Prevencijom protiv Americke kuge(ATL)
HONEYBEEKEEPINGMAGAZINE Medpčelarskimagazin/početna Kontakt Košnice Ivanić MEDPCELARSKIMAGAZIN.MVBYTE.COM PRIJATELJI SAJTA Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više Pritisni i saznaj više P.Durutović- S.Stojanović- D.Dundić Prevencijom protiv ATL (Američka trulež legla) Prevencijom protiv ATL(Američka trulež legla) O ovoj opakoj bolesti uvek treba voditi racuna.Danas cemo obratiti paznju na prevenciju!Tri vrsna pcelara i njihova iskustva mogu nam pomoci u primeni prevencije! Pogledajte video o ovoj bolestiYoutube kanal Vertigo Ovaj tekst je Francuskog velepcelara(odgajivac matica) Zan -Pjer-Saploa i mali je podsetnik na preventivno delovanje na pcelinjaku.Ovu su samo segmenti obimnog teksta izvucenog iz konteksta(delovi teksta koji se uklapaju u koncepciju danasnjeg clanka).Ovo je inace i „in memoriam“ jer pcelar koji je prevodio(Petrasin Durutovic) ovaj tekst je preminuo ove godine.Njegov unuk a inace moj poznanik me je posetio i saopstio da je naisao medju stvarima pokojnog dede i rokovnik koji je bio namenjen meni te sam uz taj rokovnik kao „amanet“ dobio i kolekciju Francuskog pcelarskog casopisa…U rokovniku je bio i ceo tekst iz kojeg sam objavio jedan deo.Pretpostavljam da je tekst u celosti objavljen u pcelaru! Preventiva na pcelinjaku! Spreciti grabez Med je glavni vektor spora,sto nam govori da ne treba praktikovati da pcele ciste sace,niti dozvoliti grabez u bilo kom obliku.Nemoguce je,istina,da se ne desi grabez u nekim prilikama ali treba sve uciniti da do grabezi ne dodje!Mi naprimer koristimo bezalice prilikom vadjenja meda! Primeniti najvecu obazrivost prema hranjenju medom! Mi ne praktijujemo prihranu medom osim u nekoliko posebnih slucajeva.Ponekad premestamo ram meda iz „teske“ u „laganu“ kosnicu ali veoma retko. Ne dodavati ramove izgradjene van tog drustva! Izvuceni ramovi su drugi vektor spora.Ramovi u kojima je bilo odgajano leglo su „potencijalno“ zarazeni a takodje i crni ramovi su rizicni. Mi ne izjednacavamo drustva! Ovo je vezano za prethodni savet jer tako i ne mesamo ramove koji nisu izvuceni u istoj kosnici.Zelimo takodje da mozemo da imamo uvid i sud o pojedinacnoj vrednosti svakog drustva.Takodje izjednacavanje drustava je cesto neefikasna mera.Cest uzrok neujednacenosti drustava je losa matica.Smatramo logicnijim,efikasnijim i rentabilnijim da popravimo problem na izvoru.Ako je razlog neujednacenosti drustava Americka kuga,onda izjednacavanje donosi katastrofu. Promena saca! Mi ne dozvoljavamo da ramovi u plodistu budu preterano stari i crni. Odrzavati drustva u dobroj kondiciji! Suvise slaba drustva su glavni kandidati za zarazu.Nedavno smo utvdili da drustva koje je ozbiljno napala Varoa jesu i glavni kandidati za Americku kugu.Takodje trazimo terene na kojima se drustva bolje razvijaju a to je preventiva za slaba drustva a samim tim i za bolest.Znaci,dobro upravljanje pcelinjakom je takodje preventiva. Praktikovati preventivnu dezinfekciji ! Od pre neku godinu mi dezinfikujemo kosnice i pribor! Blagovremeno otkrivanje! Ne treba sanjati u bojama,svaka kosnica uprkos najboljoj prevenciji je izlozena potencijalnoj zarazi.Otkriti ovu bolest na vreme je isto tako vazno kao i prevencija.A da bi se otkrila bolest,pre svega mora se biti informisan o njoj.Vazno je znati prepoznati ovu bolest na licu mesta,na terenu,cak i na osnovu jedne sumnjive celije.Ovo vazi za sve koji pcelare! Redovna kontrola! Ne mozemo biti protiv