David Dinic

Avgustovski radovi na pcelinjaku

D.Dinic Avgustovske sitnice

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Avgustovske sitnice-Avgustovski radovi na pcelinjaku Avgustovski radovi na pcelinjaku Postoje pcelari koji tvrde da pcele ne treba narocito pripremati za zimu ili -zazimljivati- kako mi kazemo. Ko ih u prirodi zazimljuje?- pitaju oni. Pise David Dinic Mozda bi i bili u pravu da izmedju prirodnog stanista pcela i nasih kosnica ne postoje neke bitne razlike. Zbog toga se u kosnicama moraju obaviti neke radnje da bi se pcelama omogucilo lakse ili bolje zimovanje. Stari pcelari nisu dirali kosnice posle Sv. Ilije ili 02.08. Takodje, nasa Pcelarska Nova godina je 01. 08. Ovaj datum je odabran jer su do tada zavrsene sve velike pase i pcelari mogu da pocnu da pripremaju zajednice za narednu godinu i bagremovu pasu.  Sta da Vam kazem, naviknite se, uvek u pcelarstvu razmisljamo sest meseci unapred . . .Takodje, to je odprilike trenutak kada u zivotu pcelinje zajednice pocinju obimne pripreme za nastupajucu zimu. One se ogledaju u formiranju -medne kape-, smanjivanju legla, odhranjivanju zimskih, dugovecnih pcela, propolisanju i zatvaranju svih otvora na stanistu i sl. Avgust mesec Vam je u pcelarstvu kao 19:00 h lepog letnjeg dana. Ako radite neki posao imate vremena da ga zavrsite jer ima dosta do mraka, ali nije vreme da zapocinjete novi jer ce uskoro noc. Tako je i sa pcelama. Sta ste uradili tokom cele godine to je to, ostaje vremena za neke sitne korekcije i kraj. Ne dirajte ih vise! U avgustu ima najvise posla na pcelinjaku i ko tada zavrsi i pripremi se, na prolece samo uziva u radu sa pcelama. Takodje, prolece je varljivo, vremenske prilike se cesto menjaju, hladno je za neko detaljno pregledanje kosnica, ima vremena samo da se proveri da li je zajednica ziva i da li ima maticu.  Zasto onda ne bi neke poslove zavrsili u avgustu kada je vreme toplo i stabilno? Mozda ima i tihe pase, dani su jos dugi, pcele izlecu masovno. . .Problem zazimljavanja pcela moze se resiti u dva koraka: Skinete krov, stavite pun nastavak meda i zatvorite kosnicu!  Za ovako zazimljene pcele dajem garanciju prezimljavanja, ali u praksi retko ko tako radi.Prema potrosnji meda i kolicini neophodnoj za prolecni razvoj, doslo se do cifre od minimum 16 kg meda potrebnog za uspesno prezimljavanje pcela, stim sto u obzir dolazi i prolecno dodavanje pogace. Ako ne racunate sa pogacom, ova cifra se sigurno povecava za 3-4 kg meda. Med u kosnici ne predstavlja samo hranu. On je i izolator i temperaturni regulator. Med se sporo greje, ali se i sporo hladi. On upija toplotu koju pcele proizvode i odpusta je prilikom naglog zahladjenja grejuci pcele dok se klube ne prilagodi novonastaloj situaciji.  