Apimondija 2017

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Saša Tatomirov Putovanje u svetsko pcelarstvo Apimondija 2017   Kako se pcelari u svetu -Apimondia 2017. Posetio sam u proteklom vremenu mnogo različitih pčelarskih skupova, manifestacija, sajmova, predavanja ali na žalost nikada nisam bio na svetskom kongresu pčelarstva. Pise Sasa Tatomirov Imao sam nameru da posetim predhodne Apimondie u Kijevu i Južnoj Koreji, ali na žalost nisam, iz raznih razloga te planirane posete se nisu ostvarile. Pre par meseci čvrsto sam odlučio da ne propustim Apimondiju koja se ove godine održala u Turskoj, te tako moja ćerka Tijana od 12 godina i ja krenusmo put Turske u Istanbul 27.09. ove godine sa tridesetak pčelara iz naše države.  Bili su tu kolege pčelari Neša i Zoran sa suprugama iz Novog Sada, Peđa iz Šapca, pčelari iz Rume i vrlo dragi mi prijatelji iz Batočine i Lapova: Sanja, Aleksandra, Ljuba, Zoran i drugi, a sve u organizaciji Željka iz Rumenke. U prijatnoj atmosferi za nekih 14h stigosmo u ranim jutarnim časovima u Istanbul, najveći grad Turske koji ima oko 20 miliona stanovnika i odmah krenusmo u razgledanje grada autobusom. Obišli smo sve najveće znamenitosti u ovoj kružnoj turi. Videli smo najveće znamenitosti Istanbula: Aja Sofiju, Kapali čaršiju, plavu džamiju, Vaseljensku patrijaršiju, najveći trg u Istanbulu trg Taksim, i velelepni most Galata koji deli Evropu i Aziju. Nakon razgledanja grada smestismo se u vrlo lep hotel Bosna u centru grada. Nakon toga Tijana i ja krenusmo pešice u obilazak grada. U gradu od 20 miliona ljudi verujte mi nije se lako snaći i pronaći ono što želite. Mi smo prvo krenuli da obiđemo Kapali čaršiju koju ako ne vidite zaista kao da niste bili u Istanbulu. Za ovih 4 dana koliko smo bili u Istanbulu, mi smo 2 puta bili u ovu jednu od najvećih pijaca na svetu i nismo sve videli, ali smo kupili dosta suvenira, garderobe i turskih delikatesa. Izuzetno zanimljivo je bilo kada smo prešli Bosforski moreuz koji deli Evropu od Azije i zaista kada pređete u Aziju osećate se pomalo čudno i drago vam je što ste za par minuta prešli sa jednog na drugi kontinent i to kopnenim putem (preko mosta). Azijski deo Istanbula je mnogo veći nego evropski i u njemu građani Istanbula većinom imaju svoje kuće i stanove dok se u  evropskom delu nalaze poslovni, trgovinski, turistički, sportski centri. Nakon toga popeli smo se na najveći vrh Istanbula koji se nalazi u Azijskom delu grada nadmorske visine oko 240m na kom se nalazi prelepi vidikovac sa koga se kao na dlanu vidi Azijski deo Istanbula. Sledi slika koja to prikazuje. Sledeći dan jedva dočekasmo i u subotu 30.09.2017. godine Tijana i ja posetismo veliki kongresni centar u kome se održavala 45-a Apimondia. Za mene kao pčelara koji prvi put prisustvuje ovakvom skupu to je bilo nešto zaista impozantno. Videti na jednom mestu najmanje pola sveta (pčelare iz većine svetskih zemalja) samo po sebi je dovoljno. Polako krenusmo u obilazak. Prvo što smo hteli da pronađemo bio je štand naše države Srbije na kome su bili predstavnici SPOS-a. Naša država na čelu sa SPOS-om i predsednikom Dr. Rodoljubom Živadinovićem bila je jedan od četiri kandidata za dobijanje Apimondie 2021. godine. U izuzetno jakoj konkurenciji mi smo bili treći, ali smo se junački borili. Velika mi je čast bila što sam nosio bedž naše države i time bar malo pomogao u promovisanju naše države. Na našem štandu sam sreo veliki broj predstavnika SPOS-a i mnogo naših pčelara koji su posetili Apimondiu. I na našem štandu popričao sam sa svojim kolegama, razmenio iskustva i za uspomenu smo se fotografisali. Na Apimondiji sam hteo da se upoznam sa pčelarskom opremom iz celog sveta, a drugi segment koji mi je bio zanimljiv je da vidim pčelinje proizvode a najviše med iz celoga sveta. Potom krenusmo u obilazak štandova sa pčelarskom opremom.  Ovde je bilo prezentovano zaista skoro sve što postoji u svetskom pčelarstvu. Na štandu Republike Poljske moglo se videti vrlo interesantna oprema za vrcanje meda i to izuzetno kvalitetna. Na dva štanda sam video i razgledao kompletnu košnicu i sve ostale prateće delove za pčelarstvo od plastike. Svaka država koja je bila prisutna na Apimondii je predstavila nešto svoje. Moglo se videti puno zaštitne pčelarske opreme najsavremenije u svetu. Mnogo izlagača je imalo na svojim štandovima polen što je mene zaista prijatno iznenadilo da se u svetu toliko pažnje posvećuje proizvodnji polena. Ovaj svetski trend morali bi i mi srpski pčelari hitno da primenimo na svojim pčelinjacima jer očigledno je da ne možemo proizvoditi samo med. Sa ovakvom cenom meda teško da se može biti rentabilan stoga nam je potreban još neki pčelinji proizvod u svom asortimanu, a mislim da je polen od svih pč. proizvoda najlakše proizvesti.  Dosta je bilo kompanija koje su prodavale polen, ali isto tako sam pronašao i kupce za polen. Na nama je samo da ga proizvedemo. Najvažnije što je mene interesovalo su aparati za veštačko osemenjavanje matica-inseminatori. Obzirom da se ja profesionalno bavim proizvodnjom matica i da sam ove godine proizveo oko 4000 visoko kvalitetnih matica bilo mi je vrlo značajno da se upoznam sa najnovijim inseminatorima. Na dva štanda smo videli dva različita ovakva aparata. Na štandu Irana video sam jedan vrlo zanimljiv aparat za veštačko osemenjavanje matica. Imao sam pristup njemu, upoznao sam se sa manipulacijom sa njime i detaljno sam popričao sa proizvođačem istoga.  Cena ovoga aparata je 2300eu. U tu cenu ulazi i sedmodnevna obuka u Iranu o trošku proizvođača.Takođe na štandu Južne Koreje mogao se videti isto inseminator nešto malo drugačiji ali po mnogo većoj ceni koja je iznosila 5000 američkih dolara. Aparat je zaista kvalitetan, ali mislim i da mu je cena velika za naše uslove. Evo slike tog aparata: Mene su pored aparata za veštačko osemenjavanje matica interesovali i aparati za prikupljanje pčelinjeg otrova. U bliskoj budućnosti nameravam da počnem da se bavim sakupljanjem apitoksina, te sam hteo na Apimondii da vidim šta se nudi iz ove oblasti. Na žalost sem na jednom štandu ništa više nije bilo o ovoj oblasti, a prikupljanje pčelinjeg