Kosnice bez kosnica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Zoran Petrović Kako pčele zimuju na otvorenom? Kako pčele zimuju na otvorenom? KOŠNICA BEZ KOŠNICE Tekst je prvobitno publikovan u casopisima Pcelar (Srbija-Spos) i BiH Pcelar (BiH).Zahvaljujemo se autoru teksta na dozvoli da  tekst objavimo na sajtu. Pise Zoran Petrovic Revoluciju u pčelarstvu je svakako predstavljao pronalazak pokretnog rama. Još od tada, pa do dandanas uvek su se tražila bolja, inovativnija rešenja, menjale su se konstrukcije, tipovi i modeli košnicaodnosno njihovih segmenata: podnjača, zbegova, pa i dimenzije nastavaka, krovova itd. Zatim se ukazivala potreba o korišćenju pomoćne opreme koja u mnogome olakšava rad pčelaru: npr. za ograničenja kretanja matice unutar košnice (matične rešetke), takođe razne opcije Snelgrovih dasaka, poklopnih dasaka, ramova građevnjaka itd. Čitava lepeza raznolike opreme i alata kao i čitava paleta gotovih proizvoda koji se mogu dobiti od pčelinjeg društva, tj. iz supermarketa zvanog košnica.Dakle, sa tim revolucionarnim pronalaskom, praktično pčelarstvo postaje oplemenjujuće,kreativnije i unosnije, a pčelinje društvo nam iznad svega istovremeno ukazuje na rad i red. Fasciniran jednom takvom organizacijom, odlučio sam, da na jedan poseban način propratim, upoznam i analiziram pčelinje društvo. U početku jedno, a kasnije i više i da ujedno ispitam koje to greške pravimo pri uzimljavanju pčelinjih zajednica.Ujedno sam želeo da se uverim koliki uticaj imaju niske spoljnje temperature na početak zaleganja matice odnosno da li rashlađivanjem pčelinjeg društva raznim modelima i konstrukcijama podnjača, zbegova, raznim otvorima na nastavcima itd. na taj proces da li mi možemo da utičemo, a sve to podstaknut različitim pričama na predavanjima, kao i delu pčelarske litarure pisanoj u maniru Moravsko Resavske škole. Iskoristio sam svoju inventivnost, test sam kreirao, sam osmislio i upustio se sada već u dugogodišnjiogled. Na samom početku test sa oglednim pčelinjim društvom sam mislio da radim ,,samo za sebe’’, nokako je bilo izvesno da će isti uspeti, polako sam počeo to pokazivati svojim kolegama iz okruženja, nešto kasnije i predstavljati u temi moji pčelinjaci, pod nazivom: ,,Pčelice Petrović’’ na SPOS-ovom Forumu. Brzo se to proširilo i na drugim društvenim mrežama, te se i na taj način predstavljalo pčelarskoj javnosti. Ubrzo su usledili i prvi pozivi za TV priloge, prezentacije i predavanja itd. Ovaj rad uskoro će predstavljati plod poludecenijskog ogleda. Isti je zamišljen kao mini projekat u trajanju od 5 godina i obuhvata 30-ak pčelinjih društava u košnicama tipa LR. U početku je zamišljeno dase jedno pčelinje društvo uzme kao referentno, a ostala da se prate kao provera, međutim poneko pčelinje društvo se moralo i žrtvovati zarad dobijenih podataka. Ideju sam osmislio još 2014. godine, tačno sam znao šta želim i šta mogu da uradim. Obzirom da je tagodina bila loša po prinosima, sve sam pomerio i rad započeo kasne jeseni 2015. godine i planirano je datraje do proleća 2020. godine odnosno i duže, dok ne budem siguran u dobijene rezultate.Prve godine je praćeno jedno pčelinje društvo, druge godine 3, treće 6, četvrte (tekuće) 10 oglednih zajednica. Čak te prve godine dobijeni su odgovori na mnoga pitanja. No, svaka naredna je ipak donosila neke nove zanimljivosti. Na mnoge od njih ,,nauka’’ treba da nam da odgovore. Po meni test je dosta jednostavan, potrebno je samo dosta angažovanja i volje da motivišete,podstaknete i naterate sebe da to radite nekoliko godina. Često sam išao na udaljeni pčelinjak jutru u 6 h, popodne oko 16 h, ponekad uveče, a ponekad i posle 24 h noću. Išao sam na spoljnjoj temperaturi od-10 stepeni, – 16 stepeni, pa i na -22 stepena. Sve to slikao, snimao, analizirao i već se nesebično prezentuje pčelarskoj javnosti. Prva godina! Još u avgustu mesecu 2015-e godine pri oduzimanju suncokretovog meda izabrao sam jedno ekstremno jako društvo za kasniji test. No, početkom decembra kada sam pčele iz te zajednice hteo prepakovati u tzv košnicu bez košnice uočio sam da sam verovatno svojom nesmotrenošću pri zadnjem pregledu ubio maticu, tako da to pčelinje društvo nisam mogao uzeti kao ogledno. Izabrao sam potom opet jedno od boljih pčelinjih društava za test, no ne ono koje sam želeo. Ovo je taj momenat i neke od prvih fotografija iz već davne 2015. godine, kada je test sa oglednimpčelinjim društvima i započet. Prvi lep dan sam iskoristio, uzeo dva stara LR nastavka i ubodnomtesterom napravio otvore maksimalne veličine. Pčelinje društvo jprepakovano u tzv. košnicu bez stranica i te prve zime (prvih 180 dana) isto je biloizloženo svim zimskim uslovima: kiši, snegu, vetru, niskoj dnevnoj i niskoj noćnoj temperaturi, pticama,grabeži itd … Održati pčelinje društvo otvoreno, odnosno bez ikakve zaštite celu zimu je gotovo pravo umeće, no deo čari upravo i jeste bio da se održi i da opstane jedno pčelinje društvo kao takvo celu zimu, što je svakako teško ali ne i nemoguće. Prve zime je matica u jednoj takvoj ,,košnici bez košnice’’ započela sa leglom na ekstremno niskoj temperaturi, izložena svim zimskim nedaćama ….. 1. Januara je zabeležena spoljnja temperature od -12 stepeni. Ujutro rano pčele su bile jako bučne, bukvalno unezverene i zauzimale su 6 ulica. Ceo dan je bio mraz, po povratku sa posla oko 16 h primetio sam da su se pčele zbile u gušće klube, povukle su se sa krajnjih ulica i zauzimale su 4 ulice. Ujedno su se utišale i nisu više bile tako bučne. Prvi lep dan kada seogledna zajednica mogla pregledati je bio 11. Januar. Tada je uvidom u košnicu konstatovano da u njoj ima na 2 rama i to čak i sveže zatvorenog legla. To zatvoreno leglo od 11. Januara nam jasno i nedvosmisleno ukazuje da je isto zaleženo upravo u najhladnijm noćima kada se temperature spuštala i do -15 stepeni.Te prve zime četiri puta su se stvorili uslovi za pregled pčelinjeg društva. Ne zna se koji je od tih pregleda bio interesantniji jer su svakom prethodile ogromne hladnoće. Za sve preglede se uredno vodio dnevnik. Još  jedan interesantan detalj! Te prve, zime 20 januar je bio najhladniji sa temperaturom od -15,5stepeni i pčele su i dalje gusto zaposedale samo 4 ulice. Samo 8 dana kasnije, dakle 28.1.