kosnica

Knjiga Z.Petrovića PČELINJI KLUBE ŽIVA PEĆ

Knjiga Z.Petrovića PČELINJI KLUBE ŽIVA PEĆ

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više PREDSTAVLJAMO KNJIGU ! Knjiga Z.Petrovića „PČELINJE KLUBE ŽIVA PEĆ“ Knjiga Z.Petrovića PČELINJE KLUBE ŽIVA PEĆ Poštovane koleginice i kolege,Nedavno se navršilo punih pola veka od kako su davnih 70-ih godina prošlog veka prve košnice ušle u dvorište moje porodice. U početku je to bilo pravo hobi pčelarstvo, i pitanju je bilo svega nekoliko pčelinjih dru- štava. Bilo je i uspeha, ali je bilo i zimskih gubitaka, pa smo povremeno ostajali i bez pčelinjih zajednica. Iskustvo je skup, ali naj- bolji učitelj u životu. Kad ti jednom objasni, razumeš. Zato nije bilo razočarenja, već se išlo dalje.U početku nismo selili pčelinje zajednice, a onda smo, unazad dve dece nije, daleko ozbiljnije zaplovili u pčelarske vode. Do relativno skoro, moj otac je radio sa AZ košnicama, dok su moj izbor bile Langstrot-Rutove i Da- dan-Blatove košnice, odnosno nastavljače. PIŠE ZORAN PETROVIĆ Dakle, sledeći porodičnu pčelarsku tradiciju, sa sve više zanosa sam ulazio u praktično pčelarstvo i postepeno uvećavao pčelinjak. Odlučno sam krenuo napred i već 2012. godine oformio pčelinjak sa oko 200 pčelinjih zajednica.Rođen sam 9. septembra 1969. godine u Kraljevu, a živim i radim u Laj- kovcu. Diplomirao sam na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, a zatim i menadžment na Univerzitetu u Novom Sadu. Dugogodišnji sam član SPOS-a, kao i više pčelarskih udruženja, a tokom jednog perioda bio sam i predsednik Društva pčelara Lajkovac. VOLEO BIH DA UKRATKO  PREDSTAVIM SVOJU KNJIGU „PČELINJI KLUBE ŽIVA PEĆ“!   Na početku, kroz temu,,Upravljanje pčelinjim zajednicama i apiekonomi- ja“, u najkraćim crtama su predstavljeni pčelinjaci, gde su ujedno date smer- nice i konkretno opisani načini dobijanja odredenih pčelinjih proizvoda, s ob zirom da praktično pčelarstvo nudi mnogo više od proizvodnje meda. Cilj je, svakako, da i druge kolege koje do sada nisu bile podstaknute niti motivisane da svoju pčelarsku proizvodnju upotpune proizvodnjom i prodajom svih do- stupnih pčelinjih proizvoda, da to učine. Potom se predstavlja, a zatim sistematizovano i stilizovano po naslovima sagledava, gotovo do detalja, plod višegodišnjeg rada, istraživanja i mnogih gotovo misterioznih podataka koji su se tokom praćenja zimovanja pčelinjih zajednica na otvorenom nametnuli, a potom ušli u režim višegodišnjeg po- smatranja. Sva zapažanja i iskustva su prenošena na papir, u vidu vođenja dnevnika, i posle nekoliko godina i više desetina održanih predavanja u zemlji i inostranstvu najveći deo autentičnih tekstova je prezentovan upravo ovde, u ovoj knjizi, čime se pruža mogućnost čitaocu da na jednom mestu dođe do ko- risnih saznanja podataka, neretko i sa samih linija koje idu granicom izmedu pčelarske nauke i prakse. Nikako ne smemo zaboraviti da je naš najbolji saradnik i naš najveći pri- jatelj na pčelinjaku upravo naše znanje, te je ulaganje u edukaciju i sticanje novih znanja svakako najisplativija investicija, jer se koristi do kraja života.Praćenje dostignuća u oblasti pčelarstva, te sprovodenje u praksi nekih za- ključaka i saveta iskusnih pčelara i istraživača, osnov je savremenog i racio- nalnog pčelarenja. Prema tome, nikako ne smemo eliminisati znanje da bismo dobili prostor za verovanje. Pčelarske knjige su stub stručnog usavršavanja pčelara svih profila, a ide- alne su i za uočavanje i analizu svih nedostataka u našoj pčelarskoj praksi. Ja još nisam pročitao pčelarsku literaturu iz koje se nešto nije moglo naučiti, niti sreo pčelara od koga nisam čuo nešto korisno. Upoznavanjem sa rezultatima rada, kao i tehnikama pčelarenja različitih pčelara, možemo objektivnije da sagledamo svoje angažovanje i ostvarene rezultate. Knjiga pred vama je moj pokušaj da doprinesem proširenju vaših znanja i vidika.  Predgovor knjige iz pera  Dr med. Milana S. Matejića Ne morate da pročitate sve pčelarske knjige da biste postali pčelar. Ali, da biste postali dobar pčelar, ovu Zoranovu knjigu, jednostavno, morate pročitati. U mojoj porodici svi su pčelari. I svi budući članovi porodice će biti, ako Bog da. Veliki broj mojih prijatelja su pčelari. I autor ove knjige je moj prijatelj, na koga sam ponosan. Zbog njegove dobrote, mudrosti, pogleda na svet, zbog njegovog pogleda na pčelarsku nauku i praksu. Autor ove knjige je obrazovan pčelar. Ne samo zato što je završio fakultet, obrazovan je jer ima obraza. Autor ove knjige je i intelektualac. Još kao mlad stekao je prave pčelarske uzore, pa je u njemu odavno izrastao intelektualni pogled i na jedan drugi svet, onaj pčelinji. Odavno sam stekao utisak da on bistrije, dalje dublje vidi dešavanja u pčelinjoj zajednici, i da je, za razliku od mnogih, na vreme shvatio koliko ne zna. A koliko Zoran Petrović zapravo zna, shvatićete kad pročitate ovu izuzetno vrednu knjigu. Svojevremeno, dok sam uređivao časopis Pčelar, potom i Srpski pčelar, upoznao sam Zorana Petrovića iz Lajkovca. Odmah sam uvideo da je to čovek koji ume, citiraću Andrića,,,u dvije brazde da ore“. Za njega je tada pisana reč bila iskušenje kome na kraju, nije odoleo. Na nagovor mnogih kolega, pa i mene, rešio je da svoje majstorsko pčelarsko znanje polako pretače u pismeno kazivanje. Tada je, naravno, shvatio da pisana reč sa sobom nosi brojne rizike, teškoće, kojima je on završetkom ove knjige uspešno odoleo. Sumirajući sopstvene utiske nakon što sam pročitao i recenzirao ovu knji- gu, uvideo sam da se autor nebrojeno puta suočio sa problemom kako da objasni neka nova saznanja, da ne ponavlja nešto što je u drugoj pčelarskoj literaturi mnogo puta rečeno, da suviše ne naglašava naučne detalje koji nisu od interesa za prosečnog pčelara, da istovremeno utiče na starije i iskusnije pčelare, a da bude od koristi i onima koji su tek uplovili u svet pčelarstva. Ja mislim da se uspešno izborio sa svim pomenutim problemima. Otići ću malo dalje, pa ću reći da je knjiga pred vama pravi poduhvat, a da autor zavreduje istinska i trajna priznanja. Svestrano obrazovan zanesen u budućnost moder- nog pčelarstva, Zoran Petrović je uložio velike napore da ova knjiga doprinese unapređenju pčelarstva u Srbiji. Velikim naporima, kroz godine rada i ne gu- beći entuzijazam, Zoran je otključao svoje mogućnosti da nam pokaže koliko je prodreo u srž problema pčelinjeg klubeta u toku najosetljivijeg perioda za pčelinju zajednicu – u toku zime.  Uprkos brojnim životnim problemima velikoj verovatnoći da