Med je higroskopan, upija vodu iz vazduha omogucavajuci pcelama da zimi dodju do preko potrebnih kolicina ove tecnosti. Med je kosnica, ne drvo.Citajuci literaturu i iz sopstvenog iskustva smatram da neke stvari treba preporuciti. Prvo: Sto ranije zavrsimo sa -tumbanjem- kosnica i ostavimo pcele na miru da se zazimljavaju – bolje je po njih. Mozemo da krenemo od Langstrota i njegovog dokaza da pcele odgajaju vise zimskih pcela ako je zapremina kosnice veca. Znaci, treba ostaviti pcele da se zazimljuju na dva LR nastavka. Plodiste podizemo gore jer je gore uvek toplije.Licno, ostavljam pcele da zimuju na 8 + 8 ramova. Znaci, 8 ramova u plodistu i 8 ramova u nastavku ispod.  Nekako, nema velike razlike kada se u kosnici nalazi 10 ili 9 ramova. Tek sa 8 postize se vidljiv efekat. Kada se pogleda, ovakva konfiguracija podseca na prirodno staniste u drvetu, kao da se roj uselio i izvukao dugacke satove. Zatim, svi znamo da je vazduh dobar izolator. Na ovaj nacin dobijamo jedan -vazdusni dzep- izmedju zida kosnice i prvog rama. Znaci imamo: napolju zima, pa 2 cm drveta, pa 2 cm vazduha, pa med, pa klube.  Ako ostavimo svih deset ramova i na krajnjim ramovima ima meda, pcele ce tesko u toku zime prici do njega, prakticno im je nedostupan. Kada stavimo krajnje ramove pune meda tako da ih ima 8 u plodistu, pcele ne vole med sa spoljne strane rama koji je udaljen od zida, to im je nebranjena teritorija i uvek ga prenesu negde unutra, a to nam je i glavni cilj – da prenesu med sto blize klubetu. Ovaj slobodan prostor omogucava i bolju cirkulaciju unutar kosnice, nije sve -nabijeno- i -zguzvano-, ima vise -vazduha-. Cirkulacija, ne ventilacija, se u kosnici moze postici jedino ako nam je krov -najdeblji- ili termicki najnepropustljiviji deo kosnice. Kada je toploti onemoguceno da preko krova izlazi iz kosnice, ona se -razliva- u nase vazdusne dzepove. Kako su zidovi kosnice hladniji od krova, vazduh se hladi i ide na dole. Zato sto su udaljeni od zida, krajnji ramovi se gotovo nikad ne ubudjaju, ima vazduha koji struji izmedju zida i rama i onemogucava budjanje.  Vadjenjem 4 rama iz kosnice dobijamo i nekoliko ramova koje cemo cuvati preko zime i na prolece iskoristiti za -malo prolecno prosirenje- legla. Na prolece imamo cetiri mesta za dodavanje satnih osnova ili prosirivanje legla -kao jabuka rumenim- ramovima ( ako ovako ne napisem dobijam kritike ). Ne moramo tada, kada su zajednice jos rovite i iscrpljene od zime da preturamo po kosnici i trazimo koji cemo ram da izvadimo da bi dodali SO, zavrsili smo taj posao u avgustu.  Na kraju, ali ne i najmanje vazno, kada zimuju na 8 ramova, pcele najcesce zauzmu 5 ulica te dobijamo jedno vertikalno izduzeno klube, sto je idealno za cuvanje toplote, a takodje se klube ne moze razdvojiti u potrazi za hranom, jer mu je suzen -manevarski- prostor.   Prilikom pravljenja ove konfiguracije desava se da moramo neke ramove iz plodista da -spustimo- dole, u nastavak ispod plodista. Rukovodim se ovim principima: U plodistu ostavljam ramove sa najdubljim mednim kapama, krajnje ramove stavljam da budu puni zatvorenog meda, dole spustam preostali med i po potrebi mlado leglo. Ovo zato sto mladom leglu treba puno vremena da -izadje- i smeta pcelama da lageruju med.

