amitraz Архиве - Medpcelarskimagazin

Uticaj amitraza na sparivanje matica

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Uticaj amitraza na sparivanje matica Uticaj amitraza na sparivanje matica Jedan od najvećih izazova s kojima se susreću medonosne pčele širom sveta je Varroa destructor . Grinje varoe sitna su osmonoga bića koja ne samo da napadaju i hrane se odraslim pčelama i medonosnim pčelama u razvoju ( Apis mellifera ), već i prenose smrtonosne viruse. Preveo i obradio D.Radanović Za borbu protiv grinje Varroa , pčelari koriste pesticide ili miticide. Iako to drži grinje na odstojanju, miticidi ipak imaju neželjeni učinak na matice,najviše u njihovim navikama parenja, prema novoj studiji objavljenoj u Annals of Entomological Society of America . Srećom, pčelari mogu preduzeti nekoliko mera predostrožnosti kako bi zaštitili košnice od varoe istovremeno održavajući matice zdravima. „ Napad Varoe najveći je problem u pčelarstvu a ako broj tih grinja u pčelinjem društvu pređe određeni procenat a pčelar ništa ne preduzme,vrlo verovatno da će se pčelinje društvo srušiti i umreti u roku od godinu dana ili možda najviše dve “, kaže koautor studije dr. Juliana Rangel, vanredni profesor entomologije na Texas A&M University u College Station. Većina pčelara drži Varrou na odstojanju koristeći hemikalije za borbu protiv ovog parazita koje se zajednički nazivaju miticidi. „Međutim, tokom proteklih nekoliko godina, mi u našoj laboratoriji, kao i ljudi u drugim laboratorijama, primetili smo da postoje neke smrtonosne, posledice upotrebe ovih hemikalija na same medonosne pčele koje zapravo želimo zaštititi,“ ona kaze. Problem parenja Većina kolonija medonosnih pčela u Sjedinjenim Državama izložene su primenjenim miticidima amitraz, coumaphos i tau-fluvalinat. Košnice su takođe često izložene agrohemikalijama, s kojima se pčele susreću na pašama. Ovi i drugi lipofilni pesticidi vezuju se za matricu pčelinjeg voska, kontaminirajući pčele u razvoju. Istražili smo utiče li pčelinji vosak u kojem ima miticida i pesticida i na kojem se uzgajaju matice na na reproduktivno zdravlje uparenih matica. Istraživače, koje je predvodila doktorandica Elizabeth Walsh (sada je diplomirala), posebno je zanimalo koliko se trutova pari s pojedinom maticom. Kod medonosnih pčela matica se pari s više trutova tokom niza letova parenja koji se događaju ubrzo nakon što postane odrasla. Zatim prikupljenu spermu čuva u unutrašnjem spremniku (spermatheca) i koristi je kako bi oplodila svoja jajašca i stvorila nove potomke za koloniju. Da bi utvrdili broj trutova sa kojima se pari matica ( učestalost parenja matice) istraživači su proveli test očinstva. Iznenadili su se kad su otkrili da su matice uzgajane u prisustvu amitraza pokazale „čak 40 posto veću efektivnu učestalost parenja u odnosu na matice bez pesticida i druge matice uzgajane s pesticidima“, kaže Walsh, koja je danas postdoktorska istraživačica u laboratoriji. Povećana učestalost parenja može zvučati kao korist, ali najverovatnije nije, kaže Rangel. „Postoji prosečna učestalost parenja koja je verovatno evolucijski stabilna strategija, što znači da su medonosne pčele razvile ovu standardnu učestalost parenja koja im omogućava da se dobro nose s bolestima, budu produktivne i još uvijek održavaju koheziju kolonija. Ova veća učestalost nije normalna, pa nam govori da je nešto u njihovoj reproduktivnoj fiziologiji verovatno nekako ugroženo „, kaže ona, dodajući:“ Ovo je vrlo zabrinjavajuće jer je amitraz miticid broj 1 koji trenutno koriste pčelari. „ Walsh dodaje: „Ovi rezultati pokazuju važnost ograničavanja upotrebe pesticida za suzbijanje grinja varoe u pčelarstvu , jer vidimo da miticidi koje pčelar primjenjuje mogu negativno utecati na zdravlje matice.“ U ovom istraživanju matice u razvoju smo izložili vosku koji sadrži ili kombinaciju miticida tau- fluvalinata i kumafosa, samo miticid amitraz ili kombinaciju agrokemikalija hlorotalonil i klorpirifos. Nakon što su te matice postale polno zrele, procenili smo njihovu učestalost parenja i održivost spermatozoida uskladištenih u njihovim spermatekama. Razlozi za naš neočekivani rezultat veće učestalosti parenja matica uzgajanih u amitraz-kontaminiranom vosku još uvek nisu poznati. Moguće je da se matice uzgajane u vosku kontaminiranom miticidima pare s više trutova jer su fiziološki ugrožene. Možda matice izložene amitrazu tokom razvoja ne mogu leteti velikom brzinom ili dovoljnom nadmorskom visinom ili su slabovidne ( Liberti i sur. 2019.), što oboje može omogućiti da više trutova uspešno presretne i pari se s tim hendikepiranim matica u poredjenju s maticama uzgajanim u vosku bez pesticida. Alternativno, matice uzgajane u vosku koji sadrži miticide mogu biti fiziološki nesposobne otkriti da su sakupile dovoljno sjmena iz trutova, pa će im zato trebati više parenja sa trutovima. Iako su nepoznati mehanizmi kojima matice regulišu količinu oplodnje, pretpostavlja se da matice koriste protege receptore u svojim jajovodima kako bi pružile negativne povratne stimuluse za daljnje pokušaje parenja, kao što je kod drugih insekata ( Ringo 1996 , Richard et al. 2007). U slučaju amitraza, ovaj miticid može ometati puteve receptora što povećava njihovu učestalost parenja. Saveti za pčelare Na osnovu rezultata ove studije i drugog rada koji su Rangel i njena grupa objavili, ona nudi nekoliko saveta pčelarima : Zaminite saće svake druge godine, jer se mnogi miticidi i agrokemikalije iz poljoprivrede- koje se zadrže u vosku- mogu potencijalno naštetiti medonosnim pčelama. Kada nabavljate vosak , odaberite dobavljače koji ili „ne upotrebljavaju nikakve hemijske tretmane ili barem ne vrlo štetne miticide za suzbijanje varoe “, a koji također filtriraju njihov ponovno korišteni vosak kako bi bio što čišći . Primenite strategije integrisanog upravljanja štetočinama i oprašivačima (IPPM), uključujući redovno merenje nivoa Varroe i, ako je potrebno, primenite preporučenu dozu amitraza ili bilo kojeg drugog hemijskog tretmana ne više od jednom godišnje, ali ga kombinujte s drugim tretmanima Varroe tako da amitraz ostaje efikasan (a grinje ne razvijaju otpor prema njemu). Razgovarajte s lokalnom poljoprivrednom zajednicom o vremenu primene pesticida kao načinu ograničavanja izloženosti košnica agrohemikalijama, od kojih je poznato da mnoge imaju štetne učinke na medonosne pčele. Rangelova grupa planira više studija usredotočenih na uticaj miticida i agrohemikalija na medonosne pčele, a posebno na reproduktivne ženke(matice). https://academic.oup.com/aesa/advance-article/doi/10.1093/aesa/saaa041/5998622 https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/trutovi-iz-oplodjenih-jajaseksualni-zivot-matice-5deo/ /https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/dosijeseksualni-zivot-maticeprvi-deo/ https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/08/03/dosijeseksualni-zivot-matice-drugi-deo/ https://medpcelarskimagazin.mvbyte.com/2018/09/24/smanjene-reproduktivne-sposobnosti-trutovaseksualni-zivot-matice-6-deo/ DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu .

