Dragan Radanovic

medpcelarskimagazin/honeybeekeeping magazine

Pcele mogu da broje!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Pčele znaju da broje! Ne kaže se džabe „pametan kao pčela“ Pčele znaju da broje! Godine 2018, Howard je bio prvi naučnik koji je pokazao da pcele shvataju apstraktni matematički koncept nule.Nadovezujući se na istrazivanja od ranije da pčele mogu da razumeju koncept nule,australiski i francuski naucnici su pokušali da otkriju da li pčele mogu da izvode aritmetičke operacije kao što su sabiranje i oduzimanje.Rešavanje matematičkih problema zahteva sofisticirani nivo spoznaje, uključujući kompleksno mentalno upravljanje brojevima, dugoročnim pravilima i kratkoročnim radnim pamćenjem.Otkriće da čak i minijaturni mozak pčele može da shvati osnovne matematičke operacije ima implikacije za budući razvoj veštačke inteligencije, posebno u poboljšanju brzog učenja. Zahvaljujuci naucnicima sa Univerziteta RMIT u Melburnu(Australija)dokazalo da se pčele mogu naučiti da prepoznaju boje kao simboličke prikaze za zbrajanje i oduzimanje, te da mogu koristiti ove informacije za rješavanje aritmetičkih problema.“Morate biti u stanju da držite pravila oko dodavanja i oduzimanja u vašoj dugoročnoj memoriji, dok mentalno manipulišete skupom datih brojeva u vašoj kratkoročnoj memoriji“, rekao je profesor Dyer sa gorepomenutog univerziteta“Pored toga, naše pčele su koristile i svoja kratkotrajna sećanja za rešavanje aritmetičkih problema, jer su naučile prepoznati plus ili minus kao apstraktne koncepte. Ekipa naucnika  je obučila 14 pčela da obavi jednostavne aritmetičke operacije. Pcele su suocene sa matematičkim problemom i dva moguća rešenja od kojih je samo jedno ispravno.. Pčele su uspele da izaberu tačan odgovor u 70%, što je fascinantno! Detaljnije o eksperimentu saznajte pritiskom na link izvora http://advances.sciencemag.org/content/5/2/eaav0961 Pogledajte video👇 Pogledajte video o pcelama i konceptu nule👇 Dragi prijatelji, pčelarke i pčelari, sa zadovoljstvom Vam predstavljamo prvu knjigu, autora, doc. dr Gorana Mirjanića, pod nazivom „Ishrana pčela“. 😊🐝📖👌 Cijena knjige je 15 KM i možete je naručiti porukom u inbox ili kupiti direktno u našoj radnji u Gradišci. 📦👍 Knjiga je ispunjena praktičnim savjetima i tajnama uspješne ishrane pčela. Nauka, struka i iskustvo u službi očuvanja pčelinjih društava. 🔝 Cena za Srbiju je 990 din+postanski troskovi! Za naružbe iz Srbije, možete se obratiti našem distributeru: (posaljite poruku preko messenger-a na ovoj stranici)https://www.facebook.com/medpcelarskimagazin/Ili posaljite poruku preko ovog sajta(dugme kontakt)medpcelarskimagazin.mvbyte.comili direktno na mail:medpcelarskimagazin@yahoo.com Vaša Košnica Gradiška! Medpcelarskimagazin/Honey Beekeeping magazine DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic"Januar na pcelinjaku"

D.Radanovic“Januar na pcelinjaku“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Januar na pčelinjaku-kratki podsetnik!               Januar na pcelinjaku Krajem decembra  je zimska kratkodnevnica (obicno pada oko 22decembra i to je dan kada je noc najduza a dan najkraci u  godini). Pise Dragan Radanovic Od sledeceg dana,noc je sve kraca a dan se duza i to se vec sredinom januara i znatno primecuje.Pcelinje drustvo kao i sve u prirodi se oslanja,prati,oseca i deluje u skladu sa ovim univerzalnim kosmickim kalendarom.Takozvani poceci i“krajevi“pcelarske kalendarske godine su samo ljudska zelja i neuspeli pokusaji nas pcelara da definisemo i uoblicimo u pcelarsku praksu i teoriju prirodne procese i tokove zivota jednog pcelinjeg drustva.Avgust je pocetak nove pcelarske godine samo za pcelara a ne i za pcelu (pcelar ponovo marljivo i  vredno prihranjuje,tretita i ide ponovo vec ustaljenom dugogodisnjom  praksom“ utabanom stazom“ -ovaj termin je upotrebio Milan Matic u jednom starom tekstu i svaka mu cast!).Za pcelu „novogodisnji praznici“ pocinju posle zimske kratkodnevnice i tako je milionima godina i tako ce i ostati ma koliko se mi nazalost trudili da to promenimo. Pcele genetski,instiktivno sto joj je zapisano u DNK-a oseca i primecuje duzinu dana,elektromagnetska zracenja,jonisanost i elektricitet vazduha,vlaznost vazduha i atmosferski pritisak,promenu magnetnog polja,frenkvenciju svetla,odredjene boje,itd.Jos 1970 god.  na Prinston Univezitetu(SAD)  zoolog Kirshvink je utvrdio prisustvo magnetita u abdomenu(stomaku) pcela a kod jedne vrste Brazilskih solitarnih pcela je defitivno utvrdjena mogucnost magnetorecepcije (Magnetorecepcija  omogucava zivim stvorenjima  da detektuju magnetno polje i promene istog.Magnetorecepcija je otkrivena i kod bakterija, insekata,mekusaca,vecine kicmenjaka). Da se vratimo na temu,pcelinje drustvo pocinje svoj novi zivotni ciklus znaci posle kratkodnevnice (u zavisnosti od jacine drustva,kolicine hrane,vremenskih prilika,starosti matice,tj stanja u drustvu ,moguca su odstupanja ali generalno to je to).Perga nije nista drugo do „Novogodisnji poklon“ koji vredne pcele skupljaju i prave u jesen da bi s njom pocastile svoju zajednicu u vreme kad neizostavno treba krenuti s novim reproduktivnim ciklusom. Ako se u prirodi pojavi usled povoljnih vremenskih prilika svez polen jos bolje(visibaba,kukurek,itd)  ako ne onda drustvo koristi pergu. Postoje godine kad leglo krene kasnije ili malo ranije ali pcele imaju svoj prirodni kalendar. Trebalo je ovo da bude mali podsetnik za januar al pero samo pise  ali hajde kratko da se podsetimo radova u Januaru koji su u skladu sa gore napisanim… Povremeno treba prekontrolisati drustva ali treba naci meru jer svako suvisno uznemiravanje skodi kosnici. U slucaju nedostatka hrane treba intervenisati dodavanjem pogaca,kristalisanog meda u zenskoj carapi ili dodavanjem ramova sa medom u samu kosnicu.Takodje ramovi sa kvalitetnim medom mogu uz pomoc „prstena“ da se stave na same satonose a u nedostatku „prstena“ mozete iseci sace sa medom iz ramova i direktno staviti na satonose. U slucaju da je izolacioni materijal vlazan treba ga zameniti(novine,itd) Sneg ostaviti jer je dobar kao toplotni izolator a u slucaju ledene kise moramo skinuti led sa leta.  Ako su otvori na cesljevima zakrceni mrtvim pcelama treba ukloniti mrtve pcele. Po mom skromnom misljenu januar nije vreme za pogace sa polenom( vidim u zadnje vreme to mnogi pocetnici rade) a ja inace sam protivnik polenskih pogaca a sad cu navesti i zasto: 1.Redak je period  u prirodi kad nema svezeg polena a da je tad potreban pcelama (zimi one koriste pergu) a u rano prolece i pri nizim temperaturama one unose svez polen pa i zimi kad se ukaze prilika usled povoljnih  atmosferskih prilika.Perga je perga a ona ima visu biolosko-hranjivu vrednost od polena.Ako bas nema polena dodajte ram sa pergom ali o tome mislite jos u jesen.  2.Dodavanjem polenskih pogaca u januaru moze se naglo pokrenuti suvise legla sto je stetno.  3.Polen u pogacama je obicno iz tudjih kosnica(bolesti,itd) a to je mac sa dve ostrice…  4.Obicno se polen skuplja na suncokretu,uljanoj repici i u njemu moze da bude tragova hemijskih preparata kojima se tretiraju te biljne kulture a to vam nije pametno,pogotovo zimi.  5.To su monoflorni poleni (od jedne biljne kulture) a nijedan polen ne sadrzi sve esencijalne aminokiseline dok u pergi ima polena od vise cvetnica i dodavanjem samo jednog polena nista ne postizete (osim ako bas nema u kosnici perge ili svezeg polena)  6.Cesto je u pogacama soja umesto polena (GMO soja?) Pogledajte moj video“Moja pcelarska glupost“zima 2018god. Fotografije D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Radanovic Suncokretova pasa(drugi deo)

D.Radanovic Suncokretova pasa(drugi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Suncokretova paša 2 deo-Jos prakticnih saveta! Namera mi je bila da u drugom delu teksta obradim neke druge teme vezane za suncokret ali posle objavljivanja prvog dela koji je dobro primljen i veoma citan javilo se mnogo mladih pcelara sa gomilom pitanja,te cu pokusati sad da odgovorim na te nedoumice,naravno koliko moje skromno znanje to omogucava! Pise D.RadanovicPre selidbe morate pratiti vremensku prognozu jer ukoliko padne jaka kisa postoji mogucnost da necete moci(zbog blata) da udjete u atar ili cete se zaglaviti negde u ataru(pratite na internetu prognozu a najbolje da pozovete domacina(vlasnika) njive telefonom i da vas on informise o stanju na terenu(ovo vazi i za vreme cele pase).Neko ce zbog ove problematike postaviti kosnice blizu asfalta ali onda je mogucnost kradje veca ….Suncokret(kao i uljana repica) se seju u plodoredu sto prakticno znaci da na jednoj istoj  parceli nece biti suncokreta dve godine zaredom.Obicno gde je psenica i kukuruz,sledece godine ce biti suncokret i obrnuto tako da to morate uvek imati u vidu(nije to bagremova i lipina pasa pa da izvor nektara bude uvek na istom mestu). Ako vam je mesto dobro(plodan atar,dobar vlasnik parcele,relativno sigurno od kradje,voda dostupna,pristupacno,nije prenatrpano,ima orjentire u blizini,dobre sorte suncokreta,seme