Mart na pcelinjaku

E.Karahodzic „Pcelarski radovi u martu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Ekrem Karahodzić- preminuo 2020 god. „Pčelarski radovi u martu“ 1deo Pise Ekrem Karahodzic U mjesecu martu smjenjuju se dva godišnja doba. Ljutu i hladnu zimu smjenjuje proljeće i donosi život u svijet prirode. Promenjive vremenske prilike Noći su sve kraće, a dani duži i topliji. U prvoj polovini marta rijetki su stabilni vremenski periodi. Veoma često u jednom danu smjenjuju se sva četiri godišnja doba. Muke su to velike. Zima se ne da, a proljeće mora da dođe.Pčele su se probudile još početkom januara, a po prvom produženju dana i matica je položila prva jaja svog života. Krajem februara polahko i veoma oprezno počela je da se budi priroda. Javili su se prvi vijesnici proljeća. Neki su i na par sedmica prije stidljivo provirivali iz snijega i svojim cvjetovima najavili dolazak proljeća (šafrani, visibabe, jagorčevina). Početkom marta cvjetaju i druge rane proljetne polenarnice, ali i nektarice – drijen, vrba iva, joha. A onda, kada prođu „babije huke“, priroda pčelama daruje izobilje polena i nektara. Požute naše livade od cvjetova maslačka, a bašče zamirišu bijele od behara.  U njihovom mirisu začuje se cvrkut ptica i zujanje pčela. Došlo je proljeće. Ipak, mart mjesec je tako promjenljiv pa se gotovo svake godine čuje i naša bosanska sevdalinka „Snijeg pade na behar, na voće“. Mi pčelari volimo ovu lijepu sevdalinku, ali ne i snijeg kada padne na behar, prvu proljetnu intenzivniju pčelinju pašu. Naša medonosna pčela Apis mellifera carnica je svoj životni razvoj u potpunosti prilagodila našoj klimi pa i ćudima nestabilnog marta mjeseca. Pčele znaju kada i kako se budi priroda. Znaju kada i kako dolazi proljeće, znaju da im ono donosi izobilje cvijeta i mirisa. One znaju da ovi darovi prirode ovise o vremenskim prilikama.  Pčele znaju prognozirati vrijeme, i to sasvim pouzdano za kraći period, a vjerovatno i za duže periode (o tome se vrše naučna istraživanja). Pčele precizno znaju koju količinu hrane imaju u svojim zalihama, ali samo one hrane koja je u sacu i pele znaju da pravilno a štedljivo s njom raspolažu. Pored toga pčele imaju jak nagon skupljanja sve većih rezervi hrane, a kada im vremenske prilike to omoguće one su neumorne. Sva ova „pčelinja pamet“ precizno određuje budući razvoj pčelinjih zajednica, njihovog legla, njihov rojevi nagon i vrijeme njihovog rojenja kao prirodnog nagona opstanka vrste. TURBULENTAN PERIOD U ŽIVOTU PČELA Pcelinje zajednice u ovom nestabilnom zimsko-proljetnom mjesecu prolaze kroz najturbulentniji period svoga života. U pčelinjoj zajednici je pčelinje leglo, a ono zahtijeva poseban toplotni i vlažni režim. Pojavom pčelinjeg legla pčele se vežu za njega, a ne za hranu. Smanjuje se broj pčelinjih jedinki, a povećava leglo. Natalitet pčela je manji od mortaliteta, umiru zimske pčele. U našim klimatskim uslovima mortalitet i natalitet pčela izjednačava se oko ravnodnevnice. To je jedan od kritičnijih momenata u njihovom životu. Što ranije do njega dođe, pčelama je povoljnije i obrnuto. Za to vrijeme pčelinja zajednica brojčano slabi i svoju životnu ravnotežu uspostavlja na sve nižem nivou. Nakon ovog kritičnog momenta nastupa suprotan, sada intenzivan razvoj pčelinje zajednice.  