Avgust u pcelinjsku

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više David Dinić Avgustovske sitnice-Avgustovski radovi na pcelinjaku Avgustovski radovi na pcelinjaku Postoje pcelari koji tvrde da pcele ne treba narocito pripremati za zimu ili -zazimljivati- kako mi kazemo. Ko ih u prirodi zazimljuje?- pitaju oni. Pise David Dinic Mozda bi i bili u pravu da izmedju prirodnog stanista pcela i nasih kosnica ne postoje neke bitne razlike. Zbog toga se u kosnicama moraju obaviti neke radnje da bi se pcelama omogucilo lakse ili bolje zimovanje. Stari pcelari nisu dirali kosnice posle Sv. Ilije ili 02.08. Takodje, nasa Pcelarska Nova godina je 01. 08. Ovaj datum je odabran jer su do tada zavrsene sve velike pase i pcelari mogu da pocnu da pripremaju zajednice za narednu godinu i bagremovu pasu.  Sta da Vam kazem, naviknite se, uvek u pcelarstvu razmisljamo sest meseci unapred . . .Takodje, to je odprilike trenutak kada u zivotu pcelinje zajednice pocinju obimne pripreme za nastupajucu zimu. One se ogledaju u formiranju -medne kape-, smanjivanju legla, odhranjivanju zimskih, dugovecnih pcela, propolisanju i zatvaranju svih otvora na stanistu i sl. Avgust mesec Vam je u pcelarstvu kao 19:00 h lepog letnjeg dana. Ako radite neki posao imate vremena da ga zavrsite jer ima dosta do mraka, ali nije vreme da zapocinjete novi jer ce uskoro noc. Tako je i sa pcelama. Sta ste uradili tokom cele godine to je to, ostaje vremena za neke sitne korekcije i kraj. Ne dirajte ih vise! U avgustu ima najvise posla na pcelinjaku i ko tada zavrsi i pripremi se, na prolece samo uziva u radu sa pcelama. Takodje, prolece je varljivo, vremenske prilike se cesto menjaju, hladno je za neko detaljno pregledanje kosnica, ima vremena samo da se proveri da li je zajednica ziva i da li ima maticu.  Zasto onda ne bi neke poslove zavrsili u avgustu kada je vreme toplo i stabilno? Mozda ima i tihe pase, dani su jos dugi, pcele izlecu masovno. . .Problem zazimljavanja pcela moze se resiti u dva koraka: Skinete krov, stavite pun nastavak meda i zatvorite kosnicu!  Za ovako zazimljene pcele dajem garanciju prezimljavanja, ali u praksi retko ko tako radi.Prema potrosnji meda i kolicini neophodnoj za prolecni razvoj, doslo se do cifre od minimum 16 kg meda potrebnog za uspesno prezimljavanje pcela, stim sto u obzir dolazi i prolecno dodavanje pogace. Ako ne racunate sa pogacom, ova cifra se sigurno povecava za 3-4 kg meda. Med u kosnici ne predstavlja samo hranu. On je i izolator i temperaturni regulator. Med se sporo greje, ali se i sporo hladi. On upija toplotu koju pcele proizvode i odpusta je prilikom naglog zahladjenja grejuci pcele dok se klube ne prilagodi novonastaloj situaciji.  Med je higroskopan, upija vodu iz vazduha omogucavajuci pcelama da zimi dodju do preko potrebnih kolicina ove tecnosti. Med je kosnica, ne drvo.Citajuci literaturu i iz sopstvenog iskustva smatram da neke stvari treba preporuciti. Prvo: Sto ranije zavrsimo sa -tumbanjem- kosnica i ostavimo pcele na miru da se zazimljavaju – bolje je po njih. Mozemo da krenemo od Langstrota i njegovog dokaza da pcele odgajaju vise zimskih pcela ako je zapremina kosnice veca. Znaci, treba ostaviti pcele da se zazimljuju na dva LR nastavka. Plodiste podizemo gore jer je gore uvek toplije.Licno, ostavljam pcele da zimuju na 8 + 8 ramova. Znaci, 8 ramova u plodistu i 8 ramova u nastavku ispod.  Nekako, nema velike razlike kada se u kosnici nalazi 10 ili 9 ramova. Tek sa 8 postize se vidljiv efekat. Kada se pogleda, ovakva konfiguracija podseca na prirodno staniste u drvetu, kao da se roj uselio i izvukao dugacke satove. Zatim, svi znamo da je vazduh dobar izolator. Na ovaj nacin dobijamo jedan -vazdusni dzep- izmedju zida kosnice i prvog rama. Znaci imamo: napolju zima, pa 2 cm drveta, pa 2 cm vazduha, pa med, pa klube.  Ako ostavimo svih deset ramova i na krajnjim ramovima ima meda, pcele ce tesko u toku zime prici do njega, prakticno im je nedostupan. Kada stavimo krajnje ramove pune meda tako da ih ima 8 u plodistu, pcele ne vole med sa spoljne strane rama koji je udaljen od zida, to im je nebranjena teritorija i uvek ga prenesu negde unutra, a to nam je i glavni cilj – da prenesu med sto blize klubetu. Ovaj slobodan prostor omogucava i bolju cirkulaciju unutar kosnice, nije sve -nabijeno- i -zguzvano-, ima vise -vazduha-. Cirkulacija, ne ventilacija, se u kosnici moze postici jedino ako nam je krov -najdeblji- ili termicki najnepropustljiviji deo kosnice. Kada je toploti onemoguceno da preko krova izlazi iz kosnice, ona se -razliva- u nase vazdusne dzepove. Kako su zidovi kosnice hladniji od krova, vazduh se hladi i ide na dole. Zato sto su udaljeni od zida, krajnji ramovi se gotovo nikad ne ubudjaju, ima vazduha koji struji izmedju zida i rama i onemogucava budjanje.  Vadjenjem 4 rama iz kosnice dobijamo i nekoliko ramova koje cemo cuvati preko zime i na prolece iskoristiti za -malo prolecno prosirenje- legla. Na prolece imamo cetiri mesta za dodavanje satnih osnova ili prosirivanje legla -kao jabuka rumenim- ramovima ( ako ovako ne napisem dobijam kritike ). Ne moramo tada, kada su zajednice jos rovite i iscrpljene od zime da preturamo po kosnici i trazimo koji cemo ram da izvadimo da bi dodali SO, zavrsili smo taj posao u avgustu.  Na kraju, ali ne i najmanje vazno, kada zimuju na 8 ramova, pcele najcesce zauzmu 5 ulica te dobijamo jedno vertikalno izduzeno klube, sto je idealno za cuvanje toplote, a takodje se klube ne moze razdvojiti u potrazi za hranom, jer mu je suzen -manevarski- prostor.   Prilikom pravljenja ove konfiguracije desava se da moramo neke ramove iz plodista da -spustimo- dole, u nastavak ispod plodista. Rukovodim se ovim principima: U plodistu ostavljam ramove sa najdubljim mednim kapama, krajnje ramove stavljam da budu puni zatvorenog meda, dole spustam preostali med i po potrebi mlado leglo. Ovo zato sto mladom leglu treba puno vremena da -izadje- i smeta pcelama da lageruju med.