S.Stojanovic Novembar na pcelinjaku
HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Stojanović Pčelinjak u novembru Radovi na pčelinjaku tokom novembra meseca. Pise Sasa Stojanovic(Petrovaradin)Ušli smo u vreme kada se polako ali sigurno približavamo zimskom periodu u kome pčele svoju aktivnost svode na minimum. Sledi nam period mirovanja pčela. Šta zapravo pčelar u ovom periodu treba nastojati da radi? Pčelar pčelama treba obezbediti potpun mir kako bi pčelinje društvo potrošilo što manje spremljene zimnice. Svi veći pčelarski radovi sem tretiranja oksalnom kiselinom su završeni pa ih s toga ne treba nepotrebno uznemiravati. Pogotovo nije poželjno pomerati ramove jer su isti kao i sve šupljine i spojevi košnice propolisani od strane pčela u cilju smanjenja nepotrebne promaje i u svemu bezbrižnog i zdravog zimovanja. Svako uznemiravanje pčela iziskuje nepotrebnu i povećanu potrošnju hrane od strane istih. Neplanirano uzimanje hrane prouzrukuje nepotrebno gomilanje hrane u crevnom trakt Ova pojava, u vreme kada nema pročisnog leta, je nepoželjna i može prouzrokovati vršenje nužde u košnici od strane pčela, što za ishod ima povećanje svih uslova za nastanak brojnih zaraznih bolesti. Ukoliko prilikom tretiranja oksalnom kiselinom utvrdite da je zajednica pošla sa klubetom u stranu vratite je vadjenjem krajnih ramova u sredinu. U ovom periodu pčele se angažuju na stvaranju što kompaktnijeg klubeta koje će biti u stalnom dodiru sa hranom i koje će biti u mogućnosti da obezbedi neophodno potreban nivo toplote. Zahlađenjem se pojačava rad pčela na održavanju toplote pa s toga pčele troše više hrane U ovom periodu valja pripremiti utopljavajući materijal ali ga obzirom na trenutne vremenske uslove još uvek nije potrebno postavljati. Sve dok su pčele u zimskom klubetu košnice se ne smeju klackati niti pomerati (sem u nuždi kontrolisano od strane pčelara) i treba ih čuvati od najmanjeg potresa. Neophodno je učvrstiti košnice na postoljima. Krovove treba učvrstiti da ih vetar ne podigne. Treba ih obezbediti od krupne stoke,divljih životinja kao i ptica poput detlića ili žune. Potresi mogu izazvati pad pčela na podnjaču čime bi kao posledica sledilo uginuće spalih pčela. Još uvek je neobično toplo, pa će pčele uvek kad god bude lep i sunčan dan i temp preko 13 C, izlaziti i iskoristiti isti za pročisni let. Dešava se da pčele nakon povratka padnu na vlažnu i hladnu zemlju, pa više ne mogu uzleteti. Da tom prilikom ne bi uginule treba im pomoći na taj naćin što će se ispred košnica postavljati suva prostirka u vidu najlona pod kosinom da bi bio suv i ocedan, pruća, suvog sena, slame i dr. materijala.Sada kada je leglo gotovo nestalo prosečna potrošnja hrane u društvu u novembru iznosi do jednog kilograma u zavisnosti od jačine pčelinje zajednice. Svaki kilogram potrošene hrane oslobađa energiju od strane pčelinje zajednice pa se toga u tom slučaju stvara oko pola litre vode na svaki potrošen kilogram hrane. Zbog ove činjenice a i drugih razloga još uvek nije vreme da se postavi utopljavajući materijal jer bi isti postao pre vremena vlažan i bilo bi ga potrebno ranije zameniti. Drugo, ako bi za utopljavajući materijal koristili folije morate znati da će pčela biti primorana uzimati sav višak vode koji se stvori. Uzimanje vode povlaći sa sobom i povećano konzumiranje hrane što automatski dovodi do povećanja fizičkog rada pčelinje zajednice radi održavanja mikroklime. Obzirom na pomenutu činjenicu pčele će imati pojačanu potrebu za izlazak na pročisni let u vreme kad joj u svemu to nije potrebno.U slučaju kada je vlažnost u košnici povišena pčele su dodatno uznemirene. Posledice uznemirenosti pčela su velike. Kao što znamo, a ipak da napomenemo, veća fizička aktivnost pčela utiće i u ovom slučaju na skraćeni životni vek pčela. Izmedju ostalog velika vlaga u košnici utiče i na pojavu plesni koja oštećuje polen i saće. Normalnoj vlažnosti u košnici pomaže i doprinosi okruglo leto na prednjem delu nastavka koje je najčešće, zbog standardnih dimenzija regulatora leta prečnika 2,5 cm. Period mirovanja za pčele ne znači da i pčelar treba odmarati. Sada je vreme za čišćenje i dezinfekciju alata, pribora, čišćenje nastavaka i ramova, topljenje saća, kao i posećivanje pčelarskih manifestacija. Ovo je period kada se svode računice i vrši planiranje za narednu sezonu. Čitanje najnovije pčelarske literature u opuštenoj varijanti uz topao čaj i pucketanje vatre je nezamenljiva i svakodnevna potreba svakog pčelara, koji drži do svog ličnog usavršavanja Fotografije sa pcelinjaka S.Stojanovica Kontakt pcelarsasa@gmail. comTel 062 568 541 Zahvaljujemo se Sasi za ovaj tekst! . Saša Stojanović Autor teksta Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović. Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca. Planira da svoj pčelinjak proširi i ubedjen je da će FR košnica zauzimati sve više prostora na pčelinjacima širom regiona. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016