U njoj se uvećava brojnost pčelinjih jedinki. Matica polaže sve veći i veći broj radiličnih, ali sada i trutovskih jaja. Iz radiličnih jaja, kao i jaja položenih u naredih 30 dana (okvirno do 20. aprila) razvit će se one pčele koje će učestvovati u bagremovoj paši, a neke na samom njenom kraju. U ovom periodu u pčelinjoj zajednici povećana je potrošnja hrane i rapidno se smanjuju njene zalihe. Pojavljuju se i trutovi, a mlade pčele luče vosak i grade saće. Pčele iz prirode unose polen, a potom i nektar. Ovaj period obilježava procentualno veći unos polena nego nektara i to pčelama veoma često otežava život. CILJEVI PČELARA U martu dok pčele prolaze kroz težak period svog života, mi pčelari imamo svoje velike zahtjeve. Oni se najčešće ne podudaraju sa mogućnostima pčela, njihovim prirodnim razvojem i životom, kao i vremenskim prilikama, a nekada su i u potpunoj suprotnosti. Naš cilj je da pčelinje zajednice maksimalno razvijemo do bagremove – naše glavne pčelinje paše. Pored toga, da pčele u glavnu pašu uvedemo zdrave i jake sa odgovarajućom strukturom pčela i pčelinjeg legla, a u dobrom radnom raspoloženju. Dakle, bez rojevnog nagona i sa što manjim zalihama hrane. PRIRODA IMA SVOJA PRAVILA, A PČELARI? Za ostvarivanje ovih ciljeva mnogo je različitih puteva odnosno pčelarskih (api) tehnologija, ali su ista prirodna pravila razvoja pčelinje zajednice kao jedinstvenog organizma. Ova prirodna pravila se ne smiju narušavati. Svako njihovo narušavanje, naročito u martu, pogrešno je i velika prepreka u ostvarivanju glavnog cilja, odnosno razvoja pčelinjih zajednica. Neke greške se naknadno ne mogu popraviti, a neke imaju strašne posljedice. Pčelar svoje radnje na pčelinjoj zajednici obavlja za vrijeme lijepog vremena. Tada su pčele veselije, izgledaju znatno snažnije i brojnije. Na osnovu takve slike pčelar često ima neobjektivnu procjenu pa donese stravično pogrešnu odluku – zima još traje! Pčelar svojim lošim aktivnostima otežava ovaj period života pčela. Svaka pčelarska greška načinjena u martu ima velike posljedice.Greške koje pčelari prave u  martu najčešće su: 1.Preuranjen glavni pregled pčela2. Pogrešno, preuranjeno ili    zakašnjelo manipulisanje   ramovima3. Opasno – veliko proširenje pčelinjeg prostora4. Preuranjeno stimulativno prihranivanje sirupom5. Preuranjeno dodatno utopljavanje pčelinjih zajednica6. Nedovoljna ventilacija (vlaga u staništu)7. Pogrešna procjena zaliha hrane (glad)8. Pogrešna procjena zdravstvenog stanja pčela9. Pogrešno spajanje bolesnih i slabih pčelinjih zajednica10. Spašavanje slabića (pogrešna borba za svaku pčelinju zajednicu)11.  Preuranjeno i pogrešno dodavanje satnih osnova12. Manipulisanje zaraženom opremom i alatom13. . Stvaranje uslova za pojavu grabeži14.  Nepropisna dislokaciji pčelinjih zajednica na kraću udaljenost. Svaka od ovih grešaka u specifičnim okolnostima može uzrokovati jednake, a nenadoknadive posljedice po pčelinju zajednicu pa ih nije dobro dijeliti na manje ili veće. Zajednički imenitelji za većinu ovih grešaka jesu pčelareva pogrešna procjena jačine pčelinje zajednice i neobjektivna očekivanja dobrih vremenskih, ali i pašnih prilika – ipak je mart zimski mjesec. RADOVI NA PČELINJAKU Radove u prvoj polovini marta, odnosno sve dok se u pčelinjoj zajednici umanjuje broj pčelinjih jedinki, u osnovi imaju za cilj da uspore (kontrolirano ograniče) razvoj pčelinjih zajednica pa se do tada u pravilu ne manipuliše ramovima. U

