Janos Balint Архиве - Medpcelarskimagazin

J.Balint“Sublimacija oksalnom kiselinom,da ili ne?

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Oksalna kiselina-Sublimacija-da ili ne?! Oksalna kiselina!Dileme! Puno se priča danas o sublimaciji, jedni su za,drugi su protiv i upravo je to razlog koji me naveo da pokušam u kratkim crtama potkrepljeno argumentima,da napisem razlog ,zašto smo mi krenuli u sublimaciju sa oksalnom kiselinom. Pise Janos Balint Na našu sreću do dan-danas Varoa se nije u potpunostiadaptirala na ove uslove življenja gde su hladne zime i ona se ne sprema se za zimu kao pčela,ne stvara lipoproteinske naslage u svom telu slično pčeli kako bi lakše pregurala hladne zimske dane.Iztog razloga kada su hladne i duge zime,odnosno kada je vremenski period kada nema legla upčelinjoj zajednici duži od šesdeset dana,prirodnom smrću ugine oko 85 % varoe koja je ušlazajedno sa pčelama u zimu. Preostali mali broj preživelih ženki varoe nakon tog perioda postaje sterilno, zato će prvo polagati neoplođena jaja iz kojih se ležu mužjaci sa kojima se oplođuje.Nakon oplodnje polaže oplođena jaja iz kojih se izležu varoe ženke i tek nakon togakreće jedan dinamičniji razvoj broja varoe u pčelinjoj zajednici.U međuvremenu prođevremenski period od 13-14 dana čime je zakočen nagli porast broja varoe u zajednici.Uglavnomje to razlog da naredne godine nakon takve duge i hladne zime obično nemamo velikihproblema sa varoom. Slična je bila zima 2016/2017,zato 2017-te nismo imali naročitih problemasa varoom. Međutim nakon blage zime kao što je bila 2015/2016.varoa odlično zimuje,nećepostati sterilna, nesmetano brzo se umnožava i već nakon bagremove paše prelazi kritičan brojvaroe u zajednici i ako ne preduzmemo ništa u cilju uništavanja varoe u letnjem periodu,većnakon suncokretove paše odnosno početkom avgusta kada obično krećemo sa tretiranjimaprotiv varoe toliko će se umnožiti da ćemo biti u velikom problemu.Nakon takve godine zimskigubici mogu biti i preko 50% kao što se i desilo zime 2016-2017 . Poslednjih godina se kaže da je kritičan broj varoe u zajednici oko 2000,uzroci tome su slab imunološki sistem pčela, neadekvatna ishrana praćena raznim bolestima, virusima i ko zna još čime.Poznavajući ciklus razvoja varoe taj broj se veoma brzo dostiže,daleko pre završetka suncokretove paše,kada bismo već debelo zakasnili sa tretiranjem. Na kraju paše imali bi oslabljene zajednice sa oštećenim-oslabljenim jedinkama a od takvih zajednica iluzorno je očekivati da nam odneguju kvalitetne zimske pčele. Zaključak. Letnje tretiranje pčelinjih zajednica protiv varoe u današnjim uslovima je preko potrebno i neizostavno .Kada posedujete pčelinjak sa velikim brojem košnica to baš nije tako jednostavan zadatak.Postavlja se pitanje,cime i kako tretirati a da suviše ne zagadimo košnicu i da se vremenski nekako uklopimo.Nakon prikupljenih more informacija i dugog razmišljanja došli smo do zaključka da bi nama najviše odgovarala sublimacija oksalnomkiselinom.Razlog je ednostavan,organska je kiselina,ne zagađuje košnicu i vremenski je moguće uklopiti se.Nabavili smo sublimator SUBLIMOX iz Italije,zatim nabavili paronepropusno zaštitnoodelo,masku sa adekvatnim filterom i oksalnu kiselinu u kristalu 99,4 % čistoće.I tako pre pargodina,usred sezone,u periodu nakon bagremove do početka suncokretove paše krenuli smo sasublimacijom. Oksalna kiselina-Sublimacija-da ili ne? Kaže se da para oksalne kiseline štetno deluje na ljude,navodno razara pluća,udisanjem veće količine pare za nekoliko dana može nastupiti smrt.Treba verovati u