nije tretirano neonikotinoidima,kosnice nisu vidljive sa magistralnog puta,ne pale strnjiku neposredno pored kosnica,itd) onda procenite sami i donesite odluku jer ako u ovoj sezoni nema mnogo suncokreta bice sledece godine a ako se vecina gore navedenih faktora poklapa ja uvek biram isto mesto(iako ce prinos meda biti manji ove godine) jer tesko je naci mesto da zadovoljava bas sve kriterijume. Trebalo bi da automobilom  obidjete ceo krug(2500m) oko mesta gde cete postaviti kosnice i tako steknete uvid u kolicinu,uzrast i kondiciju suncokreta i eventualno izbegnete svadje sa kolegama pcelarima koji su doterali kosnice pre vas. Takodje bili bilo pozeljno da njive pod suncokretom su u vlasnistvu paora koji je posejao suncokret jer njive koje su pod “arendom” (zakupom) su obicno slabije obradjene,djubrene,itd tako da je zemlja istrosenija,posnija i siromasnija a to vodi ka manjem medenju suncokreta.Pri postavljanju kosnica morate strogo voditi racuna da pcele pri izletanju iz kosnica ne prelecu put kojim idu mestani i da ne  prelecu polje secerne repe jer ona se u ovo vreme tretira raznim preparatima te cete ostati bez izletnica.Ako postavite kosnice neposredno uz polje psenice koja nije skinuta imacete verovatno problema sa vlasnikom te psenice te preporucujem da prvo sacekate zetvu te parcele. Ako postavite leta neposredno uz kukuruz,morate imati u vidu da on u u ovom periodu ubzano raste i da mozete doci u situaciju da pcele ubzo nece izletati pravo iz kosnice preko kukuruza vec ce morati po izletanju iz kosnice da lete levo ili desno i da prolete pored leta svih ostalih vasih kosnica sto moze dovesti do “naletanja pcela” jer onako preoterecene nektarom i polenom(i celodnevnim radom) kad dune malo jaci vetar(Banat i Backa) on ce ih naterati da se zalete u prvih nekoliko kosnica na koje naidju(jos ako ima i neonikotinoida , ovo ce se i pre dogoditi).Tako da ce vam krilne kosnice ojacati a sredisnim ce faliti izletnica. Pre nekoliko godina sam imao slicnu situaciju i svojim ocima gledao kako mi se na pocetku oluje puni rojic tudjim pcelama(svaka kosnica uvek prima tudje izletnice ako sa sobom nose med ili polen). Takodje morate voditi racuna da ako je neko doterao kosnice pre vas i ako stanete neposredno ispred njega a suncokret je pred vama a leta isto okrenuta kao i kolegi pcelaru,onda nastaje”zaletanje pcela” jer njegova “tovarom opterecena” izletnica pri povratku iz pase moze da se zaleti u vasu kosnicu.  Njemu izletnica nestaje a vama raste broj izletnica.Nemojte drugima raditi sto ne zelite vama da rade,a i eto horizontalnog prenosa bolesti i parazita(inace suncokretova pasa je uvek prenaseljena kosnicama i eto nama Varoe).Zaboravio sam da istaknem da bi bilo pozeljno da od mestana se informisete gde ide takozvana “linija kise” jer postoje celi atari ili delovi atara gde kisa stalno zaobilazi tj delovi atara i celi atari gde kisa uvek padne.U okolini N.Beceja naprimer Poljanice obicno obidje kisa a sela prema Adi uvek dobiju kisu(ako je bude).Sto se tice vode najbolje da imate u blizini neki vodotok ili baru,jezerce. Meni se desilo pre tri godine da mi ukradu limeno korito(u njemu su me kupali roditelji kao bebu) te stoga preporucijem da vodu sakrijete nedge u siprazje…Da li skinuti cela leta ili staviti ih na letnji rezim je dilema i svako ima svoju teoriju.2012 god.  temperature u hladu su bile 42c,mnogima se srozalo sace,meni su bila otvorena pomocna leta a glavno je bilo na “letnjem rezimu” i nije mi se sace srozalo. Ne zaboravite i to da su letnje noci u ataru veoma hladne(odspavajte preko noci pored  kosnica  u satoru ili automobili,pa cete videti) tako da drzim letnja leta..Ako cete cediti med na terenu morate  unapred da isplanirate mesto gde ce biti postavljen sator(ili sta vec) a to mora biti udaljeno bar 40 m od kosnica tako da pri postavljanju kosnica to uzmete u obzir(zbog grabezi).Ako dovezete kosnice a polja suncokreta su jos zelena(nije se otvorio) mozete naci na ponekom otvorenom cvetu i desetak i vise pcela a to je samo zato jer nema pase i resursi su ograniceni.Ovih dana na Facebook mnogi su raspavljali o ovome.Kad vidite da vise pcela zanoci na cvetu suncokreta i ostane do sledece zore to nije dobar znak(trovanje,iscrpljenost i smola koju luci biljka). Ponekad neku revnosnu izletnicu noc i iznenadi na cvetu,ona na njemu prenoci i ujutru se vrati.Prosle godine sam gledao kako u sam sumrak izlecu masovno iz kosnica(nemam objasnjenje).Kad se otvore prvi cvetovi tad suncokret najvise i medi jer je precnik cvetica na glavici i najveci i kako prolazi vreme,precnik je sve manji(manje cvetica) i manje i medi.Ako neposredno pred cvetanje padne kisa ili na pocetku padne kisa a vreme suncano(do 32c) bude dobrog medenja. Prosle godine,kolega pcelar je na vagi konstatovao da je najbolji unos bio dana kada je dnevna temperatura bila 32c a u

