oplodjena matica

O visokim temperaturama i reproduktivnom zdravlju matica

O visokim temperaturama i reproduktivnom zdravlju matica i pcelarskoj demokratiji!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Temperature i reproduktivno zdravlje matica! O transportu matica,našoj pčeli,pčelarskoj demokratiji,itd! Temperature i reproduktivno zdravlje matica! Trenutno je na ovim prostorima(ex Yu) zestoka rasprava o uvodjenju pcele koja nije nasa(autohtona) i cak sta vise ona je „hibrid’ a to je posledica „rovovske bitke i divljeg rata koji se trenutno vodi u pojedinim zemljama sa zapada“.Ja pratim njihove sajtove i Facebook i tamo je pravi rat sa elementima „novog svetskog poretka“.Pricaju cak i o „arijevskoj pceli“ na kojoj je radjeno u vreme vladavine zla u drugom svetskom ratu.Koliko se kod nas sad zakuvalo tamo je tri puta gore….I to se prelilo kod nas. Piše D.Radanović Zeleo sam da danasnji tekst bude samo o jos jednom momentu reproduktivnog zdravlja pcela ali teme same sebe biraju a zivot ih namece….Licno smatram(kao neko ko nezavisno vodi uredjivacku politiku ovog sajta  i ima pravo shodno tome i da iznosi svoje stavove) da „nasu pcelu“ moramo da branimo po svaku cenu jer samo ona nam garantuje „pcelarski suverenitet,demokraticnost i samoodrzivost“.Imati pcelu koja nije hibrid je prvi postulat“pcelarske demokratije“ jer svako moze da kupi,dobije na poklon,skine sa drveta roj ili sam odgaja svoje matice ili radi na svojoj liniji matica!!!!!Zato branimo „pcelarsku demokraticnost“ da sutra ne bi bili primorani da svi kupujemo matice od jednog ili dva „pcelarska tajkuna“ koji ce imati svoje hibridne linije a mi primorani da dajemo velike pare za matice cije cerke vec u sledecem kolenu nece biti majkama ni do kolena! Nasa pcela je dobra a mi samo jos vise da radimo na njoj,da se edukujemo i naravno da je volimo.Nekada i mi sami ne obracamo paznje na detalje a nekada je i u njima problem.Ovo malo istrazivanje sprovedeno u Americi moze nam posluziti kao jos jedan mali korak ka boljim prinosima meda nase autohtone pcele,cesto se matice vrhunskih linija transportuju neadekvatno ili pcelar kada dobije matice ne postupa adekvatno.Tekst je trebao da bude o uslovima transporta matica te hajde da se vratimo na to!!!! reproduktivno zdravlje matica! Matice se sparuju sa trutovima na pocetku svog zivota  a seme ostaje skladisteno i koristi se za oplodnju jaja do kraja zivota jedne matice.Jednom pcelinjem drustvu preti kolaps kada matica umre ili kad matica ne proizvodi dovoljno jaja za održavanje potrebne koline radilica.. Zamena matica prirodnim putem je verovatno najbolji nacin ali u danasnje vreme kad su pase kratke i oskudne,dodavanje vec oplodjenih matica je ekonomski opravdano i ima svoje prednosti!Na ovom sajti mi smo vec u desetak tekstova obradjivali tematiku „matica i trutova i njihovog seksualnog odnosa“ koji direktno utice na zivot i rad jednog pcelinjeg drustva.Reproduktivno zdravlje matica i trutova je po meni alfa i omega pcelarstva,pocetak i kraj svih prica o prinosima meda a sve ostalo bez ovog prvog ne drzi vodu! Istrazivac Pettis i njegove  kolege pitali su se da li ekstremne temperature tokom transporta matica  mogu oštetiti spermu koju je kraljica pohranila u svoju spermoteku pa su proveli laboratorijski eksperiment i utvrdili da su inseminirane kraljice izložene temperaturi od 40 ° C tokom 1-2 sata ili 5 ° C tokom 1-4 sata imale smanjenje održivosti sperme. U eksperimentu,matice su isporucivane postom sirom SAD  a paketi su imalu termometre koji su belezili  temperaturu svakih 10 minuta.Istraživači su otkrili da čak 20 posto isporuka ima temperaturne skokove koji su se približili ekstremima.Oni izloženi ekstremnim visokim ili niskim temperaturama tokom transporta imali su smanjenje životne sposobnosti spermija za 50 posto. „Dobra vest  je da sa prilično jednostavnim poboljšanjima u  izolaciji ambalaže pri  isporukama, mogli bismo imati značajan uticaj na poboljšano reproduktivno zdravlje matica a samim tim i na celo pcelarstvo, rekao je Pettis. Izvor https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0147220 Citation: Pettis JS, Rice N, Joselow K, vanEngelsdorp D, Chaimanee V (2016) Colony Failure Linked to Low Sperm Viability in Honey Bee (Apis mellifera) Queens and an Exploration of Potential Causative Factors. PLoS ONE 11(2): e0147220. doi:10.1371/journal.pone.0147220 Licenca creativecommons DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

