Tajna pčeline inteligencije

Tajna pčeline inteligencije

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više biologija pčele Tajna pčeline inteligencije Tajna pčeline inteligencije Biolozi su već ranije utvrdili da je gustoća moždanih ćelija kod ptica veća nego kod ljudi. Ovo objašnjava zašto su neke ptice, poput vrana ili sivih papagaja, toliko inteligentne i pametne da čak imaju samosvest i kognitivne sposobnosti deteta te su sposobne rešavati složenije zadatke u nekoliko koraka. Tako visoka inteligencija uglavnom je karakteristična za ptice koje su izuzetno društvene. Pčele imaju značajno veću gustoću moždanih stanica, čak i u uporedjenju s mozgom malih ptica, koje su poznate po velikoj gustoći neurona, govori nam novo istraživanje. Naučnici su poredili veličinu i težinu mozga različitih insekata koji sadrže nezavisne specijalizovane regije za obradu vizualnih informacija, zvukova, mirisa, pa čak i memorije. Međutim, veličina mozga, ne daje uvijek realnu sliku o njegovoj moći i mogućnostima. Razlog je taj što neke životinje – posebno one koje lete, poput ptica, imaju gušće zbijene neurone kako njihov mozak, svojom veličinom i težinom, ne bi ometao let. Profesorka Rebecca Keating Godfrey sa Univerziteta u Arizoni i njen tim proučavali su mozak insekata koristeći nedavno razvijenu tehniku za prebrojavanje moždanih stanica. Izolirali su mozak 450 insekata koji pripadaju 32 različite vrste, uključujući pčele, ose, mrave i neke vrste muha, piše časopis New Scientist . Svaki mozak je samleven i natopljen otopinom koja oslobađa jezgru svake moždane stanice. Zatim su dodali boju koja je jezgre učinila fluorescentnom, što im je omogućilo da ih prebroje u mali uzorak, pod posebnim epifluorescentnim mikroskopom koji koristi ultraljubičasto svetlo.Na temelju ovih uzoraka konačno su procenili broj neurona u celom mozgu određene vrste. Istraživači su otkrili da neke pčele, posebno one iz roda Augochlorella , imaju vrlo veliki broj neurona u odnosu na veličinu mozga – oko dva miliona po miligramu. To je više od broja neurona koje male ptice imaju, a sa  druge strane, mravi  u poredjenju s pčelama i osama, imaju mali mozak i relativno malo moždanih stanica. Jedna vrsta mrava analizirana u studiji imala je samo 400.000 ćelija po miligramu. Međutim, naučnici veruju da razlika u broju moždanih stanica kod insekata verovatno neće imati mnogo veze s nečim što bi se moglo nazvati inteligencijom.  Jedna od učesnica istraživanja sa Univerziteta u Arizoni, Woolfila Gronenberg, smatra da je letećim insektima vjerovatno potrebno više neurona kako bi ojačali svoju viziju potrebnu za let. „Tkivo mozga je skupo u smislu energije, pa ako vam nije potrebno, nećete ga ni imati“, kaže Gronenberg. „Prilično guste strukture mozga primećene su kod ptica, a neke pčele imaju sličnu gustoću“, kaže profesorica Godfrey. Pregled različitih i barem delimično urođenih obrazaca ponašanja koji isključuju proste motoričke oblike, kao što su kretanje i različiti tipovi neaktivnosti.Iako pčela ima mozak veličine zrna susama, on je sposoban za veoma kompleksne funkcije. Otkrijte njihove neverovatne sposobnosti. 