D.Radanovic Suncokretova pasa(selidba,jutarnji nalet,lokacija,cena meda,kradje..)Prvi deo

D.Radanovic Suncokretova pasa(selidba,jutarnji nalet,lokacija,cena meda,kradje..)Prvi deo

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Suncokretova paša 1 deo-Prakticni saveti! Pritiskom ovde pogledajte drugi deo ovog teksta  Prošao je najduži dan u godini (21. jun), noć je sve  duža i dan je sve  kraci, a pčelar zna i oseća da se bliži   kraj leta i  pčelarskim avanturama i  polako dolazi kraj, završetak je  vremena „cveća i meda“ .  Kao i svake godine ON SE  pita: Hoće li ove godine proći suncokret? Pise D.Radanović Da li da ostanem ili odem? Kao u toj čuvenoj pesmi od Clash-a (Should i stay or should i go) seleci pcelar ima gomilu dilema i pitanja i kad vidite coveka krajem juna da ide ulicom  i prica sam sa sobom (pre se govorilo- ili je lud ili zida kucu,mada sad mnogi nose slusalice od mobilnog pa ne znas koje je lud a ko prica telefonom) onda je to  verovatno pcelar koji razmislja o selidbi na suncokret. Lipa i suncokret jednim delom znaju da se poklope(rani suncokret pogotovo) i vecito pcelar grize nokte i nocima razmislja sta mu je ciniti. A lipa ko lipa zna da zamedi i kad svi odsele na suncokret,zna i da se oporavi posle kisa i oluja i da zamedi kad dignes ruke od nje (Fruska gora 2012god),zna da medi na jednoj lokaciji a samo 5 km odatle je grabez i ramovi zvece prazni a tamo negde u rodnoj Backi i zlatnom Banatu pocinju da se zute mora i okeani nepreglednih polja uvek medno izdasnog i pasno najsigurnijeg suncokreta.Izvrcati lipu na terenu pa otici na suncokret je lakse reci nego uciniti…Lipov med mora da sazri a ako se pomesa sa suncokretom ,otkupljivaci obaraju cenu i  otkupljuju po nizoj ceni,seliti sa punim medistima po vrelim julskim nocima (sroza se sace a pcele poguse) je veliki rizik te je najpametnije vrcati lipu pa tek onda seliti jer ako dodje do srozavanja saca i gusenje,budite sigurni da ce vam se to dogoditi sa najboljim drustvima (mnogo meda i pcele) . Ako se odlucite na taj riskatni potez onda je najbolje da medista rasteretite (raspodeliti ramove sa medom u medista kosnica gde ima manje meda,u rojice ili jednostavno ponesite visak nastavaka sa izgradjenim sacem te od svake kosnice oduzmite 2-3 rama sa medom i umesto njih stavite prazne izgradjene a sve medne ramove u rezervne nastavke). Kad se tako rasterete medista naravno uz prisustvo  zbegova (i otvorene mrezaste podnjace ) protok vazduha je veci i pcele ce masovnim  prelaskom u zbeg nekako odrzavati mikroklimu na granici kolapsa ali ipak ce sve proci ok.Ko nema mrezastu podnjacu a odluci se na rizican poduhvat seljenja sa punim medistima trebao bi bar da skine krovove (protok vazduha).Naravno kao i kod seljenja sa praznim medistima na suncokret ako selite kamionom sa ceradom a tropska je noc,preporucuje se da bar sa jedne strane kamiona zadignete ciradu da bi izbegli toplotni kolaps najboljih drustava.  Inace selidba na suncokret je organizaciono najteza selidba jer tad je noc najkraca,najvrelija a putevi puni turista,kamiona sa psenicom jer je vreme zetve (obicno je tad i Egzit u NS pa su jos vece guzve…ljudi se ujutru vracaju sa koncerta a ti jedes burek onako prljav i strokav kod onog Makedonca buregdzije-najbolji burek na svetu) a svi zelimo da otvorimo kosnice pre zore jer sa zorom dolaze novi problemi … Naime na suncokretu ako otvorite kosnice a dan je vec uveliko odmakao(pogotovo ako nema blizu nekih dominantnih orjentira koji omogucavaju pcelama orjentaciju-a obicno je na suncokretu tako (drvo,suma kuca,itd) postoji mogucnost naleta pcela tog istog jutra i to takvog naleta da cete cupati kosu (osim ako niste celavi kao ja).O naletu na suncokretu cu pisati detaljnije sledece sedmice u drugom delu ovog teksta a bice ih inace 4/5 tekstova posvecenih suncokretovoj pasi. Kad se desi da na suncokretu morate da otvarate kosnice da pustite pcelu a vec je poceo dan, mozete primeniti stari pcelarski trik sa dimilicom.Leto svake kosnice otvorite taman toliko da stane vrh dimilice i izduvajte u kosnicu desetak dimova i tako sve kosnice do kraja.Kad dodjete do kraja onda se vratite na prvu pa