Apis mellifera carnica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr. Biljana Stamenković Apis mellifera carnica Zašto je volimo, branimo i želimo da sačuvamo njen opstanak? Pise Dr.B.Stamenkovic Apis mellifera carnica je rasa pčela koja se kroz dug vremenski period adaptirala i aklimatizovala na uslove života u našim podnevljima. Prateći njene biološke i ekonomske karakteristike, kao i higijensko ponašanje, utvrđeno je da je „naša“ rasa pčela razvila najviši stupanj adaptibilnosti. Svakom živom biću je potrebno prilagođavanje na uslove života! Imate rase pčela koje nemaju prekid legla u toku godine jer nemaju zimskih uslova. I šta bi takva matica radila kod nas zimi? Matice koje ne prekidaju sa leglom imaju stalnu potrošnju hrane i njihova fiziologija organizma drugačije funkcioniše. Ne možemo dovesti kengura, da bi nam oplemenio prirodu i skakao po livadama, pa ga pustiti u šumu! Nemojmo menjati prirodne zakone i na silu nametati neprirodne uslove za određena bića, u ovom slučaju pčele.  Ne menjajmo prirodu, promenimo razmišljanja!Ovaj tekst je namenjen pčelarima, ali sam htela da ovo što želim da kažem bude potkrepljeno i naukom. U Nemačkom pčelarstvu je pod uticajem Goetze-а prihvaćen još tada plan da se autohtona medonosna pčela Apis mellifera mellifera – „crna pčela“ zbog svojih lošijih osobina zameni boljom iako su propisana stroga pravila. Da ne dođe do zabune kod pčelara koji ne znaju,Apis mellifera mellifera je rasa koja se uzgaja u Nemačkoj i nazivamo je Nemačka crna pčela. I ŠTA SE DESILO???Došlo je do ilegalnog unošenja matice i pčela autohtone rase Apis mellifera carnica i mešanjem stvorio se hibrid.ZAŠTO OVO PIŠEM???Hoću da istaknem sve pozitivne osobine rase koju mi uzgajamo. Mnogi su je koristili da oplemene svoje pcele. Naravno da kao i svako živo biće, pa tako i unutar same rase uvek postoji određen procenat koji ne ispoljava odlike posmatrane rase. E, tada ih treba zameniti novim maticama „naše“ rase Apis mellifera carnica.I zato treba svaki pčelar da radi „prostu“ selekciju na svom pčelinjaku.  Šta to znači? Da eliminiše sve matice koje ne uspevaju uz pravilnu primenu apitehničkih mera da se razviju, koje nisu produktivne (kada paše ima), koje nemaju ispoljeno higijensko ponašanje (ne čiste ćelije usled uginuća larvi..). Tu treba da se mi pčelari trudimo, a da priču o uvođenju drugih rasa ostavimo u naučne svrhe. Moramo znati da ilegalnim unošenjem drugih rasa i ukrštanjem dovodimo do uništenja naše autohtone rase Apis mellifera carnica. Ja ću to uporediti sa GM biljkama.  Kada jednom unesete i posejete seme GM biljke, njen polen se raznosi i više nikada ne možete to iskoreniti. Polen GM biljaka opraši i druge biljke. To je lavirint bez izlaza. Tako je i sa insektima, konkretno pčelom. Nije to ista priča kao sa mulom i mazgom, ili procesom oplemenjivanja domaćeg govečeta. Pa ako ste pogrešili u toj selekciji i ukrštanju, lako zakoljete i eliminišete to što ste reprodukovali jer ga možete za „rogove“ uhvatiti.Pčelu nikada…Ovo je duga tema, ali treba edukovati pčelare da shvate zašto su tamo neki protiv da mi uvezemo slobodno novu rasu koja će biti „mnogo bolja“ jer se to pokazalo u drugim zemljama. Polako…Sve je to mač sa dve oštrice… PAŽNJA!!!Da li znate šta su hibridi?Ko zna, on je svestan, kada kupite hibrid, nemate F1 generaciju sa naslednim genima. Jer je nemoguće hibrid reprodukovati. To znači da svaki put morate kupiti takvu maticu. To je zamka.Ali pod predpostavkom da i moramo da kupimo ako će ta matica biti „avion“ ali…ne trčimo ispred rude…polako…nemojmo uvek mi biti ti kome će se sve uništavati, a drugi ce čuvati svoje autohtone rase.Još mnogo mi o pčelama ne znamo. A često smo lakoverni i verujemo da je komšijama mnogo bolje pa ćemo uzeti njihovo (mislim na nove rase matica).  Jedino nauka nije uspela pčelu da promeni, ali se zato ljudi trude da je unište.Mnogi će me osuditi misleći da ne želim napredak. Nije tačno.Slobodno mogu da kažem da sam u svetu pčela i u nauci već tri decenije. Želim da pčele i pčelarstvo žive večno, pčele su moj život, ali baš iz tog razloga želim da edukujem početnike ili pčelare koji nisu mnogo upoznati, a trenutno primaju mnogo infirmacija o tome! 1.Poštujmo zakon i uredbu u kojoj je izričito naglašen uzgoj SAMO Apis mellifera carnica.2. Ostavimo nauci da kroz decenije istraživanja prouci i prikaže rezultate šta je bolje ili nije.3. ČUVAJMO NAŠU CARNICU (kao caricu), jer ako je ukršanjem izgubimo, povratka joj nema, a problema će biti više nego ikada.Sa poštovanjem Vaša dr Biljana StamenkovićVeliko hvala Biljani jer nam  je dozvolila da objavimo ovaj odlican tekst! ______________________________________ Kranjska rasa zapadne medonosne pcele (Apis mellifera carnica). Po svojim osobinama spada među najbolje rase medonosne pčele, te je najrasprostranjenija na celom svetu. Pripada grupi tamnih pčela, telo joj je crne boje, obraslo sivosrebrnim dlačicama. Prilično su mirne a maticaje dobre plodnosti. Pcele radiliceove rase imaju dobro izražen instinkt za sakupljanje hrane. Dobro podnosi promene klime.Ova rasa je rasprostranjena na celom Balkanu, gde je nastalo više sojeva – planinskih i ravničarskih. Poznati su sojevi: sjeničko-pešterski, šarplaninski, banatski,homoljski, pohorski, dalmatinski itd.. Kranjska pčela Naučna klasifikacija Carstvo: Animalia Tip: Arthropoda Klasa: Insecta Red: Hymenoptera Porodica: Apidae Rod: Apis Vrsta: Apis mellifera Trinomijalna nomenklatura Apis mellifera carnicaPollman, 1879 Izvor https://sr.wikipedia.org/wiki/ Sadržaj je dostupan pod licencom CC BY-SA 3.0  Dr.Biljana Stamenković Autor teksta Profesionalno se bavi pčelarstvom punih 30 godina. Jedan od većih odgajivača matica u Srbiji. Internacionalni predavač i predavač SPOS-a. Doktor biotehničkih nauka, doktorska disertacija iz oblasti pčelarstva. Pčelari sa oko 250 lr košnica…. Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456  poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016 Dr.Biljana Stamenkovic Autor teksta Marketing Ljubav prema pcelama 100% Profesionalno se bavi pčelarstvom punih 30