Sve o polenu i zdravlju!
HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr Slavoljub Janković Sve o polenu i zdravlju Cvetni prah sadrži sve što je potrebno za život. Savetuje se malokrvnim osobama, radi bržeg oporavka kod iscrpljujućih bolesti, reguliše nivo holesterola i triglicerida u krvi, smanjuje tegobe kod benigne hipertrofije prostate pa se preventivno preporučuje muškarcima posle 40 godine. Pise:Dr Slavoljub Janković Specijalista opšte medicine, licencirani apiterapeut. Član Stručnog saveta udruženja. Dom Zdravlja-Niš Izvor Srpsko Apiterapeutsko Drustvo Polen (p) ili cvetni prah predstavlja muške polne ćelije cvetonosnih biljaka, tj. mala zrnca nevidljiva golim okom koja su smeštena u prašniku u osnovi tučka cveta. Svaki cvet se sastoji od cvetne drške,čašice,krunice,tučka i prašnika.Prašnik se sastoji od dve prašne kesice u kojima se nalazi prah,koji po sazrevanju prašnika biva oslobođen i spreman za oprašivanje,koje može biti anemofilno (pomoću vetra) i entomofilno(pomoću insekata). Svaka biljka na svojim cvetovima ima različit broj polenovih zrnaca (p.z),od 100000 (cvet jabuke),oko 1000000 (cvet lešnika) do 6000000 (cvet breze). Značaj izučavanja polena za čovekaPostoje 3 glavna aspekta u proučavanju polena za čoveka:Polinacija ili oprašivanje cvetova – bilo pomoću pčela ili drugih insekata ili vetra. Treba naglasiti da u entomofilnom načinu oprašvanja pčele imaju ogroman značaj, jer većina hrane na zemlji potiče ili je u vezi sa entomofilnim biljkama,koje bi bez pčela proizvele malo ili nimalo plodovaPolen je jedan od najznačajnijih bioloških izvora alergena, koji potiču od hemijskih jedinjenja koja se nalaze na površini i unutar samog p.z.P.z. je okruženo sa dve opne,spoljašnje (egzina) koja se sastoji od sporopolenina i ima karakterističnu ornamentiku.Unutrašnja opna(intina)odgovara celuloznom ćelijskom zidu boljne ćelije. P.z. je bogato proteinima koji su i najodgovorniji za izazivanje alergijskih reakcija(ambrozija ima čak 6 alergena),a njegov sadržaj se oslobađa kroz otvore na površini koji služe za klijanje polenove cevi ili pucanjem opne p.z. Antigeni iz p.z. se rastvaraju na sluzokožama organizama sa kojima dođu u kontakt i to pokreće delovanje imunog sistema.Od bilogije biljne vrste i od parametara spoljašnje sredine (temperatura, vlažnost, insolacija) zavisi kada, koliko dugo i koja količina p. će se naći u vazduhu (drvo breze proizvede 278 milijardi p.z.). Zato je veoma važna prevencija u smislu povećanja kvaliteta i dužine života ljudi,kako alergičnih na p. tako i odlaganja pojave alergije u nealergičnih ili slabo alergičnih, redovno informisanje o stanju i prognozi aeropolena u vazduhu tj. aeropalonološki izveštaji.Merenja se vrše u mnogim gradovima Srbije od početka februara do početka novembra.Posebnu pažnju treba obratiti na:Početak i dužinu perioda cvetanja alergogenih biljaka;Dane sa maksimalnom koncentracijom p.z.;Dane kada koncentracija pređe kritične vrednosti koje mogu izazvati alergijske reakcije.Najviše polena u vazduhu ima kada je toplo i suvo vreme sa slabim vetrom. Najjači alergogeni potencijal imaju breza, ambrozija, trave (poacee) i pelin.Značaj pčelinjeg polena (p.p.) za život i razvitak pčelinje zajednicePolen predstavlja osnovnu eneregetsku hranu i sirovinu iz koje mlade pčele stvaraju mleč koja je neophodna za ishranu legla i matice.Po sletanju na cvet pčelica svojim pipcima i ustima otvara prašnike,a prednjim nogama ubacuje prah na svoje grudi i trbuh. Pčele svojim jakim elektrostatskim nabojem izuzetno jako