otvorite leto jos malkice pa opet ubacite 7-8 dimica pa tako do kraja.I treci put otvorite jos malo leta pa opet nekoliko dimica.Upotrebom ovog malog pcelarskog trika izbegavate situaciju da kad otvorite po danu kosnicu, pcele zanesene mirisom stotina nektara suncokreta  nagrnu masovno napolje i bukvalno  za dva  minuta sva izletnica izadje  i odleti na pasu a prethodno nije dobila izvestaj od izvidjacica,nema orjentir,niti zna gde ide ni gde treba da se vrati te ce nastati taķav haos da cete proklinjati dan kad ste poceli i da pcelarite Odlazak ili boravak (troškovi, trovanje, cijena meda, krađa, slabljenje društva, zimovanje, odabir mesta) Kupac je u poslednje dve godine podcenio med od suncokreta i jeftiniji je za 1 euro.U međuvremenu se cena benzina povećala, kretanje u dva pravca, dve ture, obilazak košnica, sve to košta … naravno, u zavisnosti od toga gde se nalazite. Ali suncokret retko omane,uvek ima i za cedjenje plus vracate kuci puna plodista meda a kristalisani med zimi ima dobru prodju kod stalnih kupaca i  ma sta pricali drugi pcelari ja tvrdim da je odlican za zimu i da na njemu drustva dobro zimuju.Mnogi se zale da im drustva oslabe sto je normalno uz takav celodnevni rad pcele na pasi.Da bi se to anuliralo potrebno je dva puta obici kosnice  i prosiriti plodiste sa bar dva rama izvucenog tamnijeg saca (u julu na suncokretu matica ce pre da zaleze tamnije-malo starije sace) da bi se odblokiralo plodiste od meda i polena.Znaci svakih sedam dana deblokada plodista i  drustva ce se posle pase brzo oporaviti.Inace vec posle drugog obilaska  (14dan kako su doseljene kosnice, pcelar moze da vidi prinos meda i posle toga za sedam dana da vrca-brzo sazri med).  Trovanja se desavaju na svim pasama a pcelar jedino moze da moli Boga  i da zna gde vozi drustva,da izgradi prijateljsko/ljudski odnos sa domacinom koji ga prima na pasu.Manje parcele suncokreta su bolje jer vrhunac medenja

OKSALNA KISELINA

D.Radanovic „Selidba kosnica“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Selidba košnica-Mislim da ova tema nije dovoljno obradjena u pčelarskoj literaturi pa evo…za početnike… U literaturi zaista ima malo tekstova o samoj selidbi kosnica,vecinom su to uopsteni tekstovi jer seljenje kosnica  je zanat koji se “krade ocima” a uci samo praksom. Pise D.Radanovic Da bi iole olaksali pocetnicima,napisao sam ovaj tekst sa prakticnim malim savetima koji olaksavaju ovaj “nimalo drag” i veoma tezak aspekt pcelarenja.Stara pcelarska izreka kaze da med na tockovima radja a ja dodajem i da se cir na zelucu na tockovima radja jer selidba kosnica je jedan od zahtevnijih radnji u pcelarstvu.Uvek nesto krene naopako,nesto se namesti,pcelar grize svoje nokte i naravno uz  dobru volju i veliki trud sve se to prevazidje i zimi uz vino ili pivo prepricava kolegama pcelarima uz iskreni  smeh i odobravanje. Pa da krenemo!!!!!!Ako imate neku rupicu na kosnici gde bi mogle da izadju pcele,onda sirokim selotejpom oblepite  ta kriticna mesta. Spaneri,kopce….nije bitno jer svako ima svoj sistem vezivanja,bitno je reci da se prvo vezuju i utezu kosnice.Pri vezivanju spanera koji se utezu preko zbega dizu se krovovi kosnica a ako je toplo,krovovi se mogu ostaviti pored kosnica jer ce pcela sa prvim mrakom pre uci u kosnice kada nema krovova na zbegovima(vise puta probao).Sa prvim sumrakom fajtalicom(prskalicom za vodu) se pcele na letu poprskaju vodom te ce poceti da ulaze u kosnicu.Ponekad se treba vratiti i vise puta poprskati.Ja obicno popskam sva leta pa se vratim i jos jednom poprskam. Kada su formirane brade na letima i pojavi se problem i jedno drustvo uporno nece da udju u kosnicu i nemate drugo resenje,mozete da primenite “ekstremnu” radnju,otpustite spaner,poprskajte pcele u kosnici preko zbega,skinite zbeg a onda  brade ne poprskajte vec”okupajte” te  onda rukom(morate imati rukavice) pokupite pcele  i ubacite u kosnicu(pcele su skroz mokre i ne mogu da lete te otpadaju u gomilicama-kao kad nekad skidate prirodni roj sa grane a dobro ste ga poprskali vodom i cetkom svlacite pcele).Na srecu ovo se retko desava i obicno udju posle jednog,dva prskanja. Prskanje vodom je mnogo efikasnije od dimljenja a i kod dimljenja obicno mnogo pcela ostane ispod podnjace pa posle kad nosite kosnice one ubadaju!Kad pcele udju u kosnice onda se zatvaraju leta.Ako stavljate sundjere onda morate paziti da vrh neke travke koja raste ispred leta ne ubacite zajedno sa sundjerom jer kad budete prenosili kosnice,cim podignete kosnicu,travka koja ima