16 uslova za prijem matica

16 uslova za prijem matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Božidar Vesković 16 uslova za prijem matica Izvanredan tekst „Legende pčelarske prakse i reči“.Podsetimo se „starih pčelara“! Izvor Bozidar Veskovic „Radovi na pcelinjaku“ -Zadruga Beograd 1978  Pcele se prema tudjoj matici karakteristicno ponasaju.Ako pcele radilice,naprimer,prilikom povratka sa pase sa tovarom nektara ili polena pogresno udju u tudju kosnicu,nista im se nece dogoditi,jer pcele domacice osete da se ne radi o pceli kradljivici.Medjutim ako matica udje  u tudju kosnicu gotovo je sigurno da ce biti ubijena,pa cesto i onda kada drustvo u  koje je pogresno usla matica,nema svoju maticu.Zato pri dodavanju matica pcelar treba da bude oprezan.Svaki pcelar mora da zna pod kojim uslovima,pcelinje drustvo lakse a pod kojim teze prima maticu. 1.Pcelinja drustva mnogo lakse primaju oplodjenu a teze neoplodjenu maticu.2.Ako se matice(koja se dodaje i koja se oduzima) nalaze u podjednakom fizioloskom stanju ili bar pribliznom,drustvo je lakse prima i obratno.Naprimer,ako se zamenjuje sparena matica sa sparenom,ako su obadve zivele pod priblizno istim uslovima,itd.3.U pasnom prirodu pcelinja drustva mnogo lakse primaju maticu a u bespasnom vrlo tesko.4.Ako na sacu kod drustva kojem dodajemo maticu ima maticnjaka,drustvo nece primiti maticu a ako nema-primice je znatno lakse.5.Ako su drustva imala lazne matice,mnogo teze primaju maticu i obratno.6.Ako su drustva bila bez matice duzi period onda teze primaju dodatu maticu i obratno. Uznemirene pcele teze primaju maticu. 8.Ako je matica nesto duze vremena polagala jaja u nukleusu,pcelinja drustva je lakse primaju od one koja je tek pocela da polaze jaja.9.Sto su vremenske prilike povoljnije to drustva lakse primaju maticu.10.Ako u kosnici ima normalnog pcelinjeg legla,u prvom redu zatvorenog,drustva lakse primaju maticu.11.Ako u bespasnom periodu nekoliko dana pre dodavanja matica,prihranjujemo pcele,onda se lakse biti primljena matica.12.Ako tri,cetiri dana pre dodavanja matice, ne vrsimo pregled kosnice,lakse ce pcele primiti novi maticu.13.Ako maticu i drustvo prethodno poprskamo secernim rastvorom (mora biti pasni period zbog grabezi) onda ce pre primiti maticu. 14.Ako maticu putem spajanja dodajemo zajednici sa pcelama iz nukleusa,onda ce biti lakse prihvacena.15.Ako pcelinja drustva i maticu ,neposredno pred samo dodavanje matice,poprskamo nekom mirisljavom tecnoscu,ona ce biti lakse primljena.16.Ako maticu dodajemo u kavezu za dodavanje matica u kojem je prethodno stara matica provela oko 12 casova,onda ce je pre primiti. Eto,toliko faktora deluje na bolji ili losiji prijem matica.Medjutim ovi nabrojani su kljucni i njih svaki pcelar mora znati. Bozidar Vesković Autor teksta Bozidar Vesković Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016