satne osnove stojanović

MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“ MIROSLAV STOJANOVIĆ-„SATNE OSNOVE SAMO OD VOSKA!“ Pčelar  iz Vlasotinca Miroslav Stojanović i njegova firma za proizvodnju satnih osnova “ Satne osnove Stojanović“ su iskreni prijatelji ovog sajta i na obostrano zadovoljstvo smo napravili ovaj mali tekst u nameri da bolje prezentujemo rad  i planove za budućnost ovog našeg pčelarskog prijtelja .  Piše D .Radanović  Na početku smo pitali našeg sagovornika kakva mu je bila ova pčelarska sezona: „Ovogodišnja pčelarska sezona iz mog ugla po prinosu bagremovog meda (jedina paša) bila je iznad proseka! Problema je bilo u otkupu meda jer u jednom trenutku otkup je stao, cena meda na tržištu nije adekvatna uloženom radu ,ne prati rast drugih cena. Po mom ubeđenju med je najbolje sačuvati za narednu sezonu i nadati se boljoj otkupnoj ceni, takođe problema je bilo i prilikom nabavke šećera za jesenju prihranu pčela,svako se za šećer snalazio kako je znao i umeo.“-kaže Miroslav pa nastavlja priču .  Pčelarstvom smo počeli da se bavimo 2003 godine i pčelarimo sa DB košnicama,učestvovali smo na raznim manifestacijama i ocenjivanju kvaliteta meda sa kojih svedoče priznanja koja su nam dodeljena za kvalitet.  Sa ponosom ističemo da smo dobili  nagrade za kvalitet satnih osnova 2021 godine:“Šampion kvaliteta grupe Novosadski sajam“, „Velika zlatna medalja novosadski sajam“ i  „Zlatna medalja za kvalitet osnova Tetovo Makedonija“.  Ove 2022 godine  smo dobili : „Velika zlatna medalja za kvalitet Novosadski sajam“, „Šampion u grupi proizvoda Novosadski sajam“ i „Zlatna medalja za kvalitet Tetovo Makedonija“. Osim za proizvodnju kvalitetnih satnih osnova dobijali smo priznanja i za med. Na Novosadskom sajmu poljoprivrede naš bagremov med berba 2017 dobitnik je srebrne medalje za kvalitet. Na međunarodnom takmičenju u Sloveniji, gde je učestvovalo 102 proizvođača iz pet zemalja, naš suncokretov med ocenjen je zlatnom medaljom za kvalitet. Supruga je učestvovala  takođe na prestižnom međunarodnom takmičenju meda u Novom Sadu, koje je organizovao inovativni klaster ‘Panonska pčela’, te je na ovom takmičenju dobila dve zlatne medalje za kvalitet.“ Naša zemlja je bogom dana za pčelarstvo. Naš med je visokokotiran i cenjen u svetu. Trebalo bi to da iskoristimo. priča nam dalje  Miroslav. Inače  sredinom 2020. godine počeli smo  sa izgradnjom najsavremenijeg pogona za izradu satnih osnova i sakupljanje i preradu voska. Dodeljen nam je RS broj RS470139. Objekat je odlukom komisije svrstan u KLASU 1 u skladu sa propisima Evropske Unije. Vrhunac našeg poslovanja i rezultat poštenog  našeg rada je   dobijanje izvoznog broja na teritoriji Evropske Unije. Sagradili smo pogon po evropskim merilima te pčelarima Srbije i Evropske Unije možemo da ponudimo proizvod po vodećim svetskim standardima. Svojim poštenim radom želimo da  obezbedimo poverenje i osnovu za dugoročne odnose sa našim klijentima. Što se planova za budućnost tiče dobili smo odobrenje za izvoz na teritoriji EU i zemalja CEFTE porasli su nam apetiti i očekivanja u pregovorima smo sa budućim kooperantima koji bi nas zastupali širom EU- Pri proizvodnji  satnih osnova uvek  se  držimo dva osnovna pravila- „Prvo pravilo je da osnove budu izrađene od najkvalitetnijeg materijala bez ikakvih dodatnih drugih primesa, bilo veštačkog ili prirodnog porekla   ističući da satna osnova može biti izrađena samo od pčelinjeg voska.“Drugi zahtev koji se mora ispuniti je, pre izlivanja je sterilizacija koja je i po zakonu obavezna, a radi se zagrevanjem voska na temperaturi od 125 do 130 stepeni Celzijusa u trajanju od 40 minuta, koji se zatim hladi dok ne dostigne radnu temperaturu od 80 stepeni. Postoji toplo valjani i hladno valjani postupak izrade osnova. Osnovna razlika jeste u tome da se kod hladnog valjanja na već formiranu traku od voska utiskuju ćelije saća, a kod toplog valjanja vruć se sipa direktno na valjke i, pod pritiskom, izlivaju trake sa utisnutim ćelijama saća. Na pitanje šta misli o plastičnim satnim osnovana, Miroslav nam je iskreno odgovorio“Do sada ih nisam koristio i smatram ih lošim rešenjem kako po pčelarstvo tako i po prirodu i čitav biljni i životinjski svet,reke jezera i šume su pune plastičnog otpada moramo menjati svest o tome.“ Kolegama bih poručio za kraj ovog  kratkog razgovora da u teškim vremenima po pčelarstvo ne odustaju od držanja pčela već da pčelinjim zajednicama pruze maksimalnu negu i pažnju ,a pčela će to znati da nam uzvrati punim burićima meda. Svaki iskusni pčelar poželjno je da u toku svog pčelarskog staža makar jednom neiskusnom pčelaru prenese svoja znanja kako bi pčelarstvo nastavilo da se razvija i napreduje. Naše satne osnove najjednostavnije kupiti putem naše internet stranicewww.satneosnovestojanovic.rs DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Proširenje u rano proleće!