dubok koren u zemlji ce pruziti otpor i ona se se nece iscupati iz zemlje vec ce povuci i sundjer sa sobom i eto belaja i haosa.Na pocetku mojih selidbi ovo mi se stalno desavalo dok mi iskusniji pcelar nije rekao u cemu je problem.Ako nastavci kosnica imaju sa strane  rucke onda je to mnogo lakse a ako nemaju moja preporuka je nosac kosnica  sa kojim je milina raditi. Pod kombija ili kamiona blago isprskajte vodom iz fajtalice(pumpice) pa ce podnjace da klize niz pod i mnogo je laksa manipulacija sa kosnicama.Na pod uvek idu prvo trojke(3 nastavka),onda dvojka ili eventualno jedinice.Na dvojku uvek ide dvojka ili jedan kec ili dva keca.Ako umate mrezaste (antivarozne podnjace) bez problema selite sa krovovima a ako imate obicne podnjace bolje je seliti bez krovova(kad su vrele noci).Selidba bez zbegova nije preporucljiva(mozete da dodate onda jos jedan nastavak sa  sacem da pcela ima gde da ode).O selidbi sa punim medistima sam pisao u tekstu”suncokretova pasa” pa ga nadjite na ovom sajtu. U svakom trenutku pored vas mora biti pumpica za vodu,pcelarski noz,sitni parcici sundjera i siroki selotejp,pa ako krene negde da izlazi pcela onda to nije problem. Ako pcela izlazi na manju rupicu,imate dva resenja.Poprskajte pcele vodom, stavite saku(sa rukavicama naravno) na otvor gde izlazi pcela i dok vi polako sklanjate ruku,kolega ce sinhronizovano sa vasim sklanjanjem ruke,ubaciti sa pcelarskim nozem parce sundjera i stvar je resena.Ako lepite selotejpom nemojte prskati vodom jer se selotejp nece zalepiti pa zato sam ja uvek za opciju sundjera.Ako se kosnica raspadne,isto prskajte pcele,pa polako vracajte stvari na svoje mesto,polako i bez nervoze,sve to ide u pcelarski staz.Selidba kosnica je ponekad “adrenalinski sport” i nepaznjom moze biti zivot pcelara ugrozen te moram da dam  jedan savet o kojem mnogi pcelari a pogotovo pocetnici ne razmisljaju.Ako se desi incident i kosnica se otvori i u sekundi na vama bude hiljade pcela(to se retko desava) nemojte bezati sto metara od kamiona i kolega pcelara vec pridjite kolegi pcelaru koji ce sa vas da strese i skloni pcelu. Ovo moze da bude kobna greska jer sto metara od kolega negde u mraku i sumi ste sami i ako vam pozli ili izgubite svest(onesvestite se) dok vas kolege pronadju vi ste vec mrtvi.Znaci trci ka kolegama da te oslobode pcela a ne negde u mrak …Prosle godine na selidbi jednom pocetniku je mama spremila strudle i kolace i on je tanjir sa kolacima onako nepoklopljen stavio pored kamiona a selidba je u toku.A ako neka pcela sleti na kolac pa ja taj kolac sa pcelom stavim u usta!?!!!!! Selida nije bauk ali moraju neke stvari da se ispostuju i najbolje je da jedan pcelar “komanduje” celim tokom selidbe,jer kad je mnogo babica,kilava su deca.Pocetniku morate obavezno naglasiti da bez obzira sta se desava nikada ne sme da ispusti kosnicu jer tek onda nastaje haos. Pri seledbi na auto sleperici,problem moze da bude ako zbegovi nisu svi iste visine jer onda ce “visa kosnica” da onemoguci da dugackim”poprecnim”spanerom ih sve jos jedanput dodatno ucvrstite na prikolici.Pozeljno je da ako stavljate veliki kamionski spaner uzduz preko svih zbegova (na auto sleperici) stavite na krajevima spanerske trake ispod nje po parce sundjera jer usled zatezanja spanera moze da pukne drveni okvir zbega. Meni se desavalo da mi se pune kosnice kotrljaju preko ledja,da zalutamo pa zavrsimo u Turiji medju nafnim poljima,prosle godine otkazale kocnice na kamionu pa je vozac kocio rucnom kocnicom,jednom mi je zafalilo spanera(moja glupost) pa smo rojice lepili sirokim selotejpom.Ispadali su i krovovi iz kamiona,kosnice spadale sa auto sleperice,kombi nije mogao da pridje kosnicama zbog blata

D.Radanovic Aprilski radovi na pcelinjaku (prvi deo)

D.Radanovic Aprilski radovi na pcelinjaku (prvi deo)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) Aprilski radovi na pčelinjaku (prvi deo) U ovom tekstu bavicemo se vise principima a  manje prakticnim metodama uspesnog vodjenja pcelinjeg drustva ka pocetku „ubrzanog prolecnog razvoja“ koji je jeda od kljucnih momenata u aprilu. Pocetak aprila osim prvoaprilskih sala i zezanja moze da donese i kasne mrazeve (8 april 2012god) koji mogu znatno da ostete vegetaciju i smanje ili skroz uniste nadolazecu vocarsko-pcelarsku sezonu.Te 2012-te kasni mraz je unistio bagrem te ga nije ni bilo…Ovih dana na pojedinim lokacijama je bilo poznih mrazeva te u zavisnosti od mnogih faktora( vegetativne faze u kojem je bagrem bio,jacine mraza i njegovih svojstava,da