1. Agresivni let: iritirane pčele lete ka uljezu, sa karakterističnim nabojem, koji nagoveštava ubod; 2. Upozoravajuće lepezanje: pčele stoje sa uzdignutim abdomenom, emitujući feromon, izbačenih žaoka, uz zujanje krilima; 3. Antenacija: uzajamni kontakt antenama među radilicama, bez razmene hrane, kako bi se potvrdila pripadnost pčelinjoj zajednici; 4. Praćenje plesa; pčela prati plesanje druge pčele kako bi se saznala informaciju  o ciljanoj lokaciji bogatoj hranom; 5. Praćenje matice; biti deo matičine pratnje, povremeno je lizati i dodirivati antenama; 6. Ujedanje uljeza: pčele ponekada uljeze ne ubadaju nego ujedaju; 7. Traženje hrane; dodirivanje antenom druge radilice kako bi se od nje izmamila hrana; 8. Kratka piska: signal kojim pčele koje prate ples izazivaju prekidanje plesa; 9. Inkubacija legla: pritiskanje telom ćelije sa leglom radi zagrevanja (kontrakcijom mišića toraksa); 10. Izgradnja saća: oblikovanje ćelija od tek izlučenog voska; radilična, trutovska i matična larva iziskuju  ćelije različitih dimenzija, zbog čega je neophodno da pčele poseduju različite motoričke sposobnosti da bi mogle da ih konstruišu; 11. Bučno pretrčavanje: u grozdu roja, neke pčele na specifičan način pretrčavaju kroz grozd, kako bi signalizirale da je došao trenutak za uzletanje; 12. Poklapanje saća: zatvaranje ćelije sa larvom; 13. Čišćenje ćelije: uklanjanje otpadaka iz praznih ćelija saća; 14. Žvakanje polena sa radilica: žvakanje polena iz korpica sa nogu druge radilice; 15. Grickanje košnice: grickanje mandibulama zidova košnice koji okružuju saće; 16. Deoba zajednice; veliki broj radilica, zajedno sa starom maticom, napušta staru košnicu, kako bi se premestio u novi dom. Proces pripreme deobe obuhvata razne oblike individualnog ponašanja. 17. Uklanjanje leševa: uklanjanje mrtvih pčela iz košnice; 18. Vibriranje abdomenom: pčela stoji vibrirajući abdomenom gore i dole; često se držeći za drugu radilicu tokom priprema za neku ozbiljnu aktivnost  (npr. rojenje); 19. Polaganje jaja; polaganje neoplođenih jaja u ćelije saća; 20. Izbacivanje trutova: krajem leta, radilice ujedaju trutove, izbacuju ih napolje iz košnice a ponekada ih i ubadaju; 21. Istezanje organa za uzimanje hrane; izduživanje jezika kako bi se zahvatila mala kap nektara; 22. Lepezanje krilima: provetravanje košnice lepezanjem krilima; 23. Ishrana larve: ubacivanje glave u ćeliju kako bi se nahranila larva; 24. Ishrana matice/radilice: povraćanje kapi nektara koju primalac usisava; 25. Uzimanje hrane: pružanje jezika među mandibule druge radilice kako bi se prihvatio nektar; 26. Prihvatiti bištenje: Pčela stoji raširenih krila kako bi je druga pčela očistila svojim mandibulama (čeljustima); 27. Bištiti sebe: čistiti sebe usnim aparatom ili nogama; 28. Bištiti radilicu: čistiti pčelu iz iste košnice pomoću mandibula; 29. Stražarenje: na ulazu u košnicu pčela ispituje pridošlice i napada potencijalne uljeze; 30. Kontrola ćelija sa leglom: pčela ubacuje glavu u ćeliju kako bi utvrdila stanje u kom se nalazi larva; 31. Ispitivanje potencijalnih lokacija za novo gnezdo: testiranje šupljina (najčešće drveta) kako bi se utvrdilo da li su prikladne za novo stanište; 32. Bočni pokreti („higijenski ples“): radilica stoji i njiše se telom s jedne na drugu stranu; ovakvo ponašanje je veoma često posledica bištenja od strane druge pčele; 33. Dodirivanje poklopljenih ćelija usnim aparatom: radilica šeta po poklopljenom leglu ili poklopljenim rezervama hrane, dodirujući vosak brzim pokretima mandibula; 34. Sakupljanje nektara: sisanje nektara sa cvetova; 35. Skladištenje nektara: „kućne radilice“ prihvataju hranu od sakupljačica i deponuju je u medišne ćelije; 36. Orijentacioni letovi: letovi oko košnice s ciljem upoznavanja sa karakterističnim orijentirima iz okruženja; 37. Pakovanje polena: „čvrsto“ pakovanje polena u ćelije saća; 38. Piska u roju: javlja se tokom priprema za uzletanje roja na novu lokaciju; 39. Prikupljanje polena: podrazumeva sakupljanje praškastog polena iz