Njegovo velicanstvo Langstrot (LR)

Njegovo velicanstvo Langstrot (LR)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Njegovo veličanstvo Langstrot (LR) Noc topla,tiha, pcelarska…  nocni vetar retko donese miris bagrema, tek se otvara …Pise David DinicSedim ispred kuce. Juce sam ih -oterao- na pasu, a danas mi vec nedostaju, prazan mi pcelinjak, navikao sam da ih obidjem pre spavanja . . . Ne spava mi se, ali ne zbog toga . . . Muci me Langstrot.Imao sam srece da pre nekoliko dana pregledam desetak LR kosnica NEOTVARANIH od prosle godine. Zamislite tu srecu, taj splet okolnosti! Da ne opisujem kako je do toga doslo, eto mene na putu, vozi me nepoznat covek.Moj domacin je otac vlasnika kosnica koji je u inostranstvu i iz nekih razloga nije dolazio kuci nekoliko meseci, niti moze da dodje jos mesec-dva. Zamolio me je da uradim -bilo sta- pre nastupajuce bagremove pase, zeli samo da mu pcele -ostanu- u kosnicama dok ne dodje. Otac je imao -naredjenje- da povremeno hrani pcele sirupom da ne -umru od gladi-. Iz razgovora shvatam da nisu pcelarska porodica, da se od nedavno bave pcelarstvom i da ih je u sve -uvukao- sin kome zele da pomognu. Na licu mesta zaticem novu centrifugu, lepo slozene sanduke sa ramovima koje je vec naceo moljac. Uzimam njihovu opremu jer svoju nikada ne nosim na druge pcelinjake niti dozvoljavam nekom da donosi svoju na moj. -Pcelinje bolesti su podmukle-, uvek mi u glavi bruji recenica moje strine. Elem, zapricah se nepotrebno . . .Kao i na svakom nepregledanom i neprepakivanom pcelinjaku izaslom iz zime, 30 % su slabe, 30 % su srednje i 30 % su jake. Necemo o ovim prvima, interesantne su ove jake, u ovom slucaju 4 kosnice.Langstrot je izmerio, takozvani, -pcelinji prostor-. Zanimalo ga je zasto pcele negde prostor propolisu, a u nekom izvlace zaperke. Izmerio je i utvrdio dimenzije pcelinjeg stanista i na osnovu toga konstruisao svoju kosnicu. On je prosecnu duzinu prirodnog pcelinjeg saca podelio na 3 dela, omogucavajuci nam razne operacije, preglede i postupke unutar kosnice, a sve to zahvaljujuci cinjenici da pcele med -odlazu- iznad gnezda. Za plodiste je utvrdio dva nastavka, cija zapremina, prema savremenim istrazivanjima, prevazilazi potrebe pcelinjeg drustva za formiranje legla. . . i bio je u PRAVU! U ove cetiri kosnice zatekao sam situaciju -kao u bajci-. Nastavci su prepuni pcela, sigurno ih ima oko 40000 + one koje su otisle da traze tek procvetali bagrem. Legla ima od 8-10 ramova ali u oba nastavka !!! Znaci 4-5 ramova dole i 4-5 ramova gore, jedni iznad drugih. Nikada ranije nisam video da su pcele samostalno formirale takvo plodiste, da se matica sama spustila u donji nastavak, da nije blokirana, niti je drustvo mnogo odmaklo u svojoj osnovnoj zivotnoj nameri – rojenju. Ostali ramovi su puni meda, ima trutova, jedino sto leglo nije u sredini, vec se nalazi ili levo ili desno sto nema nikakve narocite veze.Sve ovo vam prenosim jer ga smatram dragocenim iskustvom iz koga sam mnogo naucio. Dakle, jake zajednice zazimljene na 2 LR tela uopste ne moramo pozurivati, rotirati, prosirivati, sve je to Langstrot vec uradio umesto nas. On je, ostavljajuci pcelama vise mesta nego sto je to potrebno za gnezdo, zapravo dao pcelama prostor za zivot i rad, odlazuci tako rojenje do prve velike pase. Mnogo gresimo izjednacavajuci pcelinje leglo sa pcelinjim stanistem !! Nije gnezdo sve sto treba pcelama!  One ciste, prenose, grade, spremaju, privremeno odlazu i ko zna sta jos, a za to im je neophodno da postoji i sace na kojem nema legla. To sto nema zapocetih maticnjaka i drugih znakova skorog rojevnog napustanja kosnice znaci da imaju i dovoljno posla i dovoljno mesta za zivot. Problem moze da nastane tek pojavom obilne pase. Langstrot je i o tome mislio! Dodavanjem treceg nastavka, u pasi, mi povecavamo zapreminu kosnice dodatno odlazuci rojenje ali ispunjavamo i glavni preduslov uspesnog pcelarenja, a to je da se pcelama oduzimaju samo -viskovi- meda. Kako u plodistu vec ima 10-tak ramova sa medom, moze se sa sigurnoscu tvrditi da je treci nastavak -visak-, on je -pcelarov-, jer ce u njemu biti meda samo ako bude obilne i jake pase. Dok slavuji zapocinju svoje celonocne pesme, divim se Langstrotovoj genijalnosti. Pitam se da li je pretpostavljao da ce se posle njega pojaviti pcelari koji ce jos vise -usitniti- pcelinje sace? ( Farar, Rodna Voja ) Da li su oni bolji pcelari od njega? Da li je njegova kosnica, koju je konstruisao na osnovu promisljanja i posmatranja, bolja od onih koju su konstruisali svoje ( ali, ne zaboravimo, na osnovu njegove ) , koristeci pri tome nauku i proracune? Ko je u pravu?Mozda i nije na meni da trazim odgovore na ova pitanja, imam i pametnijeg posla, ali, eto, razmisljam . . . voleo bih da sam nekako mogao da upoznam tog coveka . . . Loraina Lorenca Langstrota! David Dinić Autor teksta Pozarevac Srbija) Pcelar -entuzijasta,pcelari  sa 50-tak LR kosnica.Njegovi tekstovi su prava riznica lepih misli i ljubavi prema pcelama! Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016