Da li Varoa napada Australiju

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više preuzeta vest Da li Varoa napada Australiju Australija je posljednji naseljeni kontinent na Zemlji koji još uvek nema Varou ali parazit Varoa je otkriven u nadzornim košnicama u luci Newcastle javili su mediji u Astraliji !  U blizini glavnih luka australijskih  primorskih gradova nalazi se grupa pomno nadgledanih košnica dizajniranih za otkrivanje parazita varoe koji ima potencijal da desetkuje pčelinje populacije.Unutar svake stražarske košnice nalazi se traka sa nekim od sredstava protiv varoe   koje će ubiti varou. Košnica ima mrežastu  podnjaču sa uloškom tako da će svaka grinja koja je ubijena pasti na ljepljivi papir ispod. NADLEŽNE DRŽAVNE SLUŽBE STALNO NADGLEDAJU TE KOŠNICE (Nacionalni program za nadzor štetočina u pčelama je sistem ranog upozorenja). Broj košnica u SAD-u opao je za oko 30 posto a   populacije pčela se smanjila u Novom Zelandu-u za 70 posto kada je varoa svojevremeno stigla tamo. Ministar poljoprivrede NSW-a Dugald Saunders rekao je da je zona biološke sigurnosti sada postavljena oko luke Newcastle i da su kontaminirane košnice obezbedjene. Doneta je odluka da  se lokalnim pčelarima u krugu od 50 kilometara od luke  ne dozvoljava da  premeštaju košnice i sele a to važi  i za opremu. „Situacija je zaista zabrinjavajuća. Sada pozivamo pčelare širom države da pomognu u zaštiti pčelarstva“, rekao je gospodin Saunders.“Varoa  je očigledno najozbiljnija štetočina za pčele u celom svetu.“Gospodin Saunders je takodje kazao  da bi pojava Varoe u Australiji  sigurno koštala poljoprivrednu industriju najmanje 70 miliona dolara godišnje a možda bi gubici finansijski bili i veći.TREĆINA HRANE  zavisi  od oprašivanja pčela, a neki plodovi poput badema, borovnica, avokada i jabuka potpuno zavise od oprašivanja. Austrailjsko veće za pčelarsku industriju  saopštilo je da blisko sarađuje s Odsekom za primarnu industriju NSW-a.“Stvarno smo uvereni da je izolacija uspešna“ -rekao je vršilac dužnosti izvršnog direktora Danny Le Feuvre .Rekao je da NSW DPI ima osoblje koje ide od vrata do vrata i posećuje pčelare kako bi se uverili da su sve košnice evidentirane u području Newcastlea. „Također ćemo uspostaviti komunikaciju u lokalnom području za sve pčelare… koji imaju košnice u dvorištu ili koji znaju za postojanje rojeva u prirodi „, rekao je gospodin Le Feuvre.“Na taj način ćemo moći pronaći sve košnice i zaista prevladati ovu situaciju.“ Izvor: abc.news  Varroa mite detection at Port of Newcastle threatens Australia’s bee industry DRAGAN RADANOVIĆ preveo i obradio tekst UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Spermoteka matice Apis melífera