to i potrebna je adekvatna zaštita.Iako smo adekvatno zaštićeni,pre samog tretiranja,prvi mlazispuštamo u vazduh da bi ocenili pravac vetra ili pravac strujanja vazduha i sa tretiranjem uvek krećemo u kontra smeru da ne bi slučajno udisali paru.Sada ću opisati kako mi to radimo.Sublimator ima dva keramička suda u koje se naizmeničnodozira kiselina. Dozira se prvi sud,stavlja se u sublimator i kreće se sa sublimacijom.Za to vremedok se sublimiše prva košnica dozira se drugi sud i nakon završetka sublimacije prvog suda vadi se prazan sud iz koje je potrošena kiselina,stavlja se drugi napunjeni i tako naizmenično skoro bez zastoja, radi se u kontinuitetu.Sublimacija jedne košnice traje 18 sekundi. Zajedno sa pripremnim radovima (stavljanje agregata u funkciju razvlačenja produžnog kabla, vreme postizanja temperature sublimatoraod 170 stepeni c.) za tretiranje jedne košnice prosečno se utroši oko 40 sekundi,što znači da za nepunih sat vremena glatko se može uraditi pčelinjak od 100 košnica. Dva sata nakon tretiranja varoa počinje opadati i opada narednih 14 dana.Ureklami se kaže da je efikasnost sublimacije oksalnom kiselinom oko 85 % međutim reklame sureklame a stvarnost je stvarnost.Po nekom našem viđenju ,efikasnost je nešto ispod 80 %,recimoda je 75% i sa ovim procentom oborenih varoa smo više nego zadovoljni.Primera radi,ako je uzajednici pre tretiranja bilo 1000 jedinki varoe,oborili smo 75% odnosno 750, ostalo je svega250 jedinki.U ovom periodu pre početka suncokretove paše sa brojem od 250 varoa koji jeupola manji od tolerantnog broja,mirno možemo sačekati kraj paše i nakon oduzimanjamedišnih nastavaka što pre krenuti sa tretiranjem nekim drugim efikasnijim sredstvom. Prvegodine zbog bojazni od trovanja nikom nisam dozvolio da radi sa sublimatorom i sam samradio,međutim kada smo uvideli da to nije baš tako opasno kao što se priča danas već radi i sin pa i radnici.Ove godine došli smo do nezvaničnih podataka da tretiranjem oksalnom kiselinomnačinom nakapavanja pčeli se skraćuje život za nekoliko dana.Ovaj podatak nas je naveo na razmišljanje da odsad zimsko tretiranje sa nakapavanjem zamenimo sa sublimacijom. Fofografije/tekst J.Balint Kontakt pcelarbalint@ptt.rs 064/1645756 Kozaračka 5 Zrenjanin Janoš Balint Hvala za ovaj divan tekst!🏆 Janoš Balint Autor teksta Profesionalni pcelar iz Zrenjanina,pcelari sa svojom porodicom sa preko 800-to proizvodnih drustava u zaokruzenom sistemu proizvodnje pcelinjih proizvoda.Strucni predavac,autor tekstova i pre svega veliki covek kome mozete uvek da se obratite za podrsku i strucan savet Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pcelinjaku.J.Balint

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Radovi od jula (suncokret) do decembra na mom pčelinjaku Ovaj tekst je vec dve godine najčitaniji na ovom sajtu! Ovaj tekst je premijerno objavljen na ovom sajtu ! Kada radite sa velikim brojem košnica uglavnom vam je najveći problem nedostatak vremena!Pise Janos BalintFarar kosnicaSezona je užasno kratka a planovi su ambiciozni .Sve poslove bi trebalo odraditi u najkraćem vremenskom periodu, da bi iskoristili što više paša,nektarske i polenske,zatim formirati što više oplodnjaka proizvesti što više matica i rojeva a vreme nas ne čeka samo leti.Loše vremenske prilike nam često kvare planove,a obično nam je kratak dan i nervoza je sve više prisutna u vazduhu.Da ne bi uzalud trošili vreme, suvišne poslove,po nama nepotrebne nećemo raditi!U nizu nepotrebnih poslova dotaknut ću neke ovom prilikom,kada ću pisati o uzimljavanju.Sa pripremama za uzimljavanje