li je bio pri tlu,na metar od tla,itd) to ce uticati  na majsko medobranje. Jesenjske atmosferske prilike,martovske ide,aprilske sale koje priroda na nas racun sprema,vremenske prilike u maju za vreme kratke bagremove pase su cinioci  koji odredjuju mednost bagrema  i na koje covek direktno ne moze da utice (indirektno moze jer on je uzrok promeni  klime) i tu smo prepusteni cudima prirode koja se inace trudi da sve odrzi u ravnotezi (bar ja verujem u to) tako da sve dodje na svoje… Pise D.Radanovic Sta je nama ciniti? Jesenjske atmosferske prilike pratiti i uskladiti nasu pcelarsku praksu sa istim tim prilikama,martovske ide shvatiti ozbiljno i odrzavati kompaktnost legla u martu (egzibicije i proizvoljnosti u martovskoj pcelarskoj praksi stizu za naplatu u maju) a na prvoaprilske  sale koje majka priroda priredjuje treba uvek racunati,te onda kad miomirisni i racvetali maj pokaze  svoju pravu cud,pcelar nece imati problema…U prethodnom tekstu(radovi u martu) sam naglasio (po mom skromnom misljenu…) da osim otvaranja zatvorenog meda i eventualnog okretanja ramova sa leglom za 180 stepeni (ako je leglo na 70% povrsine rama) ne bi trebalo nista drugo ciniti vezano za leglo i da svaka druga radnja  u martu koja narusava kompaktnost legla i kubeta je preuranjena. Mnogi su vec stavili satne osnove,prosirivali jaka drustva sto je legitimno jer ona su jaka,dok kod srednjih i slabih drustava i nije bas tako!!! Ja sam prvo u pcelarstvu naucio da „kod jakog drustva mozete raditi sta god hocete jer ce ono sve nase greske ispraviti,kod srednjih drustava cemo ih usporiti a kod slabih nase greske  vode do kastrofe.“Vodjen tim pravilom ja se i ponasam tako u pcelarstvu. Satne osnove ja licno retko stavljam pre demariranja,osim ako ne zamedi glog ili ako ima uljane repice u blizini (mnogi pcelari ih stavljaju tek  za vreme cvetanja jabuke sto smatram takodje ispravnim,uljanoj repici ili glogu ako ga imaju a mnogi to ostavljaju za kasnije tihe pase kad su satne osnove najkvalitetnije). Naravno ako se proceni  sredinom ili krajem aprila da drustvo neumitno ide ka rojevom nagonu,nije lose dodati koju satnu da se zaposli mlada pcela.Uljanu repicu treba iskoristiti za izradu satnih osnova a pojedinih godina (2013god) kada glog zamedi drustva rade satne kao da su na repici. Moje misljenje je da prvo treba proizvesti „vojsku  pcela koja je brojna“ a onda ce general (pcelar) izdati naredbu vojsci da sredjuje kasarnu (jer nova, sveze okrecena i  sredjena kasarna  bez vojske nista ne znaci i  kad dodje dan bitke ratuje i dobija rat samo ona vojska  koja je brojna,zdrava i odmorna  a ne sveze okrecene spavaone u kasarni) a nasa bitka je kratka bagremova pasa. Naravno ovo ne treba uzeti zdravo za gotovo jer iskusni general kad uoci da mu je voska dokona,da nista ne radi  i gubi radno raspolozenje  (a vojnik cim nema radnu obavezu, on misli   o glupostima i pravi probleme) on izda novu naredbu i uposli i zatrpa dokonu vojsku  novim mnogobrojnim obavezama(staviti koju satnu ako postoji opasnost od pokretanja rojevog nagona) .Kad pcela u aprilu ima sta da radi a prioritet je leglo(a leglo trazi nektar,polen i konstatan temperaturni rezim) onda joj to i omogucite i ne opterecujte je novim obavezama … Kad postane tesno,omogucite joj odmah (sa sto manje napora i truda za nju) da dalje siri leglo a za to joj trebaju nektar,polen i temperatura (a ne nova satna osnova)a to je lep izgraden plodisni ram od prosle godine.Kad postane tesno,ram sa viskom meda spustite  u prvi nastavak i tako necete narusavati kompatnost legla i preko potreban konstantan temperaturni rezim za odgoj zdravog,pravog i visprenog podmlatka pcela koji ce moci da odgovori na sve zadatke koji ga ocekuju u bagremu!Med iz prvog nastavka pcele ce uzimati shodno svojim potrebama(automatska prihrana).. .Kad se ukaze potreba spustite i drugi ram sa hranom u plodiste i opet prosirite plodiste sa lepim izgradjenim plodisnim ramom.Kad dodjete do 7-8 lr ramova legla mozete prevesati ramove ili zameniti mesto nastavcima a ne  da gledate kalendar i datum.Kada menjate mesto nastavcim(o tome vise za15-tak dana u novom tekstu) morate paziti na vremensku prognozu….Znaci generalno dok nemate  7-8 lr ramova legla (80 %popunjenih leglom) nemojte menjati mesto nastavcima.Ovaj sistem naravno nije crveno slovo ali vama pocetnicima je najlaksi jer ne mozete pogresiti.. Kako da prosirim leglo? Iskusni pcelari to znaju na prvi pogled a neiskusnim pcelarima preporucujem da uvece (kad temperatura dozvoli  