sistematske kontrole kao prevencije,moramo stalno biti budni a to se srece samo kod pravih pcelara.Svako otvaranje kosnica je prilika da se ovo prekontrolise a da se ne ometaju mnogo pcele.Svaka nenormalna situacija(slabo drustvo,prosarano leglo,neprijatan miris) su razlozi da obratimo paznju.Jednostavno ne treba raditi zatvorenih ociju!!!!!Takodje obracajmo paznju na sledece situacije: -Uginula ili slaba drustva na kraju zimskog perioda -Nova drustva koja se sporije razvijaju -Drustva koja manje proizvode od drugih -Drustva koja slabo uzimaju sirup Moguce je ocuvati komercijalni pcelinjak bez upotrebe antiobiotika.Za komercijalne pcelinjake tajna uspeha sastoji se u stalnoj budnosti,u radnoj snazi koja je dobro organizovana i obucena i prevenciji! Sa Francuskog preveo Petrasin Durutovic -casopis( L’ Abeille De France Et L’ Apiculteur broj 849) In memoriam Petrasin Durutovic Pjer 1937-2018 Rodom iz Donjih Brezava kod Niksica (Crna Gora).Profesor Francuskog jezika i direktor Sabacke biblioteke.Dugogodisnji pcelar(Lr kosnice) sa stacionarom u Dobricu.Prevodio strucne pcelarske tekstove iz Francuskih casopisa koji su obljavljivani u Pcelaru! Pogledajte video o ovoj temiYoutube kanal vertigo Dezinfekcija alata, pčelinjaka i saća, da ili ne? Pise :Sasa StojanovicObzirom na lične mogućnosti i ozbiljnost shvatanja ovog problema svakog od nas ponaosob, postoji više načina rada uz upotrebu različitih sredstava namenjenih u svrhu dezinfekcije pčelinjaka, alata, pribora i saća.Mislim da je preventivno delovanje na sopstvenom nivou osnovni i najobjektivniji način borbe protiv svih današnjih poznatih zaraznih bolesti kod pčela. Naizgled prosto pitanje koji mnogi zaobilaze, medjutim dosadašnja praksa nam je pokazala da je pčelar najčešći krivac za prenošenje gotovo svih bolesti. Kada one nastupe i uzmu maha najčešće je to već gotova priča kojoj se teško može stati na put.Mnogi će se složiti samnom a po običaju drugi pak neće ukratko ću objasniti moj način preventivnog delovanja. Pri kraju pčelarske sezone a nakon skidanja medišnih nastavaka pristupam čišćenju nastavaka i ramova njihovom struganjem gde se dobije poprilična količina kvalitetnog propolisa i voska. Po sredjivanju istih nastavke slažem jedne na druge kojom prilikom zatvaram okrugla leta na njima. Na zadnji gornji nastavak postavljam poklopnu dasku. Izmedju nastavaka na satonoše ubacujem do tri metalna poklopca od tegli u koje do vrha sipam 80% mravlju kiselinu. Pare isparenja mk vrše dezinfekciju saća a ista uspešno čuva i od moljaca. Kiselinu dolivam po potrebi do jeseni još jednom do dva puta. U proleće umesto mk stavljam esenciju. Kada nastupi proleće i kada je iste neophodno dodati pčelama dan dva ranije u zavisnosti od spoljne temperatute da se isto osuši, poprskam ih sa jodnim rastvorom i to 25 ml na l destilisane vode. Krajem septembra i početkom oktobra meseca sa istom otopinom poprskam još i čeonu stranu košnice sa akcentom na kružnim otvorima i osnovnim letom na podnjači .Kada pčele prestanu da opšte sa okolinom okolinu pčelinjaka u stacionaru poprskam sa rastvorom kreča da se sve beli. Svo smeće iz fioka i ono koje je nastalo na pčelinjaku zajedno sa mrtvim pčelama bacam u rupu koja je za to posebno namenjena. Rupu posle bacanja kreča na smeće ili spaljivanja zatrpavam zemljom. Alat posle korišćenja perem deterdjentom ili opalim let lampom. Odeću i rukavice perem klasično u veš mašini a ipak mislim da bi bilo bolje prokuvavanjem. Obući posvećujem