krećemo već početkom suncokretove paše.Da bi sačuvali kompaktnost plodišta od tog perioda pa do prolećnog razvoja,odnosno do dodavanja satnih osnova više ni jedan jedini okvir ne pomeramo u plodištu.Ne ubacujemo više satne osnove u plodište,iz razloga što više ne postoji dovoljno dug vremenski period da iz tog novoizgrađenog saća se izlegu tri generacije pčela. Takvo hladno saće nije pogodno za zimovanje a što je najgore u avgustu mesecu kada se delimično formiraju zimske pčele takvo saće bi izbegavala matica,nebi polagala jaja u takav sat,pa bi time imali manje legla a samim tim i manje zimskih pčela.Pošto mi više ne diramo plodište moram reći da kod nas nema pakovanja ramova, sređivanja plodišta za zimu.Vodimo se linijom prirodnog ponašanja pčela u prirodi.Kao što znamo pčele već više desetina miliona godina žive na ovoj planeti i mislim da puno bolje znaju od nas pčelara gde treba lagerovati hranu,odnosno polen i med.Pčele su insekti i one to rade po svom instiktu.Neće biti na odmet da se podsetimo kako se ponaša roj kada se otpusti i nastani se u prirodi u šupljini nekog stabla.Saće će graditi od vrha staništa prema dole i u isto će lagerovati med.Kada se matica oplodi,roj će početi sa negovanjem legla,što znači da će intenzivno sakupljati i polen koji je preko potreban za odnegovanje legla.Sakupljeni polen lageruje neposredno oko legla u svakom saću tačno tamo gde mu i treba.Leglo se širi prema dole kako i grade saće i preostali polen što nisu potrošile pretvaraju u pergu i pokrivaju odnosno konzerviraju sa medom.Isto rade tokom čitave sezone i na kraju sezone će imati iznad glave debele vence meda a ispod tog meda i dovoljno perge,koja im je preko potrebna za rani prolećni razvoj. Dali neko sređuje, odnosno pakuje ramove u plodištu kod takvih društava?Naravno da ne!Kuća se .sređuje obično onda kada neko napravi nereda u njoj.Kod nas prilikom oduzimanja suncokretovog meda plodište ostaje netaknuto u kojem ima oko 8 kg.hrane a ne skida se ni poslednje dodato medište gde ima oko 4 kg. uglavnom nezrelog meda,što ukupno čini oko 12 kg.hrane.U tom periodu to je optimalna količina hrane koja je preko potrebna za normalno funkcionisanje pčelinjih društva.Neposredno nakon oduzimanja medišnih nastavaka sa jednim otvaranjem košnica uradit ćemo pregled,zaštitu protiv varoe i dodavanje polenske pogače.Pregled. Nikada,pa ni ovom prilikom ne tražimo maticu u zajednicama,jer vremena za to i nemamo,po mom mišljenju je to nepotreban posao jer prisustvo i kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla.Ako kod pojedinih društava količina i kvalitet legla nije zadovoljavajuća,takvim društvima pripajamo roj sa mladom maticom.Pripajanje ćemo uraditi tako što ćemo sa rastvorom rakije poprskati i društvo i roj(izjednačiti mirise),i bez novinske hartije ili bilo čega jednostavno nastaviti,spojiti.Izbor kvaliteta matice prepuštamo pčelama.Jedino kod ovih društava sređujemo plodišta i tom prilikom skoro redovno nalazimo obeleženu mladu maticu.Zaštita od varoe.Da bi zaštitili leglo iz kojih će se izlegati zimske pčele,neposredno sa pregledom krećemo sa tretiranjem pčelinjih zajednica protiv varoe.Znajući da varoa najveći deo života provodi u zatvorenom leglu i da bi je što bolje suzbili,sa tretmanom obuhvatamo period ciklusa zatvorenog legla od 13 do 14 dana.Mi u ovom periodu u uglavnom koristimo preparate sa produženim dejstvom i obavezno kontrolišemo efikasnost istih.Izbegavamo nekontrolisano prekomerno tretiranje zajednica.Dodavanje polenske pogače. Prouzrokovano sušom u ovom periodu često zna biti bespašnog