AMITRAZ-NAJNOVIJA STUDIJA O NJEMU!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ AMITRAZ-NAJNOVIJA STUDIJA O NJEMU! AMITRAZ-NAJNOVIJA STUDIJA O NJEMU! MNOGO KONTROVERZI JE VEZANO ZA AMITRAZ. KAO UREDNIK OVOG SAJTA JA SE UVEK TRUDIM DA IZNESEM NAJNOVIJE TEKSTOVE ,ISTRAŽIVANJA I STAVOVE VEZANE ZA PČELARSTVO! JA SAM PREVEO SAMO UVOD OVOG TEKSTA A DA NE BI BILO RAZNIH KOMENTARA I LOBIRANJA VI KAO ČITAOCI IMATE MOGUĆNOSTI DA PRITISNETE LINK ORIGINALNOG TEKSTA I SA GOOGLE PREVODIOCEM DA SAMI PROČITATE I IZVUČETE VAŠ ZAKLJUČAK !!! UREDNIK SAJTA D.RADANOVIĆ Parazit Varroa i pridruženi virusi koje prenosi odgovorni su za većinu slučajeva gubitka kolonije pčela u USA. Međutim, Varroa je u velikoj meri zadržala osetljivost na amitraz uprkos dugoj i opsežnoj upotrebi. Otpornost na Amitraz merena je in vitro biološkim ispitivanjima s tehničkim amitrazom kao i sa Apivar® . Otpornost na Amitraz procenjena je u komercijalnim pčelarskim gazdinstvima u Louisiani, New Yorku i Južnoj Dakoti s dugom praksom korištenja amitraza. Ovo istraživanje pokazuje da amitraz ostaje efikasan proizvod za kontrolu Varroa u mnogim operacijama. Međutim, pčelinjaci u različitim situacijama, pokazali su širok raspon amitrazne otpornosti (nisu svuda isti rezultati) . Procenat otpornosti iz in vitro amitraz bioloških testova bio je u korelaciji sa smanjenom efikasnošću Apivar ® ,zbog otpornosti na amitraz. Stoga je potrebno razviti protokole za nadgledanje otpornosti na amitraz. Treba uspostaviti mrežu za nadzor otpora kako bi se osigurala održivost upotrebe miticida za kontrolu Varroe. Otpornost na pesticide je pojava kojom organizmi mogu preživeti veće doze ili koncentracije otrovne materije što je prethodno rezultiralo visokom stopom smrtnosti. Otpornost na mnoge klase i vrste pesticida javlja se kod mnogih vrsta člankonožaca . Otpornost se može vrlo brzo razviti i pojaviti se na širokom geografskom području, razvijati se u višestrukim i nezavisnim slučajevima a nivoi otpornosti mogu biti izuzetno visoki . Glavni mehanizmi rezistencije uključuju pojačanu detoksikaciju , neosetljivost ciljanih mjesta i smanjenu penetraciju u kutikule !!!! Zbog kritične pretnje od Varroe, komercijalni pčelari su koristili brojne sintetičke miticide za kontrolu Varroe. Otpornost na mnoge od tih sredstava je odavno razvijena . Proizvodi koji sadrže tau-fluvalinat ili kumafos korišteni su za kontrolu Varroe u ranoj invaziji u SAD. Međutim, prekomerna i ekskluzivna upotreba tih materijala rezultirala je visokim nivoom otpornosti . Moguće je da se rezistencija razvila, jer perzistiraju pri visokim koncentracijama u vosku i predstavljaju stalnu izloženost . Amitraz se koristi za kontrolu populacije Varroe više od 20 godina u SAD-u. Iako je otpornost na amitraz isprva objavljena ubrzo nakon njegove početne upotrebe, daljnji ispadi otpornosti na amitraz nisu dokumentovani. Međutim, savremena pčelarska praksa ukazuje na smanjenu efikasnost i visoko promjenjiv uspjeh amitraza u komercijalnim pčelarskim farmama. Unatoč mnoštvu posrednih sugestija, najverovatnije objašnjenje smanjene kontrole Varroa putem amitraza ukazuje na populaciju Varroa otpornu na amitraz. Otpornost na Amitraz kod Varroe je verodostojna, jer su zabeleženi izolovani slučajevi otpornosti amitraza u SAD-u , Argentini i Češkoj . Međutim, široko raširena otpornost na amitraz kod Varroe u komercijalnim pčelarskim gazdinstvima nije dokumentirana u SAD-u. PROČITAJTE ORIGINALNI ČLANAK O OVOJ TEMI PRITISKOM NA LINK DOLE https://journals.plos.org/plosone/article?id=10.1371/journal.pone.0227264#sec007 DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta Urednik sajta Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Sajt je počeo sa radom 2016 god i najčitaniji je pčelarski sajt u regionu. Marketing je način da i dalje postoji sajt i pomaže pčelarstvu . Dragan Radanović-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

D.Spancic Moderan nacin u borbi sa Varroa destructor

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dražen Špančić Moderan način u borbi sa Varroa destructor Novi pristup u borbi protiv ovog parazita! Moderan način u borbi sa Varroa destructor Desetinama godina unazad, složiti ćemo se svi, kako je nametnik varoa najveća muka svakog pčelara današnjice, bilo da se radi o pčelarima hobistima, profesionalnim pčelarima ili teška patnja samih pčela koje žive u svojim prirodnim staništima. Kud god krenuli u pčelarstvu, varoa nas koči svojim izravno štetnim djelovanjem na pčelinje zajednice. Tekst i fotografije:D.Spancic Dakle, varooza je nametnička bolest odraslih pčela i pčelinjeg legla uzrokovana grinjom Varroa destructor. Oplođene ženke parazitiraju na pčelama i hrane se hemolimfom, dok jaja polažu u radiličke i trutovske stanice poklopljenog pčelinjeg legla. Bolest dugo traje, a kada se razvije veliki broj parazita, zajednica