Spermoteka matice Apis melífera

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Spermoteka matice Apis melífera Seksualni život matice 8 deo Spermoteka matice Apis melífera Seksualni život matice 8 deo Spermoteka matice Apis melífera je organ zadužen za reprodukciju. Proces reprodukcije  počinje oplodnjom, kako bi matice  primile spermu različitih trutova , zbog njihovog poliandričnog ponašanja (parenje sa više mužjaka). Završava se kada se vrati u košnicu koju više neće nikada  napustiti osim u slučaju rojenja (neki autori tvrde da matica više puta izlazi iz košnice na parenje). Polno zrela MATICA  postaje 21. dan, a na oplodnju s trutovima izleće 22.-24. dana. Oplodnja sezbiva u vazduhu na visini od 10 do 30 metara. Spermu trutova matica sprema u spermoteku i iznje matica oplođuje jajašca prilikom nošenja. Reprodukcija zahteva direktnu interakciju između sperme i jajašca, te između molekula koji čine mušku semenu tekućinu i žlezdanih i epitelnih stanica u ženskim reproduktivnim organima. Reroduktivni trakt matice medonosne pčele ( Apis mellifera ) podeljen je na gornji i donji deo. Gornji deo sadrži jajnike i jajovode, dok donji deo sadrži organ za skladištenje sperme (spermatheca), pomoćne žlezde i genitalije. Upravljanje spermom (čuvanje, održavanje i oslobađanje iz skladištenja) i oplodnja se dešavaju u donjem reproduktivnom traktu matice . Uprkos važnoj ulozi koju skladištenje sperme igra u reprodukciji, molekularni mehanizmi pomoću kojih se spermatozoidi održavaju u održivom stanju unutar ženskih spermateka ostaju nepoznati.   Matica mora pohraniti dovoljno sperme da oplodi jajašca koje proizvodi u jajnicima. Osim toga, mora STALNO održavati visoku stopu proizvodnje jaja, jer MORA položiti i do 1.500-2.000 jaja dnevno u sezoni snažne opskrbe hranom. Zdrava i kondiciono spremna, matica je sposobna da skladišti i održava spermatozoide  trutova u životu i dobrom  stanju u njenoj spermoteci skoro do kraja života.   Spermoteka Apis mellifera   Spermoteka  je organ za skladištenje sperme, uobičajen u reproduktivnom sistemu mnogih insekata i drugih beskičmenjaka. Isto tako, kod Apis melífera samo su matice opremljene ovim organom, budući da su funkcionalne. S druge strane, kod pčela radilica je vestigijalan, odnosno imaju ga u nefunkcionalnom, rudimentalnom obliku, iako se može razvijati prema potrebi.   Nalazi se u abdomenu, u obliku je kugle, spojen je sa jajovodom. Ima više od jednog milimetra u prečniku, a zid se sastoji od sloja epitelnih ćelija okruženih gustom mrežom finih traheja podržanih površinom zida na kojoj se nalaze žlezde. Posebni fiziološki uslovi omogućavaju da se spermatozoid sačuva godinama u stanju mirovanja, sa vrlo niskim metabolizmom, održavajući svoju sposobnost oplodnje. Spermatozoidi trutova  dobijaju  potreban kiseonik i hranljive materije u spermoteci tako da su uvek spremi za aktiviranje i migraciju sperme.    Spermoteka se satoji  od velikog broja različitih proteina i drugih elemenata odgovornih za održavanje vitalnosti sperme, koji djeluju na različite načine. Kao antioksidativni enzimi, uključeni u energetski metabolizam, supstance sposobne da smanje brzinu metabolizma ili zaštite spermu od potencijalnih hemijskih ili infektivnih oštećenja. Kako matica stari, ona će početi da polaže manje oplođenih jaja, proizvodeći više trutova i manje pčela radilica .Zbog degeneracije ćelija zida spermoteke koja može negativno uticati na spermatozoide, tada pčelinje društvo odlučuje da je došlo vreme za zamenu stare matice. Ekološki stresori, kao što su široko korišteni pesticidi, snažno utiču na reproduktivni potencijal kao i na genetsku raznolikost . Izloženost ovim hemikalijama može dovesti do zdravstvenih problema u pčelinjem društvu čak i na subletalnim nivoima Na primjer, izlaganje fipronilu od 0,1 μg/L narušava plodnost trutova i ima štetne posledice po reproduktivni potencijal matica ( Kairo et al., 2016. ).  Temperatura takođe može biti ekološki stresor koji utiče na reproduktivni potencijal. Na primer, tokom otpreme matica pčelarima, kada su matice izložene ekstremnim temperaturama (<8°C i >40°C), smrtnost sperme pohranjene u spermateci je 50% ili više ( Pettis et al., 2016 ).e i na kraju da zaključimo, od stanja spermoteke zavisi da li je veliki dnevni učinak matice unesenju jaja znači zapravo veliki broj pčela radilica, koje će doneti veliku količinu meda. Uticaj amitraza na sparivanje matica    DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