perioda i to je razlog dodavanja polenskih pogača čime delimično obezbeđujemo polensku i stimulativnu pašu.Pratimo unose i ako na vagi beležimo opadanje,pristupamo prihranjivanju sa tečnom hranom.Prihranjujemo da se ne smanjuju zalihe hrane,kako društva ne bi prestala saodgajivanjem legla. Sredinom avgusta zamenjujemo mesta nastavcima,gornji nastavak-medište stavljamo na podnjaču a plodište na njega.Deo meda uglavnom nepoklopljeni med iz medišta pčele će preneti gore u plodište,što ima stimulativno dejstvo na društvo,ujedno se povećava i visina mednog venca u plodišnim ramovima.Jedno od pravila u pčelarstvu je da krajem avgusta u koliko okvira ima legla toliko će ulica zaposedati i zimsko klube.U drugoj polovini septembra obično se smanjuje obim legla i da ne bi ostale prazne ćelije iz kojih se izlegu pčele,vršimo dohranjivanje pčelinjih zajednica sa gustim šećernim sirupom odnosa 2:1 u korist šećera.Sirup pripremamo i invertujemo u duplikatoru.Ovim dohranjivanjem dopunjujemo zimske zalihe hrane i one će biti približno 20 kg.Dodatu energetsku hranu pčele će trošiti u zimskim mesecima dok su u stanju hibernacije, kada ne neguju leglo a što je važnije, klube će sa svih strana biti u kontaktu sa hranom pa će se pomerati po vertikali nagore što je i prirodno.U ovom periodu ne utopljavamo društva iz razloga da bi što ranije prestala sa odgojom legla.Decembra kada više nema legla u zajednicama i varoa se nalazi na pčelama nezaštićena, dajemo joj završni udarac.Ovo poslednje zimsko tretiranje više godina unazad radimo sa oksalnom kiselinom, metodom nakapavanja. Zbog uštede vremena,sa jednim otvaranjem košnica uvek pa i ovaj put ćemo odraditi više poslova,zimsko tretiranje i uzimljavanje.Uzimljavanje se sastoji u tome što ćemo foliju kojom je prekriveno plodište saviti na pola i položiti na sredinu satonoša tako da se okolo vide satonoše.Preko toga ćemo položiti jedan petoslojni karton koji sa zadnje ima otvor od 5×10 cm,zatim cemo vratiti zbeg.Zbeg prekrijemo drugim kartonom i na kraju poklopimo sa krovom.Ovim načinom utopljavanja dobijamo suva plodišta bez pojave buđi i plesni a delimična promaja

J.Balint Skidanje medista -kratki video

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Skidanje medišta-Kako to rade profesionalci! Radimo sa velikim brojem košnica i nemamo toliko vremena da bi predhodnog dana postavili bežalice da bi narednog dana skidali iste,zato jednostavno u jednom danu skinemo medišta i poređamo ih okrenute na kant na krovove susednih košnica,izduvamo pčele,ređamo na posebne palete,tovarimo i istim principom skidamo ispred prostorija za vrcanje,paletarom se uvlače u prostoriju i pristupa se vrcanju.Kada je paša polovična kao i ove godine pa nisu sve ćelije napunjene sa medom,mnogo je praznog prostora u medištu samim tim je i mnogo više pčela se nalazi u medištu i kada se izduvaju dolazi do toga da je oblak pčela u pčelinjaku.Moram biti iskren i reći da su zajednice izuzetno dobro razvijene.Zvučaće neverovatno ali pčele su bile izuzetno mirne nisu ubadale iz razloga što je prisutna paša, paša bagremca. Pozdrav! Pogledajte zanimljiv video koji prikazuje skidanje medista na pcelinjaku Balinta(2017god).YouTube medpcelarskimagazin Skidanje medista-pasa 2017god.Pritisni sliku da je uvećaš! pcelarbalint@ptt.rs 064/1645756 ,Kozaračka 5 Zrenjanin Janoš Balint J.Balint Autor teksta Profesionalni pcelar iz Zrenjanina,pcelari sa svojom porodicom sa preko 800-to proizvodnih drustava u zaokruzenom sistemu proizvodnje pcelinjih proizvoda.Strucni predavac,autor tekstova i pre svega veliki covek kome mozete uvek da se obratite za podrsku i strucan savet Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