povećavaju absorpciju p.z. Kako su dimenzije zrnaca izuzetno male (od 2,5 do 250 mikrona) pčela ih sekretima pljuvačnih žljezda vlaži i procesom tzv.vlažne granulacije formira kuglice od polenovih ćelija. Po obrazovanju kuglica pčela ih prebacuje u korpice na zadnjim nogama,a po njihovom ispunjavanju (0,008-0,015g) se vraća u košnicu i lageruje p.p. u specijalno pripremljene ćelije. Po završenom lagerovanju posao donosačica polena nastavljaju tzv. nabijačice polena, koje nabijaju ove kuglice, vlažeći ih nektarom, medom i sekretima pljuvačnih žlezdi. Kada se ćelije napune više od 80% pčele ih prekrivaju slojem meda, zapečaćuju ih i nastaje tzv.perga ili pčelinji hleb. Posebno treba istaći da postoji bitna razlika u alergološkom potencijalu izmeđi p.nastalog oslobađanjem iz prašnika i p.p. koje pčele sakupljaju i obrađuju a koje pčelar dobija sakupljanjem pomoću specijalnog alata tzv. hvatača polena.P.p. predstavlja kuglice različitih boja i veličine koje su zahvaljujući obradi uz pomoć sekretapljuvačnih žlezdi ima jako hipoalergogeno delovanje,tj. s uspehom se može koristiti uz postepeno i stručno doziranje (uz savete i posle konsultacije sa lekarom apiterapeutom) u lečenju mnogobrojnih alergijskih bolesti. Opšte odlike pčelinjeg polenaSvako p.z. je biološki jedinstveno i sadrži sve što je neophodno za život i dobro zdravlje čoveka: belančevine, masti, ugljene hidrate, vitamine, enzime, hormone, pigmente, flavonoide. Najčesće koristimo metode bazirane na našim čulima, a opisujemo sledeće odlike:Boja – William Kirk u “Vodiču za upoznavanje sa bojama polenskih granula“, iznosi da je pronašao 268 biljnih izvora sa 563 nijansi boja. Mineralni sadržaj nektara koje pčele koriste pri pakovanju polenskih kuglica kao i sama vrsta biljke utiču na boju-tamniji polen ima više minerala. Sa aspekta kvaliteta, na boju polena utiču i vlažnost (dozvoljeno do 7% za suvi polen) svetliji ako ima više vlage ili je duže izlagan suncu, a može biti neobično taman kod značajnije infestacije gljivicama. Apiterapeutski značaj imaju monoflorni-monokolorni poleni (za lečenje specifičnih stanja, pr. maslačak za oboljenje jetre ili prostate, glog za srčana oboljenja), dok poliflorni-polikolorni p. se više koriste u profilaksi, ishrani ili za tretiranje oboljenja koja zahvataju više organa ili ceo organizam. Veličina p.z je jako bitan parametar i trebalo bi da iznosi 2-5mm kod kvalitetno osušenog p. Što se tiče čistoće, p. koji se koristi u apiterapiji ne sme da sadrži elemente biljne nečistoće (deliće trava, cvetova, listića), životinjske (delove pčela ili drugih insekata, larve moljaca, pčelinje larve oštećene gljivičnim bolestima pčela/krečno ili kameno leglo/ neorganske(delići novinskog papira ili stiropora)Miris – zavisi od vrste biljaka od kojih potiče, načina i lokacije sakupljanja, sušenja i čuvanja(sušenje u specijalnom su šioniku na temperaturi do 40 c, a zatim lagerovan sabijanjem u staklenoj tegli sa metalnim zatvaračem da bi se iskoristio vakumski princip)treba da ima prijatan cvetni miris. Dodir – na osnovu dodira možemo da procenimo vlažnost, strukturu i konzistenciju. O dobroj osušenosti p.stičemo utisak stiskanjem zrnaca između prstiju, ili grickanjem kao i bacanjem zrna na plastičnu ili drvenu podlogu, gde se dobija jasan zvuk „bacanja kamenčića“.Ukus – polena sa naših podneblja je od blago gorkog do prijatno slatkog.Hemijski sastav pčelinjeg polenaOd azotnih supstanci sadrži: aminokiseline, globuline, ugljene hidrate, masti, fermente, vitamine i fitohormone.Aminokiseline čine