D.Radanovic Na pcelinjaku u martu

D.Radanovic Na pcelinjaku u martu

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Martovski radovi na pčelinjaku! Martovski radovi na pčelinjaku!“ Stigla je „baba marta“ Svi jedva cekamo da dodje mart,lepi dani i  nova sezona druzenja u prirodi sa nasim  vrednim i  marljivim krilatim lepoticama iz kosnica! Pise D.Radanovic Krajem marta  nastupa prolecna ravnodnevnica koja uglavnom pada oko 21 marta, kljucni momenat za  sveobuhvatni zivi svet na severnoj hemisferi koji se upravlja prema nepogresivom kosmickom kalendaru jer od tog dogadjaja obdanica je duza od noci  i sve tako do junske dugodnevnice.Od prastarih paganskih mitova,religijskih svetih knjiga pa do savremene nauke,svi pridaju znacaj tom datumu.Dan pobedjuje noc (svetlo nadvlada tamu a dobro trijumfuje nad arhisilama zla- kako su to tumacili nasi preci).Sva ziva tvar na nasoj hemisferi zeljno ocekuje taj “dan d” i najavu brzog dolaska proleca i toplijih dana kad  sve krene da buja,da se siri,raste i razmnozava. Mart mesec je poput starice, babe Marte.Cudljiv,nepredvidljiv i prgav kad ustane ujutro na levu nogu.Blag,topao i ljubazan kad se ostarela baka probudi raspolozena. Nikad nije  sigurno sa baba Martom pa ti gledaj na koju ce nogu ranom zorom  ona ustati a nekad zna i da promeni raspolozenje u toku dana,pa i vise puta do veceri.Tako ti je to u martu,moj prijatelju pcelaru!Vreme se promeni  dok kazes”mala cena meda” i  dok trepnes oblaci zamrace sunce i udari kijamet,severac se neprestano rve sa toplim juznim vetrovima a sunce i oblaci biju svakodnevni martovski boj i nikad ne znas da li ce prevladati lepo ili lose vreme. A pcele? Ta mala stvorenja znaju vec milionima godina da je mart jedini mesec u godini u kojem se”Dan po jutru ne poznaje” i tako se instiktivno i ponasaju.Ovaj tekst i nije namenjen iskusnim pcelarima jer oni vec godinama hode istom utabanom i proverenom stazom, vec pocetnicima  i onima koji jos uvek lutaju u potrazi za pravim metodama i nacinu rada (mada iskreno receno to i ne postoji,jer svaka kosnica je prica za sebe i svaka nova pcelarska sezona je specificna  a pcelar mora da se prilagodi trenutnoj situaciji). Kompaktnost Zajednicki imenitelj za mart i radove na pcelinjaku zasigurno jeste „Kompaktnost” tj. ne narusiti suvise kompaktnost kubeta,legla i celog pcelinjeg drustva.Suvisne intervencije  od strane pcelara koji su neiskusni mogu samo da izazovu kontraefekat a iskusni pcelari ce se truditi da drustvo jos uvek bude “zbijeno” da se ne bi narusio tanani toplotni rezim i mikroklima u kosnici sto moze da dovede ne samo do zastoja u “leglu” vec i do prehlade legla.Znaci, svaka radnja mora da se skladi sa najavljenom vremenskom prognozom i ako dolaze dani kad pcela nece moci da opsti sa prirodom (da izlece i unosi svez nektar i polen) intervencije su vise stetne nego sto mogu da budu od koristi. Prvi prolecni pregled Stari pcelari su govorili ”mart odnosi skart”  i tako i jeste.Tokom zime, dugovecne zimske pcele (postoji vise tipova zimskih pcela) su konstatno izlozene stresu (niske temperature,nedostatak sveze hrane,odgajanje legla pod nepovoljnim uslovima,izlozenost bakterijama,virusima i parazitima,odrzavanje mikroklime) i njihov imunoloski status udruzen sa vec unapred odredjenom