pcela prevazilazi ljudske moralne okvire, iznad je zakona razmnozavanja mnogih zivotinjskih vrsta, oplemenjuje coveka na jedan neiskvaren praiskonski nacin. Sve u pcelinjoj zajednici mora da funkcionise besprekorno, svaka pcela mora da da svoj puni doprinos, matica mora da bude snazna i zdrava, svi moraju da rade ka jednom cilju i kad taj cilj ostvare, kad zajednickim trudom zajednica dostigne svoj maksimum, kada svi poslovi u kosnici budu zavrseni, leglo odhranjeno, hrana zatvorena i konzervirana za dugi period i kada bi trebalo da zavlada blagostanje i radost zivljenja, kada bi ljudskim merilima gledano trebalo da se posvetimo -sami sebi-, one sve napustaju i odlaze u neizvesnost. Zrtvuju hiljade sati rada, milione letova, ostavljaju pune magacine koji bi im omogucili siguran opstanak i odlaze da produze vrstu. Nesebicno. Zato su velicanstvene!Da bi me razumeli i oni koji ce svoj prvi roj uhvatiti ovih dana i smestiti u neku pozajmljenu kosnicu, moramo da se vratimo u mesec januar, tamo negde na snegom pokrivenu planinu. Dok napolju duva hladan vetar i pravi smetove, u jednoj staroj, iskrivljenoj, gromom opaljenoj i poluizgoreloj bukvi, matica zaleze svoje prvo jaje. To prvo jaje dovesce do roja od 25000 pcela koga cete -skinuti- sa grane. U bukvi ima jos jako malo hrane, vetar ubacuje sneg kroz rupu, a pcele, stisnute jedna uz drugu, greju to prvo malo leglo i mastaju o mirisu dzanarike. Hoce li je docekati? Dok svakog dana matica zaleze po neko jaje vise nego predhodnog, kroz rupu na bukvi pocinje da ulazi malo topliji vazduh. Po neka pcela se odluci da vidi o cemu se radi, odluci se i druga, klube se malo opusti, pcele dovlace blize i poslednje zalihe hrane. Nakon nekoliko dana miris procvetale leske daje prvu nadu u novi zivot. Svez polen. Matica ohrabrena ovim pocinje da zanosi jos vise, pcele, rizikujuci zivot odlaze do najblize leske. Radjaju se nove pcele. Zimske polako umiru . . . Od nekoliko stotina zalezenih jaja, leglo pocinje da se siri. Pcele izlaze svakodnevno na sat-dva, svaki put donoseci lepe vesti. Visibaba, dren i po neki maslacak salju svoje pozdrave matici. Ona odgovara prelazeci na susedni sat i zalezuci sve vise i vise jajasca. Svaku celiju pcele prvo ciste i poliraju, svaku larvu neguju i hrane, svaku kap nektara brizljivo sakupljaju, svako zrno polena planski odlazu. I tako million-miliona puta. I tako nepekidno. I danju i nocu. Kada procveta dzanarika, matica vise nema obzira prema pcelama. Zaleze neverovatan broj jajasca dnevno. Pcele joj odgovaraju donoseci prve kapi nektara koje su -visak- i odlazu ga iznad legla, potiskujuci maticu da polaze jajasca sve nize i nize prema otvoru na bukvi. Legla vec ima mnogo, ali stare, zimske pcele su iscrpljene, prezivele su sve strahote dugih zimskih noci i svakoga dana se sve manje njih vraca u bukvu. Cini se da nesto nije u redu, da neko nesto pogresno radi, pcela je sve manje, a obilje cvetova zove na zurku.Trenutak nesigurnosti prolazi, mnogo novih pcela se iznenada pojavljuje u bukvi, a umesto da matica na njihovo mesto zaleze jajasca, pcele je zbog obilja koje vlada preduhitre i njihove celije pune svezim nektarom. Mlade pcele zele da pomognu matici i u svakoj preostaloj supljini bukve izgradjuju novo sace koje matica krisom zalegne, ali pcele su neumoljive i polako zatvaraju med zauvek onemogucavajuci matici da povrati svoje prvenstvo. I tako danima. Cisti, poliraj, strazari, gradi, leti, donosi, preradjuj, prenosi, hrani, neguj . . .  Zasto? U cemu je smisao svega ovoga? Dokle ovako?Situacija u bukvi polako izmice kontroli. Meda je sve vise, matica jedva da ima gde da polozi po neko jajasce, pcela ima previse, guzva je, a hiljade novih pcela ceka da se izlegne svakoga trenutka. Matica nailazi na jednu pomalo cudnu celiju, lici na zvoncic. Ranije nije bilo tako primamljivo, ali sada, nemajuci mnogo izbora polaze jajasce u nju. Ima takvih nekoliko, skroz na dnu saca, gotovo na samom izlazu. Zalegnuce i njih, za svaki slucaj. Nesto je ne hrane dobro ovih dana, smrsala je malo.Odjednom, cela ta guzva se utisa, sredi.  Citava supljina u bukvi je puna meda, sace je svuda izgradjeno, leglo je odhranjeno, zatvoreno. Nesto se ceka! Nesto se dogovara! Neke pcele pokusavaju da progrizu rupu, da je prosire, neke jedu med iako nisu gladne, neke ne skidaju vostana ogledalca sa sebe. Cuje se neko neuobicajeno brujanje, nesto cega ranije nije bilo. Neko cudno raspolozenje obuzima zajednicu. Tajna se polako otkriva odabranima. Sutra, u podne, odlazimo na put. Gde? Jos ne znamo. Zasto? Mnogo nas je ovde, a jos ima puno njih koje treba da se izlegu. Ali to do sada nismo radile? Nismo, ali sada hocemo. Zasto? Idemo da probamo da zivimo ispocetka, nema vise ovde sta da se radi, a nas zovu -radilice-, znas! Mogu li i ja sa vama, svidja mi se nekako ta ideja?  Naravno, samo prati maticu kada sutra krene napolje.Sutra, tacno po dogovoru, na vrhuncu svoje slave i snage, u izobilju i bogatstvu, onda kada

z horvat

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na  stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“  i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci  i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih  stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i  dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio  dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice  zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma  brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji  vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016