Prvu pogacu dati u martu"

M.Sljivic“Prvu pogacu dati u martu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić Prvu pogaču dati u martu              Davanje pogaca Pogače pčelama ne treba davati „radi davanja“ već samo ako za to postoji ozbiljan razlog. Pise Miljko Sljivic Davanje pogače iz nužde, javlja se kada je pčelar zazimio pčele sa zalihama koje su tako male da ugrožavaju opstanak  tokom zime. Jasno je da iz takve situacije pčelar mora da izvuče pouku i da mu se to više nikada ne desi. Ako dajemo pogače zbog stimulacije razvoja društva, onda ih treba dodavati u proleće kada je krenuo bar minimalni unos iz prirode. Na jednom predavanju sredinom januara u društvu od oko 50 pčelara postavio sam sledeće pitanje: „Koliko vas je pčelama već dalo pogače“? Ruke su podigli skoro svi pčelari. Postavio sam zatim novo pitanje: „Koji je razlog da ste ovako rano dodali pogaču“? Jedan je odgovorio: „Nemam dovoljno hrane pa se plašim stradanja.  Sledeće moje pitanje je bilo: „Zašto se plašite nedostatku hrane ako je vaga do 31. decembra pokazala potrošnju od 3,00 kg. Nije bilo odgovora. Sledilo je novo pitanje: „Ima li neko da je iz nekog drugog razloga ovako rano dodao pogaču? Njih nekoliko je odgovorilo u smislu ,,Bolje da damo nek ima, ne može da šteti,, odnosno,, od viška glava ne boli,,. Sledilo je moje novo pitanje: „Zašto zimske pčele žive nekoliko meseci a letnje nekoliko nedelja“? „Zbog rada kojem su izložene letnje pčele“ odgovorio je jedan. Sada je red bio na meni i pitanje je glasilo: ,,Zašto pčelama dajete pogače i terate ih da rade ako sami kažete da duže žive zimi zato što ne rade“? Nije bilo odgovora. Sledilo je moje novo pitanje: „Kakva je razlika izmedju zimskih i letnjih pčela“? Jedan pčelar se javio sa sledećim odgovorom: „Vizuelno nema razlike, odnosno pčelar ne može videti ili utvrditi.  Po sastavu zimske pčele imaju mnogo više masnog tkiva što bitno utiče na prezimljavanje pčela“. Složio sam se da je to tačno, da to piše u svim knjigama ali sam nastavio sa novim pitanjem: „Iz čega se sastoji masno tkivo? Kakvu funkciju ima masno tkivo, odnosno njegovi delovi?  Koja je ralika u masnom tkivu izmedju mladjih i starijih pčela“? Svi su ćutali. „Da li neko zna da nam svima kaže bar nešto od ovoga?“ bilo je moje novo pitanje. Svi su ćutali. Malo sam sačekao i pošto niko nije bio zainteresovan za odgovor, postavio sam novo pitanje: „Zašto mislite da nema štete od dodavanja pogača ako ne znate sastav masnog tkiva, ulogu, značaj“… Svi su ćutali, a onda je jedan progovorio: „Mi smo Šljiviću tebe pozvali da nam držiš predavanje a ne da nas propituješ, pa izvoli odgovori na svoja pitanja“.  Svi su počeli da se smeju a ja nisam imao više pitanja već sam prešao na predavanje.  Iz dana u dan, iz godine u godinu sve su teži uslovi za razvoj i opstanak pčela. Sa intezivnim razvojem poljoprivrede, sa razvojem hemijske industrije i sve većom primenom raznih hemijskih sredstava, pčela kao insekat je sve više ugrožena. Pčelaru kao ljubitelju pčela, odnosno kao odgajivaču pčela i proizvodjaču pčelinjih proizvoda ne ostaje mnogo mogućnosti da se protiv toga bori. Pčelar kao član društva pčelara zajedno sa drugim pčelarima mora preduzimati zajedničke aktivnosti kako bi potencijalne štete bile što je moguće manje. Pčelaru kao pojedincu ostaje jedino borba za više znanja kako bi svojim znanjem pokušao da pomogne pčeli i zaštiti od štetnih posledica.  Osim tih direktnih posledica pčelar mora da se bori za što veći nivo znanja i kad su u pitanju druge radnje kod pčela, posebno kad je u pitanju tehnologija pčelarenja. Znači pčelari moraju maksimalno da se angažuju na usvajanju novih znanja, da prate savremena svetska i domaća naučna saznanja i da se znanjem i radom u skladu sa naukom izbore protiv negativnih posledica koji prete pčeli. Ne treba se hvaliti kako uspešno skidamo rojeve uhvaćene na visokom drveću, već sprečiti da do rojenja dodje. Ne treba spašavati društva od gladi dodavajući po nekoliko pogača ( čak i po 5 ) tokom zime već pčelama obezbediti dobru zimsku zalihu hrane.  Ne treba spasavati par društava tako što ćemo svim društvima u pčelinjaku dodavati pogače, već imati dobar uvid u stanje zaliha hrane i voditi dobru evidenciju o tome. Ako nekom društvu treba dodati pogaču onda to uraditi samo tom društvu.  Imajuću u vidu da često unos nektara i polena u proleće ne može da zadovolji potrebe pčelinjeg društva za dobar prolećni razvoj, neophodno je da deo zimskih zaliha ostane za prolećni razvoj i tako nadoknadi manjak unosa. Manji unos hrane ima za posledicu štednju hrane od strane pčela. Štednja se sastoji u smanjenju broja položenih jaja što utiče na slabiji razvoj društva, kao i smanjenje broja obroka pri hranjenju larvi, što utiče na kvalitet pčela. Leženjem pčela lošeg kvaliteta znači i slabiji razvoj žlezda pčela što će se direktno odraziti na hranjenje budućeg legla. Sve te činjenice navele su naučnike da se bave istraživanjem „Značaja zaliha hrane u pčelinjem gnezdu“ . M.N.G.BILAŠ je  ispitivao Zavisnost mase pčelinjih larvi od količine meda u gnezdu Količina meda u pčelinjem gnezdu Masa mleča u ćelijama s 3-dnevnom larvom, mg Masa larvi 3-dnevnog uzrasta 4,5 8,1 12,6 2,1 5,0 4,8 6,7 9,5 10,8 A.M.Ramjova je ispitivala kvalitet pčela u zavisnosti od količine zaliha hrane u društvu Zaliha hrane u kg Masa 6-dnevne larve,mg Masa pčela,mg Razvitak ždrelnih žlezda Razvitak masnog tkiva % Dužina života pčela na voćnoj paši 3-4 6-8 10-12 137 159 171 108 116 118 3,57 3,71 3,85 100 117 121 14,5 18,0 18 Interensantni su podaci dobijeni u Baškirskoj republici gde su na 188 pčelinjaka uporedili zavisnost količine vrcanog meda od količine hrane ostavljene u jesen. Pčelinjaci su podeljeni u pet grupa prema obezbeđenošću zaliha hranom. Grupa Obezbedjenost hranom, kg Broj pčelinjaka Količina meda za vrcanje po društvu, kg Količina meda za vrcanje po društvu, % I II III IV V Do  15 Od 15,1 do 20 Od 20,1 do 25 Od 25,1 do 30 Više od 30 3