izimljavanje pcelinjih drustava

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Miljko Šljivić „O izimljavanju pričamo u avgustu“ Radovi na pcelinjaku u Avgustu Pravo vreme za diskusiju o  izimljavanju pčela je avgust mesec ( a ne mart). Ova tvrdnja je u  suštini povezana sa poznatom izrekom “Kako si zazimio tako ćeš i izimiti”. Pise Miljko Sljivic Jednostavno možemo reći: “ Ako pripremimo zimske pčele sa dobrim zalihama kvalitetne hrane, odnegovane u uslovima obilja hrane i sačuvamo njihovu sposobnost za negovanjem novog legla do proleća,mi možemo da očekujemo dobar prolećni razvoj”.Ako pak želimo bliže da objasnimo termin “izimljavanje” možemo ga definisati kao“period prvih aktivnosti pčela koji se poklapa sa periodom posle zimskog mirovanja pčela”.Znači možemo slobodnije reći da je izimljavanje period koji se poklapa sa prvim unosom iz prirode i njihovim dejstvom na razvoj novog legla sa ciljem jačanja pčelinje zajednice za predstojeću aktivnu sezonu. Upravo pravilan razvoj u tom periodu koji nazivamo izimljavanje u mnogome zavisi od samog peioda zazimljavanja.  Što se nauke tiče citiraću knjigu „Tehnologija proizvodnje pčelinjih proizvoda“ Dr. N.I. Krivcov i Dr. V.I.Lebedev    i tu stoji „Stepen razvitka masnog tkiva kao i hipofaringalnih žlezda u jesen, definiše fiziološko stanje pčela.Prema njihovom stanju možemo suditi o pripremljenosti pčela za zimu i prognozirati kako će proći“. Da bi pravilno zaključili važnost pravilnog zazimljavanja pčela i uticaj na prolećni razvoj počećemo od pitanja: „Šta utiče na prolećni razvoj pčela“? Odgovor možemo grubo definisati: „Prolećni razvoj pčela zavisi od hrane i od pčela“. Da bi bilo jasno moramo objasniti jednu i drugu činjenicu odnosno „Kako od hrane a kako od pčela?“ Hrana je najvažniji faktor razvitka pčelinjeg društva. Bez obzira što govorimo o prolećnom razvoju pčelinjih društava, uticaj hrane i njeno delovanje na prolećni razvoj moramo razjasniti kroz dva perioda: period pripreme pčela za zimu i period samog prolećnog razvoja.  Što se tiče prvog perioda u kome se pčele kao jedinke i cela zajednica kao celina pripremaju za zimu veoma je važno da pčele u tom periodu imaju obilje kvalitetne hrane,kako meda,tako i dovoljno raznovrsnog cvetnog praha. Dovoljna količina hrane omogućava pčelama dobru pripremu zimskih zaliha tako da ne ugrožava njihov zimski opstanak. Dovoljne zimske zalihe eliminišu potrebu za bilo kakvim kasnijim dohranjivanjem što vodi iscrpljivanju pčela. Priroda je opredelila pčeli da tokom zime ne prerađuju hranu i time opterećuju organizam već da jede med koji je unapred pripremljen i sadrži sve što je pčeli potrebno da ga lako asimilira bez opterećenja organizma i skraćenja života. Druga važna činjenica vezana za važnost dobrih zaliha hrane u pripremi pčela za zimu stoji u činjenici da kvalitetna hrana utiče na kvalitet izleženih pčela koje će dočekati proleće, koje će u organizmu imati više masnog tkiva i razvijeniju žlezdu koja treba u proleće da luči prvu matičnu mleč. Negovanje zimskih pčela u izobilju hrane daće kvalitetnije pčele koje će sigurnije prezimiti i u proleće dati bolje rezultate.  