PRIPREMA PCČLINJIH DRUSTAVA ZA PAŠE NA BRDSKO PLANINSKOM PODRUČJU

SAMIR OMEROVIĆ-PRIPREMA PČELINJIH DRUSTAVA ZA PAŠE NA BRDSKO PLANINSKOM PODRUČJU

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više SAMIR OMEROVIĆ PRIPREMA PČELINJIH DRUŠTAVA ZA PREDSTOJEĆU ŠUMSKU RAZVOJNU I VOĆNU PAŠU  NA BRDSKO PLANINSKOM PODRUČJU PRIPREMA PČELINJIH DRUŠTAVA ZA PREDSTOJEĆU ŠUMSKU RAZVOJNU I VOĆNU PAŠU  Nakon prethodnog izrazito hladnog i nepovoljnog vremena tokom zadnje dvije trecine marta mjeseca i dolaskom toplijih dana pcele ulaze o novu fazu proljetnog razvoja . Obicno za brdskoplaninska podrucja ovo je period kada se treba uraditi prvi proljetni pregled pcelinjih zajednica . U tom pregledu iako je potrebno zabiljeziti opce stanje svake zajednice ne treba ni previse tumbati drustvo . Jos uvijek su pcelinja drustva prilicno ranjiva i onu veliku energiju koju ulazu u zagrijavanje gnijezda ne treba olako trositi .PIŠE SAMIR OMEROVIĆDrugim rijecima MORAMO nastojati da taj pregled zavrsimo u sto kracem vremenu . Da bi to postigli treba odabrati najtopliji dio suncanog dana bez nekog jakog i hladnog vjetra , spremiti opremu , teku i olovku i sa pozitivnom energijom krenuti u pcelinjak . Kosnicu otvoriti bez puno dima , laganim podizanjem poklopca , odmah zabiljeziti stanje pokrivenosti ulica i broja okvira sa pcelama . Izvaditi poslednji ram sa lijeve ili desne strane , snimiti stanje hrane na njemu i staviti ga na stranu pored kosnice .Zatim laganim primicanjem slijedeceg okvira i izvlacenjem do pola , ne dalje ,jer nema potrebe sbimiti stanje na njemu hrane , pcela , eventualno legla . Cim dospijemo do prvog okvira sa leglom , preci na suprotnu stranu i izvrsiti pregled do prvog krajnjeg okvira sa leglom sa druge strane . Nema potrebe za kopanjem i vadjenjem svakog okvira iz kosnice kompletno . Na ovaj nacin vec sticemo kompletnu sliku stanja pcelinjeg drustva . Znamo koliko ima hrane , koliko ima legla , u kakvom je stanju leglo , ima li sumnji na neke bolesti .. u samom pregledu vazno je da snimite ukupan broj i narocito  snimite  pokrivenost okvira i hranom i leglom . Jer sada je situacija da su rijetki okviri gdje je sve med ili sve leglo . Znaci morate u glavi odmah malo racunati . Tri okvira na kojima su 1/3 med a 2/3 leglo u sustini znaci da imamo jedan puni okvir meda i dva puna okvira legla . Takodjer je bitno i da li je vecina legla zatvoreno ili otvoreno leglo . Obzirom da su nam ovo vazne stvari za dalje operacije u razvoju tokom samog pregleda moramo odmah steci sliku  o brojnosti , stanju hrane , stanju legla i narocito mogucnostima daljeg razvoja . Ukoliko unutar kosnice kada sve sagledamo imamo bar 8 ulica pcela, minimum 4 puna okvira hrane , 4 puna okvira  legla i ako je vecina tog legla zatvoreno leglo onda se radi o odlicnim drustvima za brdskoplaninske uslove pcelarenja .Takvim drustvima odmah mozemo uraditi i  malo  prosirenje plodista dodavanjem po jednog praznog okvira do krajnjeg okvira sa leglom sa toplije strane kosnice . Izrazito jakim drustvima moze se dodati i sa obije strane legla . Istovremeno spustamo neki okvir sa hranom u donji korpus i time izazivamo automatsku stimulaciju razvoja . Sada vec pred pojavu dzanarike , mrtve koorive , itd i povecan unos nektara napravili smo odlican prostor da pcele krenu u intenzivniji razvoj u horizintalnom smislu .  Cilj nam je da uz dobre uslove u kosnici,   sve veci broj pcela koje ce izaci u narednih desetak dana , zato je mjera zat. leglo – da pcele osvoje leglom u potpunosti citavo plodiste . Nakon ovako odradjenog PPP i izvrsenog prosirenja plodista narednih desetak do 15 dana treba podstaci dalji razvoj prihranom , kako ko vec praktikuje ali bez preterivanja . Slijedeca operacija je eventualno jos jedno prosirenje ili za jaca drustva mozda cak i rotacija plodisnih nastavaka . Ona obicno nastupa sa cvjetanjem divlje tresnje , kruske itd .. I poslednja koja obicno nastupa u jeku vocne pase sa jabukom i u kojoj dolazi do transformacije drustva u tri tijela ..ali otom potom dok stigne jsbuka , kod nas brdjana to je krajem aprila mjeseca . FOTOGRAFIJE  I GRAFIKONI S. OMEROVIĆ SAMIR OMEROVIĆ Autor teksta Pčelar praktičar sa iskustvom od 20 tak godina u Hadzićima (BiH) . Inače sam dip.ing.šumarstva. Bavim se uzgojem matica i istraživanjima medonosnog i ljekovitog bilja . Aktivni sam predavač po temama: Život i razvoj pčela i medonosnog bilja brdskoplaninskih područja.  ProIzvodim alkoholne tinkture kas 81 , nozevoj Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Tehnika rada sa okruglim letima...