J.Balint „J.Balint „Suzbijanje rojenja na velikim pcelinjacima“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Janoš Balint Sprečavanje rojenja na velikim pčelinjacima! Pise Janos Balint Farar kosnicaPojava rojidbenog nagona nanosi ogromnu štetu na pčelinjacima u proizvodnji pčelinjih proizvoda,ona se jedino može tolerisati na manjim (hobi)pčelinjacima tako sto će se u slučaju rojenja eventualno umožiti pčelinjak.Međutim kada je u pitanju profesionalni pčelinjak sa velikim brojem pčelinjih zajednica rojidba nanosi ogromne štete u proizvodnji i stvara jedno haotično stanje sa katastrofalnim posledicama. Na velikim profesionalnim pčelinjacima pčelar mora imati sasvim drugačiji pristup pčelarenju i ovom prilikom kada je u pitanju rojidba.Mora ražmisljati drugačije,jer je prevencija jedina moguća opcija sprečavanja rojidbenog nagona.Da bi sprečili rojidbu potrebno je prepoznati njene uzroke i naravno preduzeti neophodne korake u tom pravcu.Da bi u toj nameri uspeli,potrebno je jedno odlično poznavanje biologije pčela i pčelinje zajednice.Najčešći uzroci rojidbe su nekvalitetna stara matica,tesna košnica i loša ventilacija.Ako su nam uzroci već poznati,trebamo se potruditi da ih eliminišemo.Potrebno je redovno menjati matice,na vreme proširivati košnice i obezbediti dobru ventilaciju. Simptomi rojidbe po hronološkom redosledu su:1.Narušavanje odnosa otvorenog i zatvorenog legla2.Početak odgoja trutova3.Početak gradnje matičnjaka4.Zaleganje matičnjaka5.Poklapanje matičnjaka6.Izleganje mladih matica.U ranoj fazi rojidba se manje-više uspešno zaustavlja,međutim kako se faze što više odmiču tako se ona sve teže zaustavlja.Na našim pčelinjacima najveći deo pčelinjih zajednica su smeštene u fararovim košnicama visine tela 17 cm.Ovom prilikom po redosledu ću opisati sve radove,koje preduzimamo u cilju pospešivanja prolećnog razvoja a ujedno i radove za sprečavanje pojave rojidbenog nagona. Do polovine meseca marta,do kritičnog perioda u prolećnom razvoju dok svaki dan imamo sve manje pčela u zajednici sem dodavanja pogače i utopljavanja,drugo ništa ne radimo,praktično ne pomeramo ni jedan jedini okvir u košnicama.U drugoj polovini marta,kada prođe kritični period u prolećnom razvoju,i kada je u zajednici svaki dan sve više pčela,otvaramo košnicu,uradimo prolećni pregled, okretanje gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni i puštamo pčele u zbeg.Svaki put, kao i ovaj put kad odemo na pčelinjak i otvorimo košnicu sa jednim otvaranjem košnice, uradit ćemo više poslova.Nikada pa ni ovaj put kada radimo prolećni pregled maticu ne tražimo u zajednici,mislim da za tim nema ni potrebne,jer kvalitet matice određuje količina i kvalitet legla. U slučaju da količina i kvalitet legla ne zadovoljava,najverovatniji razlog tome je loša matica,uklanjamo takvu maticu i toj zajednici pripajamo roj sa mladom,kvalitetnom maticom.U tom periodu leglo je rašireno u četiri do pet okvira u oba plodišna nastavka i radi pospešivanja prolećnog razvoja, gornji plodišni nastavak okrenemo za 180 stepeni. Ovim okretanjem nastavka presekli smo leglo po horizontali,leglo u gornjem plodišnom nastavku biti pomereno unazad u odnosu na donji plodišni nastavak gde će ostati spreda u čeonom delu košnice.Pčele ubrzano popravljaju neprirodno stanje,prazne i poliraju ćelije oko legla,matica će ubrzano zalegati iste,kako bi leglo bilo kružno skoncentrisano kao što je i prirodno,čime se u zajednici naglo povećava površina sa leglom. Svaki