brzo slabi i na kraju propada u potpunosti.Pored toga što same varoe pčelama ugrožavaju život, problem je jer prenosi i više od dvadeset virusa, koji u ovom slučaju djeluju kobno po pčelinje zajednice. Poznato je kako je glavnina virusa oduvijek prisutna među pčelama, ali nisu bili tolika opasnost po pčele dok varoa svojim djelovanjem nije srušia imunitet pčelama. Nekada smo mogli u jesen tretiranjem srušiti na tisuće varoa i zajednica bi uredno prezimila. Danas tretmanom srušimo petsto varoa i zajednica preko zime propadne uz prisustvo virusa. Pošto su pčele bile ugrožene od strane varoe, čovjek je pronašao kemijska sredstva kojima je tretirao pčelinje zajednice kako bi se oslobodio nametnika. Čovjek je odnio pobjedu nad varom na ovaj način, ali dugoročno gledano čovjek je samo pčelama produbio muke, varoe se nije riješio, već je istu pretvorio u još opasnijeg protivnika! Usudio bih se reći kako je amitraz selektirao varou. Godinama su pčelari dimili svoje zajednice spomenutim kemijeskim preparatom u razmacima od 4-5 dana. Kako se varoa razmnožavala upravo u tih 3-5 dana, amitrazom smo je rušili, ali rušili smo kako da ih nazovem „normalne varoe“, dok varoe koje su se razmnožavale nešto brže nismo hvatali istim tretmanom. Što smo zapravo uradili? Omogućili smo ekstremnim varoama, koje se brzo razmnožavaju, priliku da prežive i produže vrstu. Danas imamo novi problem; varoa se izleže i već nakon dan ili dva ponovo uđe u leglo i sakrije se. Da, smatram kako smo selektirali varou i dobili još težeg neprijatelja koji se danas brže razvija nego je to bio slučaj prije deset i više godina. Amitraz je možda i bio dobar preparat, ali smatram kako ga se nije smjelo koristiti dok je u košnici bilo pčelinjeg legla. Jedan dim amitraza možda i ne bi bio toliko štetan po pčelarstvo da ga se koristilo nakon što je leglo u zajednicama u jesen prestalo, jer bi sve varoe bile vidljive i ranjive na pčelama, a amitraz ubojit po nametnika, bez da je ostavljao prevelike nakupine rizidua u vosku ili tragova u medu .Kada sam već spomenuo rizidue, onda moram spomenuti i druge kemijske preparate koji su u košnicama stajali nerijetko i više od četrdeset dana. Djelovali su kontaktno na nametnike i bili ubojiti, ali posljedice su trajne i štetne po pčele. Naime, većina takvih preparata trajno ostaju u vosku i nije ih moguće nikako izbaciti, čak niti pretapanjem saća. Ako uzmemo za primjer kako smo prije deset godina prvi put upotrijebili jedan takav kemijski preparat, a zatim iste te godine pretopili to saće i u proljeće iduće godine vratili ga u svoje košnice u obliku satnih osnova, tada postajemo svjesni kako ponovljeni tretman uduplava količinu otrova u zajednicama. Uzmemo li za primjer da smo takav postupak ponavljali deset godina za redom tada će vam biti jasno gdje vam pčele danas borave, kakav med vrcate i što nudite svojim kupcima na tržištu. Da li je to naš zdrav med? Čisto sumnjam!Danas i ptičice na granama znaju kako nam je vosak upitne kvalitete, kako kemikalije doslovno isijavaju iz saća, rušeći pčelama imunitet, koje uz varou i viruse teško da imaju budućnost! IDEJE SMO PRETVORILI U DJELA Danas imamo sve više pčelara koji su prepoznali kako razno-razni preparati za suzbijanje varoe zapravo nisu prijatelji pčela. Jedan od njih svakako je i umirovljeni profesor Nikola Kezić koji mi je pustio bubu u uho kako rješenja ipak postoje i kako se varoe možemo osloboditi i bez navedenih preparata.Najveći problem predstavljalo je pčelinje leglo za vrijeme aktivne sezone lipnja i srpnja (juna i jula), kada je varoa zapravo najveći neprijatelj pčela. Smanjivanjem trutovskog legla varoe se počinju razmnožavati u radiličkim stanicama, ugrožavajući izravno zimske pčele kojima tada prenosi viruse i otežava zimovanje pčela. Kako bi izbjegli štetne posljedice varoe na zimske pčele, zamislili smo tri načina i podjelili se kao timovi pčelara gdje je svaki tim odrađivao svoju tehnologiju. Zadane tehnologije nazvali smo:1. Izolacija matice2. Vađenje poklopljenog legla3. Upotreba blokatora Izolacija matice Iako nisam sudjelovao u timu pčelara koji su radili izolaciju matice, ipak mogu napisati kako mi je poznat postupak rada, kao i pozitivni učinci istog. Zapravo, postupak je posve jednostavan, pronaći maticu u košnici i zatvoriti je u kavez (mini izolator) na dvadeset i sedam dana. Kavez je veličine 60mm dužine, 40mm visine i 36mm širine, koji je bočno obložen tankom plastičnom matičnom rešetkom, kako bi pčele imale kontakt sa maticom. Izolator je ugrađen u plodišni okvir, gdje se prije izrezalo saće i pripremila potrebna praznina kako bi se izolator mogao postaviti. Iako djeluje surovo zatvoriti maticu u jedan tako mali kavez na punih dvadeset i sedam dana, nus posljedice nisu poznate. Talijani su navodno radili na sličan način i pisali kako su pčele za vrijeme boravka matice u izolatoru izvlačile prisilne matičnjake, ali naši pčelari nisu naišli na takve probleme. Možda je greška Talijana bila u tome što su maticu blokirali za vrijeme bespašnog perioda, dok su naši pčelari ovaj postupak izveli na početku kestenove paše. Pretpostavljam kako su pčele bile okupirane unosom i nisu se zamarale blokadom matice. Kako je leglo u paši kestena polako izlazilo, tako je sve više pčela bilo besposleno, orijentirajući se na bogate unose i nisu odgajale leglo. Ovim načinom dobiveni su veći prinosi, dok je

Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe

Delotvornost i toksičnost akaricida na ( Apis mellifera ) i ( Varroa destruktor )

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Delotvornost različitih akaricida kako bi se Varroa drzala pod kontrolom je ispitana u ovom eksperimentu.Eksperiment je izvrsen u dve različite postavke,u laboratorijskim kavezima sa pcelama i u kolonijama pčelinjih drustava u kosnicama na terenu.Nivoi zaraze sa Varoama,pre, tokom i posle tretmana akaricidima utvrđeni su na dva načina: (1) primenom šećera (mi to obicno radimo u tegli) i (2) brojajuci mrtve grinje na podnjacama.Primenjeni akaricidi bili su kumafos, tau-fluvalinat, amitraz, timol i prirodni biljni spojevi (kiseline), koji su bili aktivni sastojci. Učinci akaricida u kolonijama procenjeni su zajedno s konačnim aplikacijama sa kumafos. Svi testirani akaricidi značajno su povećali ukupnu smrtnost Varroa u laboratorijskom eksperimentu. Njihova najveća delotvornost zabležena je nakon 6 sati od primene osim kumafosa i timola, što je pokazivalo dužu i dosledniju aktivnost. U pčelinjim kolonijama zabelezena je veća smrtnost Varroa u svim tretmanima, u poredjenju s prirodnoim Varroa mortalitetom.Toksičnost akaricida na Varou bila je konzistentna i kod pčela u kavezima i kod pcela u kosnicama na terenu iako su dva od tih akaricida, kumafos u najvišim dozama i kiseline, bili relativno otrovnija i pogubniji za same pcele! Napomena urednika: Posto se trudim da budem nezavistan i zadrzim svoj pcelarsko/novinarski integritet a znam da ce ove tabele izazvati mnoge komentare,nisam hteo cak ni da ih prevedem na nas jezik vec ih mozete pogledati u originalu sa izvorom teksta pa zakljucke izvedite sami(ni tekst koji objasnjava rezultate nisam preveo jer tabele same govore a minimalno poznavanje Engleskog jezika je dovoljno da razumete o cemu se radi).Komentari na sajtu ne postoje a na Facebook-u ce toga dosta biti u komentarima i po obicaju bice i gluposti ali bice i dobrih komentara).Jedna slika govori vise od hiljadu reci a ako treba da u dodatku teksta objasnjavam kako se kontrolise broj varoa sa secerom ili sta znaci“apliciranje“ e onda nek sve.. Urednik sajta Akaricidi-Toksičnost za pčele i delotvornost protiv Varoe Slika 1. Eksperiment primene komercijalnih akaricida u laboratorijskom kavezu. Kontrolni kavez nije dobio akaricidno lečenje. Pčele ukavezima bile su opremljene šećerom, vodom i polenom.Za svako lečenje provedeno je pet replikacija, za ukupno 40 kaveza. Slika 2. Eksperimentalni projekt na terenu sa pravim kosnicama koji prikazuje testirane akaricidne proizvode, količinu proizvoda koji se upotrebljavao u svakoj kosnici i vremensku traku s pojedinostima o proizvodima i njihovim datumima primene Slika 3. Smrtnost Varoa zabeležena u svakoj grupi kaveza u intervalima od 6, 24 i 48 h. Pcele su izložene CheckMite ® 1 dozi CheckMite ® ½ doze Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , HopGuard ® 1. doze HopGuard ® ½ doze, ili se nisu tretirale (kontrolno drustvo). Pojam „preostali“ označava procenat Varoa koji je preživio nakon 48 sati od tretiranja. Slika 4. Ukupna smrtnost Varoa i njihovih domaćina pčela nakon 48 sati izlaganja dozi 1 CheckMite ® , ½ doza CheckMite ® , Apistan ® , Apivar ® , Apiguard ® , 1 dozi HopGuard ® , ½ doze HopGuard ® , i bez akaricida (kontrolna kosnica). Ista slova ukazuju na značajne razlike između tretmana i kontrole pri α = 0,05. Jedine značajne razlike otkrivene su na p <0,001 (***). Barovi označavaju prosečan mortalitet pčela i grinja (%) ± 1 standardna pogreška (SE). Slika 5 Konačna smrtnost Varoa izvedena iz metode sa šećerom,uporedjena sa stvarnom Varroa infestacijom izračunatom brojanjem na podnjaci. „Stvarna infekcija varroa“ izračunata je na temelju ukupnog broja Varoa grinja, brojeći iz svake kolonije na kraju eksperimenta, nakonuklanjanja traka CheckMite ® . Označavaju da procenat smrtnosti Varroa predstavlja izračunatu relativnu učinkovitost akaricida primijenjenih na prave kosnice na terenu. Slika 6 Komparativna relativna efikasnost Apiguard ® , Apistan ®, Apivar ® i HopGuard ®primjenjenih kod pčela u kavezu i zajednica na terenu između 19. Jula i 18. Avgusta. Sve Varoe iz kaveznih pčela računaju se nakon 48 sati izlaganja i nakon finalne aplikacije CheckMite ® u kolonijama. Trake označavaju prosečnu ± 1 