Saša Stojanović-Tehnika rada sa okruglim letima… 

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Stojanović Tehnika rada sa okruglim letima…  Tehnika rada sa okruglim letima…  Šta su to okrugla leta? To su izbušene rupe na prednjoj strani nastavaka. Prečnik izbušenih leta na nastavcima je različit a kod mene je 2,5 cm. Rupe na FR nastavcima bušim na sredini i to na 7,5 cm od dna nastavka a na LR nastavcima na 10 cm. Na tako izbušene nastavke postavljam plastične regulatore leta. Sa njima se može skroz zatvoriti ili širom otvoriti okruglo leto, može se namestiti da kroz njih prolazi samo pčela radilica, čime se onemogučava izlazak trutova i matice a u košnicu se onemogućava ulazak stršljenova i osa.  Piše Saša Stojanović Kada se pčele jednom naviknu na njih njima se može regulisati intezitet izleta i uleta na jedno ili više leta. Njima se smanjuje gužva na osnovnom letu, pčelama je znatno kraći put do medišta a ako koristite matičnu rešetku kroz nju se pčele ne moraju provlačiti da bi došle do medišta.U nesnosim vrućinama njima se lakše reguliše ventilacija. Umesto da imate samo jedan klima uređaj na podnjači na osnovnom letu, vama obzirom na broj nastavaka sa kojima pčelarite svako otvoreno kružno leto na njemu predstavlja jedan klima uređaj. Regulatorima leta kako sam već rekao se reguliše intezitet ulaska i izlaska pcela, a u jesen je laksa odbrana od osa i strsljenova u slabijim zajednicama. Kako? Prosto, samo se zatvori leto gde nametnici ulaze a ostala kružna leta se otvaraju naizmenicno i po potrebi. Ose koje su navikle da ulaze na pojedinu rupu oklevaju, gube vreme i ne snalaze se najbolje dok pčele podstaknute feromonom matice ulaze u prvi otvor na koje naiđu formirajući bolju odbranu od napasnika.  Zapravo time smo im dali vremena da se bolje organizuju i odbrane od neprijatelja. Slično je i kod grabezi. Pčele pljačkašice koje su savladale odbranu na pojedinom otvoru naviknu se na njega, Čim primetimo grabež jednostavno zatvorimo otvor. Pljačkašice se gomilaju oko zatvorenog leta u nameri da ponovo uđu u košnicu. Obzirom da je tada leto zatvoreno napadnute pčele imaju vremena da organizuju odbranu na drugom letu, a pčelar ima dovoljno vremena da se organizuje i da drugim metodama suzbije pomenuti grabež. Za pojavu grabeži gotovo uvek je kriv pčelar! Kada se iznenadno pregradi plodište i stavi matična rešetka na plodište zarobljeni trutovi mogu nesmetano izlaziti kroz kružna leta. Ne treba vam uokvirena matična rešetka sa letom da bi trutovi izašli u polje. Kada se nastavak zarotira za 180 stepeni kružno leto vam može poslužiti za više namena primera radi između ostalog i za razrojavanje ili za odlaganje rojevnog nagona. Ne treba vam Snelegrova daska dovoljno je samo mreža od komarnika matična rešetka parče kartona ili najlon folija koja se postavi preko plodišnog ili pak medišnog nastavka i problem je praktično rešen. Sva će se izletnica iz podignutog nastavka vratiti u plodište a mlada će pčela ostati u nastavku što je jedan od načina razrojavanja pčela.  Dovoljno je zajednici dodati matičnjak, mladu maticu ili ostaviti novoformiranoj zajednici da povuće prisilni matičnjak. Kroz kružne otvore u proleće izlazi suvišna vlaga i C02 a kroz isti ulazi čisti kiseonik koji je potreban za razvoj mladog legla. Pošto kružni regulatori leta na sebi imaju rupičasti deo koji je zamrežen kroz njega ako je zatvoren prodire kiseonik a leglo je odmah tu nadomak otvora. U slučaju da ga otvorite u zavisnosti od inteziteta otvora leglo se pomera unazad. Kada se imaju okrugla leta (moja praksa) čak nema ni potrebe da se na podnjaci ima leto ukoliko je ona anti varozna podnjača. Probajte na par košnica, sigurno se nećete pokajati a košnica tj podnjača će vam u svako doba biti čista kao apoteka!!!  U medobranju na medišnom nastavku nije preporučljivo imati otvoreno leto pre svega zbog oticanja toplote u prolećnim danima a koje utiće na brže poklapanje i sazrevanje meda a primetio sam da isto ima i uticaja na količinu legla u plodištu. Takođe, po sili prilike odvaja se deo pčela za posao pčela stražarica koje se dodatno upošljavaju i odvajaju zbog čuvanja otvora. Zbog pomenutih razloga su kod mene pomenuta kružna leta na medišnim nastavcima uvek u toku glavnih paša u potpunosti zatvorena. Nepotrebna su i nisu svrsishodna iz pomenutih razloga a ako se zatvore pčele med brze poklapaju  i isti brže zri. Saša Stojanović Autor teksta Pčelarstvo je porodična tradicija porodice Stojanović (Petrovaradin). Prvi kontakt sa pčelama ostvario je vrlo rano još kao desetogodišnji dečak kada je svom dedi često pomagao na pčelinjaku. Od njega spoznaje pojedine tajne i sav taj čudesan i tajni svet pčelarstva. Zbog osnovnih i doktorskih studija a zatim i prirodom posla kojim se bavi nije se bavio aktivno pčelarstvom sve do 1995 godine. Saša je kako kaže pre svega hobi pčelar i pčelarstvo mu je dodatni izvor dohodka. Seleći je pčelar i stiže ma sve glavne paše. Pčelinjak drži na 3 lokacije. Na svom pčelinjaku kako sam kaže nije imao više od stotinu pčelinjih zajednica jer mu do sada veći broj ne dozvoljava stalni radni odnos. Većinom poseduje LR košnice, FR košnice a u poslednje vreme oformio je i nekoliko DB košnica. Oženjen je i otac je dvoje dece. Sa suprugom Minjom sve poslove obavlja na vreme i trudi se da na pčelinjaku bude sve u savršenom redu. Kad dobro zamedi u pomoć pristižu i deca.  Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Rob van Hernen skep beekeeping heather honey

POGLEDAJTE VIDEO-Rob van Hernen skep beekeeping heather honey

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više youtube Rob van Hernen skep beekeeping heather honey Rob van Hernen skep beekeeping heather honey Pogledajte prelep video YOUTUBE Autor teksta YOUTUBE Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

košnice od logo kockica

Košnica od Lego kockica-video

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više video KOŠNICA OD LEGO KOCKICA KOŠNICA OD LEGO KOCKICA POGLEDAJTE ZANIMLJIV VIDEO! After seeing my children build all kinds of cool things with LEGO building blocks, and realizing I am old enough I don’t need to ask permission from my parents for the budget. I decided to try and build a complete Langstroth beehive from LEGO. It toke some time (specially getting all the needed parts, most of them second hand) but finally I got it done. This is the first ever complete real size LEGO beehive I know of (If not I apologize for taking the credit) It has been populated by an existing colony, and it looks like the bees are happy with it so far. * After reading some of the comments, there is one point I would like to clarify; I am a beekeeper (i.e. expert in bees not a Lego expert). Because of green ecological preferences it was important for us to try and use secondhand, reused Lego pieces, some were even donated by children that helped us build the hive. I must admit that I did not check if all the pieces we used are „purebred“ Lego, but most are. Either way we accepted all of them with love. I apologize if we were not purist enough in our Lego selection. I can assure you the bees don’t mind https://www.dvorat-hatavor.co.il/1118… ​To use this video in a commercial player or in broadcasts, please email licensing@storyful.com  VIDEO Autor teksta youtube Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica!