duzinom zivota moze ozbiljno da u martu ugrozi opstanak jednog pcelinjeg drustva.Stari pcelari su govorili da je kosnica izasla iz zime kad doceka “crni trn” (ako vremenske prilike dozvole izlet) a u priobalju rtova i mirnih vodotoka ako doceka vrbu ivu(macu).U nedostatku hrane ove biljke mogu znatno da poprave situaciju. Kad nekoliko dana uzastopno  pcele mogu da unose svez polen i nektar sa ovih biljki,intervencija pcelara je nepotrebna (osim ako nisu u pitanju izuzetno tanka drustva) a u slucaju losih vremenskih prilika mora se intervenisati.Pogaca,ram meda u prstenu,secerni sirup krajem marta (ako temperature dozvole-paziti na grabez) su brojne solucije za dopunsku prihranu ali ne zaboravite, med je med a sve ostalo je “silovanje” i nuzno zlo jer med na medu radja. Mnoga istrazivanja su dokazala da je prolecno stimulativno forsiranje  secernim sirupom,inferiorno u odnosu na otklapanje zatvorenog meda!Prvi prolecni pregled moze da se obavi u trecoj dekadi marta ako vremenske prilike to dozvole (temperatura iznad 16c) .Obicno se to radi kad zamedi dzanarika i tom prilikom utvdrdjujemo prisustvo matice: (ako ima otvorenog legla znaci imamo maticu),kolicinu meda ,polena i opste kondiciono stanje drustva.Ako nemamo maticu,drustvo moramo spojiti sa nekom drugom pcelinjom zajednicom (novine,mirisljava tecnost,rakija,itd).Pri prvom pregledu pozeljno je drustvo nafajtati nozecidom ili cajem (zalfija+ rtanjski caj). Posle ravnodnevnice moze se staviti i folija ili rasporediti najloni od pogaca kao dodatni utopljavajuci materijal (i izvor vode) preko satonosa (neki pcelari celu zimu imaju foliju) .Pri prvom prolecnom pregledu trebalo bi ocistiti i dezinfikovati podnjace(nozecid) ili ih zameniti cistim podnjacama ili opaliti ih otvorenim plamenom vatre.Svaku od ovih radnji moramo obaviti brzo i truditi se da sto manje uznemiravamo pcele i njihov rezim rada jer dan je jos uvek prekratak (jutra i veceri sveza i prohladna) a  one ionako imaju zaista  malo vremena da opste sa prirodom (neprestana martovska smena, povoljnih i losih vremenskih prilika) Jacina drustava Ovom prilikom trebalo bi pcelinja drustva klasifikovati u tri kategorije (odlicna,osrednja i losa) da bi se shodno tome intervenisalo i ophodilo sa njima u daljem radu.Crni trn i vrba iva (tamo gde ih ima dosta,teren nije prenatrpan  kosnicama,vremenske prilike dozvole) kod jakih i osrednjih drustava mogu da znatno povecaju zalihe hrane a mnostvo drugih cvetnica poput mrtve koprive,mogu da doprinesu raznovrsnosti unetog polena (veoma vazno).Svi pcelari u trecoj dekadi marta zeljno ocekuju “kraljicu i zvezdu ranog proleca”-Dzanariku“ Dzana zna nekad usled povoljnih klimatskih uslova da procveta i oko ravnodnevnice a u Sabackom posavlju 2008god.je pocela da cveta 23 marta,2009god-28marta,2010god-26marta,2011god-29marta,2012 oko 27marta,itd. Kad vreme dozvoli da pcele posecuju dzanariku (ona medi po nekim autorima vec na 15 stepeni) nekoliko uzastopnih dana,evo nama praznika za pcelara i njegove pcele,sace zna i da pobeli a pcela mirna kao supruga kad celu platu donesete u kucu i date njoj da raspolaze vasim novcem.Zenino je samo njeno a vas novac je i njen novac i ovo moraju da zapamte pcelari pocetnici jer ovo vazi i za pcelu i pcelara (vase je i pcelino a pcelino je samo njeno) posebno u martu i avgustu mesecu. To