standardnu pogrešku (SE). Vrednost ANOVA je p <0,01 **. Izvor(pritisni link)http://www.mdpi.com/2075-4450/9/2/55/htm Naziv originalnog teksta:Toxicity of Selected Acaricides to Honey Bees (Apis mellifera) and Varroa (Varroa destructor Anderson and Trueman) and Their Use in Controlling Varroa within Honey Bee Colonies Center for Costal Horticulture Research, Mississippi State University, Poplarville, MS 39470, USA Agricultural Institute of Slovenia, 1000 Ljubljana, Slovenia and Faculty of Agriculture and Life Sciences, University of Maribor, 2000 Maribor, Slovenia Department of Biological Sciences, The University of Southern Mississippi, Hattiesburg, MS 39406, USA USDA ARS, Thad Cochran Southern Horticultural Research Laboratory, Poplarville, MS 39470, USA 2018 by the authors. Licensee MDPI, Basel, Switzerland. This article is an open access article distributed under the terms and conditions of the Creative Commons Attribution (CC BY) license (http://creativecommons.org/licenses/by/4.0/). DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

R.Oliver Problem varoe(o Amitrazu)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Randy Oliver Problem varoe-O Amitrazu,otpornosti,itd Amitraz,otpornost varoe na amitraz,otpornost pcela na Varou Legenda kaže da je kralj Sizif bio osuđen na izluđujuci zadatak svakodnevno kotrljanja goleme stene na vrh brda, a kad bi stenu popeo na vrh brda morao je to da radi ispocetka i tako u vecnost.Sizif je bio kažnjen jer je mislio da je pametniji od bogova. U modernim vremenima, mi pčelari smo ukleti da neprestano unistavamo varou da bi drustva pcela prezivela do iduce sezone. Možda smo i mi pcelari kaznjeni jer mislimo da smo pametniji od Majke prirode Pise Randy OliverScientificBeekeeping.com The Varroa Problem: Part 1First published in: American Bee Journal, November 2016Preveo i obradio D.Radanovic Varroa destruktor započeo je invaziju na populacije medonosnih pčela Severne Amerike krajem osamdesetih godina. Slika 1. Uticaj najezde novih parazita kulminirao je ozbiljnim nedostatkom pčela za oprašivanje badema zimi 2004/2005. Kao što je još gore, još uvek imamo još potencijalnih napadača – briga o Tropilaelapsu, Vespa velutina i patuljastog meda (Apis florea). Varroa se prvi put pojavila u mojim kolonijama u Kaliforniji 1993. godine. Tokom proteklih 23 godina, varoa je u početku opustosila moju delatnost , a zatim je postao lako raditi sa Apistanovim trakama, a onda fluvalinati a zatim kratko sa coumaphos. Tada sam izgubio veru u sintetičke miticide , a od 2000. se borim drugim metodama i tretmanima (timol, mravlja i oksalna kiselina). Moj vlastiti izbor, miticid amitraz spasio je našu komercijalnu pcelarsku industriju. U ranim godinama, kada su grinje brzo razvile otpornost na kumafos, za kratko vreme nije bilo pravno delotvornog sintetickog miticida. Amitraz je bio čudo i spasitelj, a mnogi su ga brzo usvojili. Kako se DWV (virus deformisanih krila) razvio, bolji pčelari počeli su da shvatajuda čak i prilično niske razine varoe nanose stetu produktivnosti i opstanku njihovih kolonija. Mnogi od najuspesnijih komercijalnih pčelara već su dugo zavisili o redovnim primenama amitraza kako bi u većinu sezona zadržali stopu infekcije grinjama ispod nivoa od 1%, a pčelarska industrija se oporavila posljednjih godina. Problem Koji Dolazi? Ali dobre stvari retko traju zauvijek. Kao i kod ostalih sintetičkih miticida ograničenih na uski način delovanja, ponovljeno i neprekinuto korištenje proizvoda naterao je napasnika Varou da razvije otpornost. Fluvalinat, na primer, počeo je propadati nakon otprilike šest godina, a samo povećanjem doze do ekstremnih nivoa pčelari su mogli produžiti njegove efekte (Slika 2). Slika 2.Delotvornost svakog miticida pokazuje intenzitet njegove boje. Nakon razdoblja odustajanja od njih,fluvalinat i kumafos ponovno su se vratili svojoj delotvornosti. U Kaliforniji, kumafos je postao nedeletvoran nakon samo tri sezone korištenja. Amitraz, na moje veliko iznenađenje, kontinuirano (i prilično uspešno) koriste mnogi pčelari vec 15 godina. Ali čini se da je evolucija napokon uhvaćena s amitrazom (Slika 3.) i postoje znakovi da se stvari možda mijenjaju … R.Oliver Problem varoe(o Amitrazu) Slika 3. Zelene eksplozije ukazuju na područja u kojima su istraživači ili pčelari izvestili o smanjenoj delotvornosti ili neuspehu amitraza u suzbijanju varoe. Ovde u Kaliforniji, pčelari koji su bili sposobni kontrolisati grinje s dve primene amitraza u sezoni sada su prisiljeni primeniti tretman 6-10 puta. Ovo može predvidjeti … Kraj Sizifovih muka ? Kada je varroa prvi put napala naše pčele, bile su apsolutno nespremne za ovaj novi vektor virusa. Pre invazije parazitskih grinja na severnoameričku pčelinju populaciju, primarni način prenosa virusa bio je putem fekalne oralne rute. Kao što je navedeno od strane legendarnog