S.Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Slobodan Jevtic Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Uvid u stanje pčela bez otvaranja košnica Ja sam pre dve godine napravio ovu reklamu za ovajsajt (medpcelarskimagazin) i smislio ovaj slogan i ona je postala dosta popularna . Slobi Jefticu su na njegovoj Facebook grupi,trazili da napise adekvatan tekst uz ovu sliku (reklamu) i evo! Sloba je opet napisao fenomenalan tekst! (D.Radanovic-urednik sajta)   Uvid u stanje pčela bez pregleda košnica! Želeli ste da ovu sliku prati tekst.Ja se nadam da je ovaj najprikladniji i ako možda ima svojih nedostataka i grešaka tu smo da ispravimo oduzmemo-dodamo! Pise Slobodan Jevtic Konstatacije stanja pčela bez pregleda košnica-Kao odgovor na kuckanje po košnici čuje se kratko i snažno zujanje,to je znak je da pčele dobro zimuju.– Na kuckanje po košnici, pčele dugo zuje (30-tak sekundi) nedostaje im hrana, ako zuje duže…nemaju maticu.– Na kuckanje pčele dugo zuje i čuju se na više mesta u kosnici, znak je da se pčelinje klube podelilo u potrazi za hranom.– Ako u toku zime prislonimo uvo na prednju stranu košnice i čujemo duboko isprekidano zujanje, znak je da je matica počela sa polaganjem jaja. – Donošenje cvetnog praha, izbacivanje sitnih mrvica saća i izbacivanje mrtvih pcela, znak je dobrog razvoja društva u kome je prisutna matica.– Izbacivanje pčelinjeg legla, znak je da pčelinje drustvo gladuje, da je doslo do prehlade legla, ili pojave bolesti.– Ako ose nesmetano ulaze i izlaze iz košnice, (proleće-jesen) znak je da je pčelinje drustvo slabo.– Ako u jutarnjim i večernjim satima, sva društva miruju a jedno ili nekoliko su aktivna, prisutna je grabež. Ako pčele iz kosnice izleću naniže, to je znak da je ta košnica pljačkana. Ako poleću visoko, to je košnica koja pljačka.– U rano prolece pčele puze po zemlji, nastupila je majska bolest.– Brzo izletanje pčela iz košnice, padanje ispred leta pri povratku, sa kratkim zadržavanjem, znak je da je počela obilnija paša.– Brujanje u košnici u sumrak i miris meda na pčelinjaku, znak je da je tog dana bila obilna paša.– Stražarice na letu ne dozvoljavaju ulaz pčelama koje se vraćaju sa paše (čak i pčelama sa tovarima polena) znak je da su pčele zatrovane na paši.– Pčele se vraćaju vlažne, dezorijentisane, naduvene, loša koordinacija pokreta, znak je da su pčele zatrovane.– Masovno izbacivanje mrtvih i polumrtvih pčela iz košnice, znak je da je trovanje unutar košnice.– Ako se primete trutovi na poletaljci u ranom proleću ili kasnoj jeseni, znak je da je matica losa, ili je društvo sa laznim maticama kao i sa maticom trutušom.– Pri podizanju poklopne daske, posle dimljenja, pčele snažno bruje, jure po satonosama sa podignutim zadtkom, znak je da u košnici nema matice.– Pčele ne donose polenov prah, ili donose vrlo male tovare na nogicama, društvo ima problem sa maticom.– Društvo jako a slabo opšti sa okolinom u odnosu na ostala društva, znak je da se društvo sprema za rojenje.– Pčele grickaju leto sa leve i desne strane a leto nije preusko, znak je da ce se društvo rojiti za 15-20 dana.– Pčele grickaju donju i gornju ivicu leta, znak je da se pčele spremaju za tihu smenu matice.– Pevanje matice “ti-ti-ti” koje se cuje posebno noću, znak je da ce pčele sutradan napustiti košnicu, krenuće u rojenje.-Pčele sa crnim zadtkom bez dlačica, trepere krilima, obolele su od paralize – crne kuge.– Mrtve pčele sa skupljenim krilima i nogicama i sa uvučenom rilicom…prirodna smrt.– Prednje noge i krila skupljena, zadnje noge raširene, rilica ispružena…smrt od gladi(pored mrtvih pčela koje su uvučene u ćelije saća).– Matica na zemlji ispred košnice sa par pčela, znak je da je matica obolela od melanoze.– Pušteni roj peva (pišti), znak je da je u roju nesparena matica.Postoji jos dosta pokazatelja, na osnovu kojih možemo zaključiti šta se dešava sa društvom u košnici.– Pčele blokiraju trutove na letu ili u krajevima košnica, znak da je unos nektra u košnicu smanjen a pčele se spremaju za nastupajuću zimu.– Pčele se masovno vraćaju u košnicu a ne izlaze iz nje, siguran znak da će uskoro kiša.– Pčele lete u velikom broju ispred i u blizini košnice (igraju se), znak da se mlade pčele orjentišu i to se obično dešava pred promenu vremena.– Ispred košnice veća gomila mrtvih pčela, znak da je došlo do trovanja istih.– Ako pčele donose manje količine polenovog praha(boje slonove kosti), to je znak da posećuju bagrem (bagrem luči nektar).– Ako pčele vuku zaperke, to je znak da su rastojanja između pojedinih delova košnice veća nego što treba.– Kada pčele povezuju (zapunjavaju) propolisom pojedine delove u košnici, to je znak da su rastojanja između tih delova košnice manja nego što treba.– Kada se kod nekog društva pčele zadržavaju na letu a pčele iz drugih društava užurbano rade, to je znak da nemaju dovoljno prostora za sladištenje nektra.– Ako je na letu nesvakadašnja situacija pčele se jure, uklupčavaju i prilikom dodira pod prstima osećamo lepljivu masu, siguran znak da je nastupila grabež. Zapažanja u proleće osmatranjem leta ujutru oko 9-10 sati ,1).Ako ima rose na poletaljci znači da društvo ima dobar razvoj2). Ako su izbačeni kristali šećera znači da pčele čiste ćelije od kristalisanog meda, sirupa ili pogače.3)Ako ima izbačenih delića polena, znaci da pčele čiste ćelije od pokvarenog polena .4)Ako na poletaljci ima izbačene mrvljene pčele crne i bele kuglice, znači da je rovčica u košnici.5)Ako na poletaljci ima izbačene krupnije mrvice voska i tamne kuglice , znači da je miš u košnici.6)Ako ima izbačenog trutovskog legla , znači da nema hrane .7)Ako ima izbačenih žutih ili tamnožutih larvi, to je znak bolesti .8)Ako ima izbačenih larvi, lutki i poklopaca legla, to je posledica noćnog mraza .9)Ako na letu vidimo mlade pčele deformisanih krila, znači da je društvo napadnuto varoom . Drage kolege početnici, ja bih sa ovim završio Neka vam je srećno početno pčelarenje! Košnica je alat – vi ste pčelar i ispecite zanat! Hvala Slobo za ovaj tekst! Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa

O visokim temperaturama i reproduktivnom zdravlju matica

O visokim temperaturama i reproduktivnom zdravlju matica i pcelarskoj demokratiji!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Temperature i reproduktivno zdravlje matica! O transportu matica,našoj pčeli,pčelarskoj demokratiji,itd! Temperature i reproduktivno zdravlje matica! Trenutno je na ovim prostorima(ex Yu) zestoka rasprava o uvodjenju pcele koja nije nasa(autohtona) i cak sta vise ona je „hibrid’ a to je posledica „rovovske bitke i divljeg rata koji se trenutno vodi u pojedinim zemljama sa zapada“.Ja pratim njihove sajtove i Facebook i tamo je pravi rat sa elementima „novog svetskog poretka“.Pricaju cak i o „arijevskoj pceli“ na kojoj je radjeno u vreme vladavine zla u drugom svetskom ratu.Koliko se kod nas sad zakuvalo tamo je tri puta gore….I to se prelilo kod nas. Piše D.Radanović Zeleo sam da danasnji tekst bude samo o jos jednom momentu reproduktivnog zdravlja pcela ali teme same sebe biraju a zivot ih namece….Licno smatram(kao neko ko nezavisno vodi uredjivacku politiku ovog sajta  i ima pravo shodno tome i da iznosi svoje stavove) da „nasu pcelu“ moramo da branimo po svaku cenu jer samo ona nam garantuje „pcelarski suverenitet,demokraticnost i samoodrzivost“.Imati pcelu koja nije hibrid je prvi postulat“pcelarske demokratije“ jer svako moze da kupi,dobije na poklon,skine sa drveta roj ili sam odgaja svoje matice ili radi na svojoj liniji matica!!!!!Zato branimo „pcelarsku demokraticnost“ da sutra ne bi bili primorani da svi kupujemo matice od jednog ili dva „pcelarska tajkuna“ koji ce imati svoje hibridne linije a mi primorani da dajemo velike pare za matice cije cerke vec u sledecem kolenu nece biti majkama ni do kolena! Nasa pcela je dobra a mi samo jos vise da radimo na njoj,da se edukujemo i naravno da je volimo.Nekada i mi sami ne obracamo paznje na detalje a nekada je i u njima problem.Ovo malo istrazivanje sprovedeno u Americi moze nam posluziti kao jos jedan mali korak ka boljim prinosima meda nase autohtone pcele,cesto se matice vrhunskih linija transportuju neadekvatno ili pcelar kada dobije matice ne postupa adekvatno.Tekst je trebao da bude o uslovima transporta matica te hajde da se vratimo na to!!!! reproduktivno zdravlje matica! Matice se sparuju sa trutovima na pocetku svog zivota  a seme ostaje skladisteno i koristi se za oplodnju jaja do kraja zivota jedne matice.Jednom pcelinjem drustvu preti kolaps kada matica umre ili kad matica ne proizvodi dovoljno jaja za održavanje potrebne koline radilica.. Zamena matica prirodnim putem je verovatno najbolji nacin ali u danasnje vreme kad su pase kratke i oskudne,dodavanje vec oplodjenih matica je ekonomski opravdano i ima svoje prednosti!Na ovom sajti mi smo vec u desetak tekstova obradjivali tematiku „matica i trutova i njihovog seksualnog odnosa“ koji direktno utice na zivot i rad jednog pcelinjeg drustva.Reproduktivno zdravlje matica i trutova je po meni alfa i omega pcelarstva,pocetak i kraj svih prica o prinosima meda a sve ostalo bez ovog prvog ne drzi vodu! Istrazivac Pettis i njegove  kolege pitali su se da li ekstremne temperature tokom transporta matica  mogu oštetiti spermu koju je kraljica pohranila u svoju spermoteku pa su proveli laboratorijski eksperiment i utvrdili da su inseminirane kraljice izložene temperaturi od 40 ° C tokom 1-2 sata ili 5 ° C tokom 1-4 sata imale smanjenje održivosti sperme. U eksperimentu,matice su isporucivane postom sirom SAD  a paketi su imalu termometre koji su belezili  temperaturu svakih 10 minuta.Istraživači su otkrili da čak 20 posto isporuka ima temperaturne skokove koji su se približili ekstremima.Oni izloženi ekstremnim visokim ili niskim temperaturama tokom transporta imali su smanjenje životne sposobnosti spermija za 50 posto. „Dobra vest  je da sa prilično jednostavnim poboljšanjima u  izolaciji ambalaže pri  isporukama, mogli bismo imati značajan uticaj na poboljšano reproduktivno zdravlje matica a samim tim i na celo pcelarstvo, rekao je Pettis. Izvor https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0147220 Citation: Pettis JS, Rice N, Joselow K, vanEngelsdorp D, Chaimanee V (2016) Colony Failure Linked to Low Sperm Viability in Honey Bee (Apis mellifera) Queens and an Exploration of Potential Causative Factors. PLoS ONE 11(2): e0147220. doi:10.1371/journal.pone.0147220 Licenca creativecommons DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016