put kao i ovaj put pre nego što pomerimo nešto u košnici,ispratimo vremensku prognozu,ako su prognoze za naredne dane povoljne krećemo sa radovima.Drugi uslov je da ima posticajne paše,ako paše kojim slučajem nema treba je nadomestiti. U nedostatku ova dva uslova dobija se kontra efekat.Nakon okretanja gornjeg plodišnog nastavka za 180 stepeni u zavisnosti od intenziteta paše,svakih 7-10 dana plodišnim nastavcima zamenjujemo mesta.Zamenom mesta plodišnim nastavcima i ovog puta smo poremetili pravilan oblik legla u okvirima plodišta,venci meda će se naći u sredini plodišta između legla što nije prirodno,isto će pčele ubrzano prenositi na mesta gde im prirodno stoji i oslobađati ćelije matici za zaleganje.Zaleganjem praznih ćelija površina sa leglom se naglo povećava. Već dosta davno je Farrar opisao da, redovnom zamenom mesta nastavcima u plodištu sa velikom sigurnošću možemo sprečiti pojavu rojidbenog nagona.Početkom aprila kada se u zajednici izvrši smena generacija pčela i kada praktično više nema starih pčela u zajednici, istog trenutka pokreće se burni prolećni razvoj.To je period kada matica polaže sve više jaja i svaki dan se izleže sve veći broj pčela u zajednici.Upravo od tog trenutka moramo brinuti o tome da se u zajednici ne pojavi rojevni nagon. Ne smemo dozvoliti da dođe do prvog simptoma rojidbe a to je poremećaj odnosa otvorenog i zatvorenog legla.Potrebno je zaposliti pčele svih starosnih struktura.Naročito treba brinuti o generaciji pčela koja luči matičnu mleč a to su mlade pčele starosti oko 6-9 dana.Njihova žlezde obilato luče matičnu mleč i time hrane najmlađe larvice koje u svojoj ishrani iziskuju matičnu mleč a to su larvice do tri dana starosti.Ako u tom periodu u zajednici nema dovoljno legla tog stadijuma starosti i proizvedeni mleč pčele ne mogu iskoristiti,poljavljuje se prvi znak rojidbenog nagona.Znači da od izmene pčela u zajednici trebamo biti na oprezu i moramo obezbediti matici dovoljno prostora za zaleganje da bi otvorenog legla bilo u kontinuitetu. Gradnju satnih osnova na našim pčelinjacima započinjemo sa cvetanjem uljane repice.Kada krenu veći dnevni unosi i kada u košnici zabeli saće,krećemo sa intenzivnim dodavanjem satnih osnova.U ovom periodu satne osnove dodajemo u plodište.Kod jačih zajednica u donji plodišni nastavak dodajemo dve satne osnove na poziciju 4 i 7,u gornji plodišni nastavak takođe dve satne osnove ali na poziciju 3 i 8.Kod slabijih zajednica satne osnove dodajemo samo u gornji plodišni nastavak ne na poziciju 3 i 8 kao kod jačih zajednica već na poziciju 4 i 7. Razlog različitog načina dodavanja satnih osnova je, da bi nakon sledećeg otvaranja košnice jednim pogledom na plodište,jake i slabije zajednice lako razlikovali.U dobroj godini za vreme cvetanja uljane repice ovaj postupak se može još jednom ponoviti.Prilikom postavljanja satnih osnova iz plodišta vadimo dva krajna okvira sa medom,to je obično najstarije saće koje tokom sezone redovno pomeramo prema periferiji nastavka. Povađene okvire sakupljamo u nastavke,zatim napunjene nastavke postavljamo na jake zajednice kojima je već inače potrebno dodati četvrti nastavak.Sredinom paše uljane repice postavljamo hanemanovu rešetku.I ovom prilikom kao i obično sa jednim otvaranjem košnice odradićemo više poslova.Uradićemo zamenu mesta plodišnim nastavcima i postaviti hanemanovu rešetku.Prvo ćemo treći nastavak,odnosno gornji plodišni nastavak staviti na podnjaču,zatim drugi nastavak donji plodišni nastavak ostaje na istoj poziciji na poziciji dva. Bez traženja matice sa okvira iz nastavka kojeg