pčelinjeg virologa dr. Leslie Bailey, pčele imaju snažan imunitet na infekciju kroz creva Ali varoa, ubrizgavanjem viriona direktno u krvotok pčela, sve je promenila… Da smo mi pčelari jednostavno stajali po strani i dopustili da priroda uzme svoj smer, naše pčele bi prilično brzo razvile otpornost na varou (što se vidi povratkom divljih populacija pcela),) ali svi komercijalni pčelari pretrpeli bi gubitke, poljoprivreda takodje.. To se jednostavno neće dogoditi. Kao i kod bilo koje druge poljoprivredne industrije, borili smo se s novom štetocinom s pesticidima. Ali to nam je samo kupilo vreme – to nije dugoročno rešenje. Dobra je vest da su u sledećih trideset godina i prirodna mutacija i brutalni selektivni pritisak, kao i selektivni uzgoj sada povećali učestalost osobine otpora pcela grinji, posebno u divljoj populaciji. Sad stojimo u trenutku u kojem je naša zajednička pčelarska praksa postala samo-trajna prepreka prirodnom toku evolucije ka pcelama otpornim na varou. S predstojećim neuspehom amitraza, komercijalni pčelari će biti prisiljeni preseliti se na plan B za upravljanje varoama. Licno sam primenjivao takve metode već 16 godina, iako je nepraktično, oduzima puno vremena, skupo je i teže nego jednostavno stavljanje nekoliko traka u svaku košnicu nekoliko puta godišnje. Samo je samo pitanje vremena kada amitraz nece moci uspesno kontrolisati grinje adekvatno, upravljanje grinjama verojatno će postati težak teret za mnoge. I to bi nas konačno moglo dovesti do tačke na kojem veliki kupci matica počinju zahtevati bolju otpornost na varou od uzgajivača. Srećom, zbog napornog rada mnogih (uglavnom manjih) pčelara i istraživača, imamo neke obećavajuće reultate . Uz sreću, Sizif će konačno gurnuti onu prokletu gromadu preko brda, a naše će pčele preuzeti odgovornost za upravljanje vlastitim zivotima. U tu svrhu, ovaj članak započinje novu seriju tekstova o ovoj temi. Link za ceo originalni tekst na sajtu R.Olivera (detaljno i vrhunski napisano) The Varroa Problem: Part 1 Randy Oliver je moj omiljeni pcelarski autoritet a njegovi tekstovi su riznica znanja i iskustva koje ovaj pcelar i biolog ima.Hteo sam njegove tekstove na ovom sajtu i poslao mu email.Nestrpljivo sam ocekivao odgovor. Oliver je ljubazno odgovorio na moju poruku,dozvolio publikovanje teksta i na moju molbu,cak nam je poslao i pozdrav za citaoce ovog sajta i pcelare na Balkanu!Veliki pcelar i biolog a jos veci covek!Hvala Olivere!😃 Pozdrav R.Olivera citaocima i pcelarima na Balkanu! Randy Oliver Autor teksta Počeo sam sa pcelarstvom 1966. godine, završio univerzitetski stepen bioloških nauka-entomologiju i drzim oko 1000-1500 košnica sa mojim sinovima.Počeo sam pisati za Američki Bee Journal u 2006. gotovo svakog meseca.Redovno ažuriram članke na svom sajtu .Adresa mog sajta jehttp://scientificbeekeeping.com/scientific-beekeeping-newsletter/ Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i

Amitraz(jos bitnih informacija o njemu)

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više DRAGAN RADANOVIĆ Amitraz-nije na odmet i ovo znati! Jos informacija o Amitrazu Nije naodmet znati i ove podatke o ovoj samoj supstanci (bez rastvaraca).Tabela moze biti od koristi,ko radi sa amitrazom trebao bi i ove podatke da zna,nikad ne znate kad mogu zatrebati! il 1994 H-Metilbis (2,4, -sililiminometil) amin H, H ‘- (Metiliminodimetildin) bis-2,4-kilidin CAS br. 33089-61-1 C 1 9 H 2 3 N 3 RTECS br. ZF0480000 Molekulska masa: 293.4 EZ br. 612-086-00-2 VRSTE OPASNOSTI / IZLOŽENOSTI AKUTNE OPASNOSTI / SIMPTOMI UPOZORENJE PRVA POMOĆ / POŽARA PROTIV POŽARA Više zapaljiv. Tečne formulacije koje sadrže organske rastvarače mogu biti zapaljive. U vatri emituje iritativno ili toksično isparenje (ili gasove). NE OTVARATI POŽARA. prah, vodeni sprej, pena, ugljen-dioksid, OPASNOST EKSPLOZIJE IMPACT STRIKE HIGIJENE MERE! NE IZLAZITE EFEKTE NA TUGE I DECU! Udisanje (pogledajte gutanje). Ventilacija (ako nije u prahu). Svež vazduh, mir. Tražite medicinsku pažnju. Koža Može se apsorbovati kroz kožu! Nestabilna boja kože. (Vidi udisanje). Zaštitne rukavice. Zaštitna odeća. Skinite kontaminiranu odeću. Isperite, a zatim operite kožu sapunom i vodom. Tražite medicinsku pažnju. Oči Zaštitne naočare, Prvo isprati sa puno vode u toku nekoliko minuta (uklonite kontaktne leće, ako nije teško), a zatim ga odnesite lekaru. Gutanje Usporeno srce. Nizak krvni pritisak. Efekat sedacije. niska telesna temperatura. Nemojte jesti, piti ili pušiti tokom rada. Operite ruke pre jedenja. Isperite usta. Tražite medicinsku pažnju. Pogledajte Napomene. LIKVIDACIJA LEAKS PAKOVANJE I OZNAČAVANJE NE ispraznite u kanalizaciju. Zameniti prosutu supstancu u kontejnere; ako je moguće, prvo navlažite kako biste izbjegli prašinu. Pažljivo sakupljajte ostatak, a zatim ga uklonite na sigurno mjesto. (dodatna lična zaštita: filter respirator P2 za