U pčelarskoj nauci su opšte poznata istraživanja N.G.BILAŠA “Pri postojanju u gnezdu veće količine meda pčele su snabdevale larve znatno većom količinom hrane i larve su imale ubedljivo veću masu”. A.M. Rjamova “ Postojanje većih zaliha hrane refleksno deluju na pčele: one su više odnegovale legla, bolje hranile svoje larve i odnegovale kvalitetnije pčele” Institut u Ribnom ( Rusija ) je na primeru u Baškirskoj republici pokazao “direktnu zavisnost dobijenih prinosa od količine hrane ostavljene u jesen” Što se tiče drugog odnosno prolećnog perioda, hrana ili bolje rečeno paša utiče na bolji ili lošiji razvoj pčelinjeg društva. Sve se to odražava kako kroz broj položenih jaja od strane matice tako i na količinu obroka koje lerve dobijaju, odnosno na kvalitet pčela. Znači pored zaliha hrane, kvaliteta matice i dobrog utopljavanja na polaganje jaja utiče i unos nektara i cvetnog praha. Najbolji razvoj legla potiče od dobre paše. Ako nema paše, često zbog lošeg vremena, mora se preduzeti razvojna mera prihranjivanje. Ako u periodu priprema pčela za glavnu prolećnu pašu ima podsticajne paše tj. ima unosa, pčele će dobro hraniti maticu i ona će dobro polagati jaja. Međutim kada u ovom periodu zahladni pa nema unosa, pčele slabije hrane maticu, pa ona slabije polaže jaja.  Kako je cilj u ovom periodu što više položenih jaja, to je potrebno pčelinjake postavljati u područja sa bogatsvom medonosnog bilja, voditi računa o prenaseljenosti i u nedostatku paše unos nadoknaditi prihranjivanjem. Da bi odgovorili kako same pčele utiču na prolećni razvoj poći ćemo od perioda života kroz koji prolezi pčelinja zajednica. Po Dr. N.I. Krivcovu i Dr. V.I.Lebedevu pčelinja zajednica prolazi kroz pet perioda: 1. Smene prezimljenih pčela prolećnim pčelama, 2.Intenzivnog rasta i razvitka,3. Sakupljanja, 4.Priprema za zimu 5. Zimovanje. Nama pčelarima glavni cilj je sakupiti što je moguće veće količine meda ( to se dešava u 3.periodu ). Za ostvarenje tog cilja moramo razmotriti razvoj prvog i drugog perioda ali počećemo od drugog. Drugi period (vreme intenzivnog rasta i razvitka) zavisi od broja pčele koji je izašao iz prvog perioda, odnosno od broja pčela koje su izvršile smenu prezimljenih pčela u prvom periodu. Sada se postavlja pitanje: Od čega zavisi broj pčela koji će izaći iz prvog perioda odnosno smeniti prezimljene pčele?  Odgovor na tako definisano pitanje glasi „Od kvaliteta pčela“. Znači prvi period (Smene prezimljenih pčela prolećnim pčelama) počinje sa početkom polaganja jaja od strane matice i traje oko 35 dana u kome kod jakih i zdravih društava dolazi do povećanja broja smenjenih pčela novim mladim prolećnim ali to isključivo zavisi od „kvaliteta pčela“. Kvalitet pčela pak zavisi od kvaliteta odnegovanih zimskih pčela u periodu njihovog odgoja ( stadijum larve ), kao i od njegove sačuvanosti ( sačuvanosti kvaliteta ). Obilje kvalitetne hrane u periodu pripreme pčela za zimu, kao i negovanje pčela u jakom društvu daće dobar kvalitet zimskih pčela( masno tkivo i razvijenu mlečnu žlezdu ). Kvalitet zimskih pčela treba sačuvati, tako što ćemo ih sačuvati od bilo kakvih aktivnosti kao što su prerada hrane i negovanja legla sve do smene prezimljenih pčela. Takav r‏ad ima za rezultat „smenu“ koja daje veliki broj pčela koje će doprineti intezivnom rastu i razvitku društva i spremiti ih za medobranje. Ako bi želeli da izvučemo neki zaključak možemo ga navesti kao: U periodu priprema pčela za zimu ( za nas je to avgust i prva polovina septembra ) pčelama treba obezbediti dobru pašu a ako