da pcele nisu u kubetu) otvore kosnicu i pogledaju  koliko ulica zaposedaju pcele. Blokada? Blokada sa medom ne postoji ako cete med spustati u prvi nastavak prilikom svakog prosirenja legla a polen ja nikad ne diram jer pcela zna koliko joj polena treba i ram sa polenom je neka vrsta „repera“(odredista) i milion puta kad joj uzmete polen ona ce tu ponovo naneti polen tako da joj samo bespotrebno tovarite jos jedan posao i obavezu koja joj skrece paznju i oduzima vreme i radne resurse za odgoj legla (ovo ne vazi npr. za suncokretovu pasu)..Med koji stavite dole ona ce prenositi gore jer instiktivno ne trpi med ispod a polen ce retko prenositi vec ce lagerovati novi umesto da je orjentisana na podmladak. Gde prosiriti leglo? Svako ima svoj sistem i razmisljanje tako da je ovo nezahvalna tema.. a da pisem tekst sa tematikom koja je vec milion puta obradjena nije moj cilj i namera!Prvo

z horvat

D.Radanovic „Kako razrojiti kosnicu na pasi a nemate kod sebe praznu kosnicu“

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ „Kako razrojiti košnicu na paši a nemate kod sebe praznu košnicu“ Tokom pčelarenja čovek se nadje u svakakvim situacijama! Pise D.RadanovicNa terenu ,teorija i pcelarska praksa cesto nisu u saglasju i samo invetivnost i kreativno razmisljanje mogu neke problematicne situacije da rese.Cuvene 2014god. drustva su mi bila na planini Cer (bagremova pasa) a dvadesetak rojica je ostalo na  stacionaru da se razvijaju na glogu,zestici i posle na bagremcu.Udarile su poplave,dobar deo rojica se utopio a sva oprema mi je bila poplavljena.A na bagremu usled kisovitog vremena pcele masovno krenuse u rojevni nagon.Avaj!Nijednog nastavka,krova i podnjace viska na bagremu jer sve je bilo potopljeno na stacionaru(moja greska).Nasi stari su govorili“Um caruje a snaga klade valja“  i „Budale se uce na svojim greskama“ i jeste tako! Znaci lr kosnice sa tri nastavka,rojevi maticnjaci  i nedostatak rezervnih delova!!!!! Na selidbu sam poneo plasticne dzakove jer sam ih  stavio ispred kosnica (nekad ponesem i stare staze-tepihe da ne moram da kosim travu ispred njih ) a i oni uvek zatrebaju na terenu-djubre,gomila sitnica i opreme staju u njih. U treci nastavak (mediste) sam prebacio maticu sa dosta hrane,ram otvorenog i  dva rama zatvorenog legla sa pripadajucim pcelama,stresao mnogo pcele iz iste kosnice i sklonio u stranu i naravno ostavio sam deset ramova jer matica krece da zaleze vec u toku noci. Znaci dole su mi ostala dva nastavka na podnjaci i tu sam ostavio  dva najlepsa maticnjaka a ostale porusio. Na drugi nastavak sam vratio zbeg,preko zbega sam celom povrsinom zbega stavio rascepljene dzakove a na dzak onaj treci nastavak(sa maticom) s tim sto je pomocno leto tog nastavka sad bilo okrenuto za 180% od glavnog leta(znaci taj treci nastavak se okrene i pcele ulaze odpozadi).Preko tog nastavka sam stavio opet dzak (probusiti rupice  zbog ventilacije) pa poklopio krovom.Na plasticnom dzaku (foliji) koji se nalazi na prva dva nastavka (to je sad podnjaca trecem nastavku koji je postavljen obrnuto) ne treba probusiti rupe za ventilaciju jer onda ce feromon stare matice biti prisutan u donja dva nastavka. Dobar deo izletnica se vrati u donji deo kosnice a mlada pcela ostane gore da neguje otvoreno leglo i veoma  brzo se reorganizuju i uspostave normalan zivot pcelinjeg drustva.Pcele iz treceg nastavka veoma brzo krenu da opste sa okolinom preko pomocnog leta koje je 180% okrenuto od glavnog leta dole na podnjaci.Ovaj sistem ima brojne varijacije,adaptacije i nuzno je zlo,ali nekad okolnosti nas primore na ovakve poteze.Ako ne postoji pomocno leto,onda se uz pomoc dve grancice improvizuje leto.. .Ako imate krov viska onda najlon i nije potreban vec treci nastavak stavljate direktno na krov i naravno taj nastavak opet rotirate za 180%(da pcele ulaze otpozadi).Kad dodate kompletnu konfiguraciju kosnice vi taj treci nastavak nosite kao samostalnu jedinicu na sledecu pasu,itd.Nisam pokusao da pricam o razrojavanju i medobranju u ovoj situaciji  vec samo o momentu kad nuzda zakon menja!Umesto krova na terenu mozete staviti i poklopac od „smederevca“,najlon pa neke daske,lesonit a umesto dzaka i neku sper plocu,tablu ili vise kesa“tregerusa“ koje rascepite ali postavite tako da nema „lufta“(da pcele iz donjeg dela i obratno ne mogu da komuniciraju i zbog feromona).Zbeg preko kojeg je najlon ce obaviti svoju „nuzno nametnutu funkciju podnjace“.Foto D.Radanovic DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016