štetne čestice). EU klasifikacijaSimbol: XnR: 22S: (2-) 22UN klasifikacija PRVA POMOĆ SKLADIŠTENJE Prilikom gašenja, izbegavajte kontakt s prosipanim materijalom. IPCS Međunarodni program hemijske bezbednosti Pripremljen u kontekstu suradnje između Međunarodnog programa za hemijske sigurnosti (IPCS) i Komisije Evropskih zajednica (CEC) © IPCS CIK 1999 SEE. VAŽNE INFORMACIJE O TURNOVERU AMITRAZ ICSC: 0098 VAŽNI PODACI FIZIČKA STANJA, IZGLED:BREZŽIČNI KRISTALIHEMIJSKA OPASNOST:Supstanca se raspada prilikom sagorevanja, stvarajući otrovne isparenja, uključujući i okside azota. Granične vrijednosti zazaštitu od eksplozije:TLV (granična koncentracija praga, SAD) nije utvrđena Putevitvari može se apsorbira u organizam udisanjem, preko kože i usta.Udisanje rizikisparavanja na 20 ° C je beznačajna, međutim, može doći brzo koncentracija lebdećih čestica prskanje ili raspršivanje, posebno u obliku prahaizlaganja:Supstanca može imati efekte na centralni nervni sistem.EFEKTI DUGOROČNE ili višekratnog izlaganja:Supstanca može imati efekte na centralni nervni sistem i jetre. FIZIČKE KARAKTERISTIKE Tačka topljenja: 86 ° CRelativna gustina (voda = 1): 1.1Rastvorljivost u vodi: nerastvoranPritisak isparenja, Pa na 20 ° C: vrlo nizak EFEKTI NA ŽIVOTNU SREDINU Ova supstanca može biti opasna po životnu sredinu; posebnu pažnju treba posvetiti ribama. NAPOMENE Ako je prisutan u obliku sastava koji sadrži ugljovodonika pesticida, povraćanje uzrok nelzya.Dannyh efekat ove supstance na ljudsko zdravlje, stoga treba biti posebno ostorozhnost.Rastvoriteli koristiti u komercijalne formulacije može promijeniti fizičku i toksikoloških svoystva.Esli pesticida koristiti s organskim otapala. vidi i odgovarajuće ICSC rastvoritel.Acarac, Acadrex, Azodieno, Baam, Bumetran, Danicut, Ectodex, Edrizar, Istambul, Maitac, Mitac, Ovasyn, Taktic, Triatix, Triatox, Topline i Tudy su zaštitni znakovi Naim aniyami. DODATNE INFORMACIJE 15. * ACGIH (1991-1992) granične vrijednosti i biološka Indeksi izlaganja za 1987-1988, Cincinnati, Ohio, američki konferencija vladinih Industrial Hygienists, str. 20, 24, 27, 29, 34. 01. * Worthing, CR i Phil, D. (1987) pesticida Ručno: A World Compendium, 8. izdanje, Vijeće za zaštitu britanski Crop, UK 02. * U Agrohemijski Priručnik (1992. ), 3. izdanje, Ažuriranje 3, Royal Society of Chemistry, Nottingham, Engleska, Unwin Brothers Limited, Old Woking, Surrey. 03. * Lewis, RJ (1992) Sax opasna svojstva industrijskih materijala, 8. izd., Van Nostrand Reinhold Co., New York. 04. Hayes, WJ i Laws, ER (1991) Priručnik za toksikologiju pesticida, Academic Press, Inc., San Diego, Kalifornija. 05. Turnbull, GJ (1983) Human Toxicol. 2: 579-586. Istraživanja životinja o liječenju trovanja amitrazom (formamidin pesticidom) i ksilenom. 06. * Bonsall, JL i Turnbull, GJ (1983) Human Toxicol. 2: 587-592. Ekstrapolacija od podataka o sigurnosti do upravljanja trovanjem u odnosu na amitraz (formamidin pesticid) i ksilen. 07. * Hsu, WH i Schaffer, DD (1988) Am. J. Vet. Res. 49 (n ° 1): 130-131. Efekat topikalne primene amitraza na koncentraciju glukoze u plazmi i koncentracije insulina kod pasa. 08. Johnson, TL i Knowles, CO (1985) Gen. Pharmac. 16 (n ° 4): 321-325. Formamidinsko posredovana inhibicija agregacije krvnih pločica. 09. * FAO (JMPR) ostaci pesticida u hrani 1990, 1984, 1980. Evaluacije. Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, Rim. 10. Gosselin, RE i dr. (1984) Klinička toksikologija komercijalnih proizvoda, 5. izd. Williams and Wilkins Co., Baltimore, London. 11. * Richardson, ML (1992) Rečnik supstanci i njihovih efekata, Royal Society of Chemistry, Engleskoj. 12. * Registar toksičnih efekata kemijskog Supstance – RTECS (TOXNET) – on line – 2. travnja 1993. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. 13. * Journal Officiel des communautys europyennes L258A, 16 Listopad 1993. 14. * Koeiman, NLR i Hsu, WH (1991) Arch. Int. Farmakodin. 310: 56-65. Interakcija između amitraza i alfa-2-adrenoreceptora inhibira epinefrin izazvane psećeg agregacije trombocita. 16. * Roberts, MC i Seawright, AA (1983) Konjski Veterinarski Journal 15 (n ° 3): 222-228. Eksperimentalne studije droge izazvane impakcije kolike u konja. DRAGAN RADANOVIĆ Autor teksta UREDNIK SAJTA Mi smo najčitaniji pčelarski sajt u regionu -Brojač pregleda Reklamirajte svoje proizvode na sajtu PRITISNI I KONTAKTIRAJ NAS Pet godine od postojanja sajta (2016 god)- i preko 233.456 poseta sajtu,doslo je vreme za korak napred.Novi dizajn,koncept…Uveli smo i marketing (jedini nacin da i dalje postojimo) Dragan Radanovic-urednik sajta PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Najčitaniji pčelarski sajt Ljubav prema pčelama 1 % Facebook-f Izrada sajta mediatorc design Copyright medpcelarskimagazin ©️ 2016

Dr.Rodoljub Zivadinovic Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pcele!

HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Dr.Rodoljub Živadinović Negativno dejstvo sredstava protiv varoe na pčele! Ovaj tekst sam davno procitao,nisam siguran bas koliko je star (15/20tak god. je star tekst) a ja sam ga procitao 2007godine kad sam krenuo sa pcelama i morao sam da ga objavim jer mi je otvorio oci !D.Radanovic(urednik medpcelarskimagazin) Mnogo se zna o štetnom dejstvu sredstava za suzbijanje varoe na čoveka. Ali, malo se govori i zna o istom takvom delovanju pomenutih hemijskih agenasa na pčele. Pise Dr.Rodoljub Zivadinovic-Predsednik SPOS-a Kroz literaturu se stidljivo provlači po koja rečenica na ovu temu. Najčešće se govori o štetnom dejstvu preparata na polaganje jaja od strane matice, ali se nigde ne nalaze dokazi, jer se istraživači nisu bavili konkretno ovim problemom, već su sva zapažanja uzgrednog karaktera. Tako recimo, dr Dušan Todorović 1989. godine piše da se u svom radu neće upuštati u razmatranje uticaja fluvalinata na pčelinje leglo i pčele, već će o njemu govoriti samo sa aspekta efikasnosti na varou. Moglo bi se zbog navedenog smatrati da se sve svodi na nivo pretpostavki. Ali, svakako da ovakav zaključak ne bi bio ispravan! Zato ćete ovde moći da pročitate samo dokazane teze, koje će vas usmeriti da razmišljate i o ovom aspektu suzbijanja varoe. Treba znati da se neželjeni efekat hemijskih sredstava protiv varoe ogleda u njihovom dejstvu na pčelinje leglo, odrasle radilice, trutove i maticu. Skoro svi insekticidi koje upotrebljavamo protiv varoe su prvobitno korišćeni za suzbijanje štetočina na voću, vinovoj lozi, povrću i ostalim ratarskim kulturama. Zapažena je pojava njihove netoksičnosti ili delimične i „zanemarljive“ toksičnosti po pčele. Tu pojavu nazivamo selektivnost insekticida. Tako se za apsolutno selektivne insekticide na pčelu obično smatraju amitraz, brompropilat, propargit (i preparati čiji su oni aktivna materija), dok u relativno selektivne spada recimo fluvalinat, aktivna materija plastičnih i drvenih štapića protiv varoe koji su još uvek najpopularniji u zemljama gde nije došlo do rezistencije varoe. AMITRAZ (C19H23N3) (Bivarol, Mitac, Varamit, Hemovar, Varolik) je nesistemični akaricid i insekticid široko korišćen u pčelarstvu još od početka osamdesetih godina. Poslednjih godina je skoro napušten, što zbog jeftinih i efikasnih lako primenljivih štapića na bazi fluvalinata, što zbog pojave rezistencije na njega. Ali, u poslednje vreme, upravo zbog masovne i na pojedinim područjima katastrofalne rezistencije varoe na fluvalinat, nanovo se uvodi u upotrebu jer se posle dužeg neupotrebljavanja opet pokazao efikasnim. U uputstvu za njegovu upotrebu piše da je slabo toksičan za pčele. Zna se iz prakse i da njegovo korišćenje na poljoprivrednim biljkama ne utiče štetno na pčele ili je taj efekat neznatan. Nauka ipak kaže da je srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu 12 mikrograma, a kontaktna 50 mikrograma. Uz to je jako teško postići idealnu dozu ovog leka koja bi ubijala varoe, a ne bi smetala pčelama, tj. ne bi na njih delovala štetno. Važan je i način upotrebe. Primena amitraza kao vodene emulzije nije preporučljiva, bar što se tiče toksičnosti po pčele, jer nemamo kvalitetne rasprskivače – dozatore. Tako se događa da se formiraju kapi rastvorenog amitraza na saću ili zidovima košnice, koje pčele popiju i odmah uginu. Posle ovakvog tretiranja se često događa da društvo vidno oslabi. I kod zadimljavanja, može se primetiti bunovnost kod pčela, pojava grabeži zbog narušenog sistema odbrane i slično. Nekada ovi efekti mogu biti značajni, naročito ako se primeni veća doza. COUMAPHOS (0,0-diethyl-0-/3-chlor-4-methyl-7 cumarinyl/thiophosphat) (Perizin, Apiprotekt) se pokazao kao jedan od opasnijih insekticida sistemika po pčele. Zato se nikako ne preporučuje pčelarima da samoinicijativno menjaju način upotrebe i dozu, jer greškom mogu da otruju društvo. Pokazalo se da od njega može da strada i izvestan broj matica, mada to zvanično nije potvrđeno. CYMIAZOLIHYDROCHLORIDUM (derivat cymiazole-a – C12H14N2S) (Apitol) je efikasan organofosfatni sistemik. Po tretmanu obavezno obara izvestan broj pčela, verovatno onih koje su prve usisale kapi leka, i tako ga same sebi predozirale, od 100-200 po jednom tretmanu. Srednja oralna smrtna doza je 18 mg po pčeli kod 48-časovnog delovanja. BROMPROPYLAT (C17H16Br2O3) (Folbex, sastojak Matisan-a) je za sada najmanje ozloglašeni lek u literaturi što se tiče negativnog dejstva na pčele. Doduše, prema Grobovu, Ivanovu, Sotnikovu i Sičevu iz Saveznog Instituta za eksperimentalnu veterinu u Moskvi, Folbex pri jesenjem ili ranoprolećnom davanju često dovodi do uginuća matice. Srednja smrtna koncentracija u litru vazduha ili vode pri 24-časovnom dejstvu je čak 183 mg po pčeli. PROPARGIT (C19H26O4S) (Omite, sastojak Matisan-a) je po svemu sudeći jako toksičan preparat, iako spada u insekticide apsolutno selektivne na pčele. U njegovom uputstvu za upotrebu u poljoprivredi piše da se 7 dana od primene, ljudima ne sme dozvoliti da rade u zasadu bez zaštitne opreme jer ima dugo rezidualno delovanje. Takvo delovanje verovatno ima uticaja i na pčele. Srednja smrtna kontaktna doza po pčeli iznosi 15 mg za 24 časa dejstva, dok kontaktna doza od 18 mg po pčeli dovodi do 2% smrtnosti radilica. FLUVALINAT (C26H22CIF3N2O3) (Klartan, Mavrik, Varotom, Apistan, Apihelt) je predstavnik piretroida, insekticida prvobitno izolovanih iz pojedinih biljaka, a kasnije i veštački sintetisanih. Srednja oralna smrtna doza za jednu pčelu je 200 mg, a kontaktna 18,4 mg. Pčele neke piretroide dobro podnose. Tako su Koeniger i Fuhs među više oprobanih piretroida našli dva, fluvalinat i flumitrin, koji ubijaju varou već kod 10 puta niže koncentracije od one koja ubija pčelu. Fluvalinat se danas prodaje u vidu plastičnih i drvenih letvica, gde plastične pokazuju 3-4% veću efikasnost. Još tokom pomenutih istraživanja u Institutu za pčelarstvo u Oberursel-u, primećeno je da pčelama smeta prisustvo fluvalinata u košnici. Pokazalo se da plastične trake sa fluvalinatom manje nadražuju pčele od drvenih, kod kojih se tu i tamo događalo da pčele čak napuste košnicu. Još 1988. godine je dr Gerhard Liebig iz Regionalnog instituta za pčelarstvo Univerziteta u Hohenheim-u upozoravao da ni izdaleka nije utvrđen rizik po pčele, usled korišćenja fluvalinata protiv varoe. Poznato je da su stručnjaci Odeljenja za pčelarstvo u Institutu u Liebefeld-u u Švajcarskoj utvrdili da tretman fluvalinatom ostavlja rezidue ne samo u medu i vosku, već i u samim pčelama. Tako je utvrđeno da ako plastične trake stoje neprekidno